Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
те кућа с једнога краја гори, а наша војска прелази преко Топчидера, али не може брзо да пређе преко воденички̓ брана. Напунимо, помажући и ја тобџији, топ. Али шта ћемо сад? Топ гледи управо из стране у нашу војску; ето сад невоље!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
СВИТАЊЕ Јутарњи стрњик мори слана, Из поља нешто тешко вапи, То плитку реку дави брана И кида јетки напор слани.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
сјутра цоктања и отпухивања кад се на њиви појави дјед-Раде: - Е, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је 1865. Матица српска дошла у руке младих, пала је и последња брана новом правопису. Од краја шездесетих година нов правопис је општи правопис српске књижевности, и народни језик сасвим
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Е, мој Никола, мој Никола, затрке се на кобиле скаче, а плуг и брана траже друкчију памет. Ако стриц отпутује у Банат, да прими наполицу са своје добровољачке „парцеле“, или ако га
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Да лије ово земља обећана 3а оне који воле споре кретње, Оне што кроте свакодневне претње Склопом насипа, устава и брана? Оне што давно не чекају Месију, Помирени са својим благостањем, И насељавају депресију Коју су знањем створили имањем?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Али ипак, ипак: уз све те знаке наклоности као да се око њега стварала и нека танушна брана, неко упозорење од којег се, ноћу, повремено будио. Прозирна граница.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
„О потчини мени војеводе, којено је славољубје сл'јепо и пламена слава брана дигла с согласијем мојим војевати на својега свемогућег творца, не дижите гласа против мене!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Грешиш — добаци му потпоручник Брана „Махер“. — Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана
— Данас је „кунст“ без болести бити болестан. И зато, када приликом јутарњих посета дође лекар, Брана „Махер“ почне без предаха: — Господине докторе!
приспео је са положаја као реконвалесцент капетан Воја, командир митраљеског одељења, иначе старешина Бране „Махера“. Брана нам је одмах казао да му је надимак „Фикус“. Наредио је управник да га сви потпоручници сачекају у павиљону.
— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као да му рапортира: — Господине капетане, јављам вам се на дужност. — Пази га...
„Фикус“ забацио руке на леђа, клати се и гледа преко рамена Перу. — Хајде да спавате! — вукао га је његов водник Брана. — Доста је било. Чуће управник. — А... Ш’а?... Брига мене!... Даље од жице не могу. Видећу бар моју кобилу „Ружу“...
која сирота... ратује наместо мене и... и прима додатак. — Његове очи се напунише сузама. Брана га приведе кревету и поче да свлачи. Завали га на јастук и покри ћебетом.
— Већ смо заборавили како то изгледа кад маршујемо кроз варош и ките нас цвећем јада се Брана „Махер“. — Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно!
— пита Пера „Ђеврек“. — Капетан Воја је свршио академију у Петрограду. Сигурно су другови из корпуса — објашњавао је Брана. Било је прошло подне кад смо кренули у логор уским улицама Водене.
— Кад... не лези враже, отуда трећи лаф... — Бре, бре, мене све жмарци подилазе — вели Брана „Махер“. — Ја мислим, сад ће ловац да погине — намигује капетан „Фикус“ и долива Перину чашу. Пера наставља: — Знаш.
— Ко?... Је л’ ја? — подражава Брана Перу. — О-хооој! — уздахну, најзад Пера „Ђеврек“, обриса зној са чела, и онако лежећи погледа мутним очима Фјодора: —
чтоби помоћ нам Сјербам... својим братјам... Да здравств... — он штуцну. — На здравље! — упаде Брана „Махер“. — Није кинуо... — Что ето такоје? — пита Фјодор.
— Јаребица!... Јаребица!... Јаребица!... — повикаше. — Ја сам артиљерац — правдао се клатећи се. — Брана ће као пешак лакше скочити.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ако спојиш у блудно клупко Доротеја и Јелену, ништа неће остати више као брана паганству. Поново ће у овом грешном људском стаду, међу овим народом који је танушном пређом везан за Христа, а
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свануо је дан, и ми се приближисмо острву Фаросу које се као природна брана пружило испред александриског пристаништа.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Рођен Радоје Домановић 1875. Рођен Бранислав Цветковић (Чика Брана) Умро Јован Грчић Миленко У Земуну покренут други српски лист за децу Дечји пријатељ (уредници Александар Кузмановић и
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у казни; Већ, као река својим целим током из планине, Тако духом потекосмо одједном из матере, Тело нам само прва брана коју гонимо Снагом што стално за њим надолази.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
страна Гдје мотика звони и гдје красна бије; Гдје зној с чела капље и гдје рало рије, И тврде се груде дробе испод брана...
селица летом, Враћају се светле успомене дана Кад је децу дивну, као стабла с цветом, Гледала крај орних плугова и брана.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
калуђерски и поповски, ђачки — којино не имаду другог посла; на то су се предали те им је сотога њихов живот, храна и брана, одећа и обућа; друге бриге ни старости не имаду собом!