Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ама знаш, ја се малко замаја око ћелерај па и не чу убаво све што му писује у новине. — Ама па Бразилија постаде република! Република, болан брате! — рече и стаде трести ћир-Ђорђа. Република, јакако! — Ааа! Република!
Само гледа у Срету и чисто видиш како га погледом пита: ко му је та Бразилија и тај Дон-Педро? А Срета се само шета и савија задовољно новине и после их опет развија и чита.
Опет стаде преправљати депешу. Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: »Рио де Женеиро-Бразилија.
Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна!
« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! Сви ћуте. — Браћо раденици! Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми
И зар си нас зато сазв’о?! — Зато, јакако! Зар је то ситница? — вели Срета. — А шта се нас тиче Америка и Бразилија?! — плану Радоје. — Нас, српских учитеља?!
И чича-Милисаву је пресело ово вече. Ишли су му пред кућу и викали: »Уа! Уа! Живела Бразилија! Доле с крнтијама реакционарним!« Наваљивали су на вратнице и ломили. их док их чича Милисав пушком не растера.