Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дође тако, стаде међу људе, скиде капу и поче тужним гласом говорити: — Браћо, ето, ја остадох кô нико мој, без куће и кућишта; немам крова где ћу главу заклонити...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ево, браћо, по вишој части какви смо, или из слабости, или из незнања, или из самољубија, | или, што је најгоре, из високоумија,
Видите, браћо моја, два пса једнога рода и заједно окоћена, но какову различност међу њима воспитаније узрокује! Не учимо, дакле,
” Али, вели тај и онај: то! и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге. Све што није паметно, оно је лудо; све што није од бога, оно је од врага.
„Остров Родос у Архипелагу, то је остров! Хе, моја браћо, залуду сте живи кад остров Родос нисте видили! Ко остров Родос није видио, нити што зна, нити је видио!
Овде се то може учинити без сваког чудотворенија, правим јестественим начином. Ево, браћо моја, јошт једна ствар, не знам је ли чуда или сијасета достојна: међу исти просвештени народи има људи који сав живот
Онда почну псовати и проклињати таку срећу. „Немојте, браћо, — рече један од њих — ви добро знаше да су радост и скорб две сестре које једна за другом долазе, ви сте се малопре
„Ах, браћо”, — одговори разумни младић — „Милцијадове победе ни спавати ми не даду!” Навластито у садашње просвештено време,
Не, браћо Србљи гди сте год, немојте да се о вами рече оно што је Солон неким у своје време говорио: „Υμών δ΄ έις μεν έκαστος αλώ
настрашке; пак онда, што познамо да је добро, држаћемо, што ли нађемо да нам није на добро, зашто не би одметнули? Браћо мила, овоме се није нимало чудити, јер се сваком на свету случава да нико своје будалаштине, којима је од детињства
А шта у алкорану нејма?” Онда он намах заповеди: све те књиге на ватру! И тако је и било. Ево, браћо, жалосно и плачевно состојаније глупости, слепоте и варварства!
Онда ти се он накашље и по челу протаре, пак| стане беседити: „Чујте, браћо! То ти је оно што сам ја у моје младо доба, кад сам у намастиру Студеници ђаковао, у староставнику књизи (која се
И добра вам свима, браћо, ноћ!” Наравоученије Како год друге различне ствари, тако и злато и проче богатство не само у свим мудрих људи
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Нема меса, а неће бити ни зеља, ни жишке у пећи, ни петље на игли! А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли!
А долази дуга и јака зима! Не бојте се, браћо, хладне зиме, него се бојте, браћо, неслане соли! Засветлеће жишка у пепелу, намаћи ће се вунена петла на иглу, забелеће се гуске у рукавцу,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака из Босне, са оне стране Дрине: ,Хај, браћо, удрите се, не дајте се! ето нас у помоћ к вама!’ Пак низа сва брда потрчаше Дрини.
слепац или богаљ или какав други сакат или убоги сирома, и све и̓ пред кнеза и кметове упараде, и кнез запита: „Ето, браћо, ово сиромака које видимо; хоћемо ли или нећемо на њи̓ порезу ударити?
Кад мој отац дође кући, сазове кметове, и каже им: „Браћо, метите другога кнеза, ја више нећу; видите сами да су Турци наумили мене убити.
Сад ти почнем ја предиковати, да би народ охрабрио: „Ви сви знате, браћо, да су Хаџи-Муста-пашу дахије убиле, и да је Хаџи-Муста-паша имао сина Дервиш-бега, кога је цар поставио да буде везир
Ја саставим војнике и рекнем онима који су из оближњи̓ села: „Вечерас су, браћо, покладе: идите кућама те покладујте, па рано ујутру дођите”.
Војска пева и врло весела; ал̓ кад пређе господар Црни Ђорђе па уз параду сву војску: „Добро дошли, браћо!” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!
” поздрави, и кад га видоше и његове речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!” чуше, — верујте, децо, да ту није војник остао, који запевао није, а многи је старац радосне
— Сад ми Живковића замолимо да, када себи нађе думенџију, да и нама нађе. Живковић рече: „Хоћу, браћо! А што не би̓? То није муке, а они су то и дужни чинити”.
Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби? ̓Оди седи у снег па ћеш видети шта је”.
неки калуђер из Каонског Монастира, Макарије, и Петар Молер са 20 момака из шуме проспу пушке, повичу: „Јуриш, јуриш, браћо, ви одозго; побегоше Турци!” Тако се Турци поплаше, побегну Шапцу.
И од села Докмира, повиче Грбовић и Молер: „Ај, браћо, држите се, удрите се, ето нас вама у помоћ!” У исти час погине Џора-Осман, турски старешина.
Док Муста-бег преко поља дотрча и поче викати Турцима: „Сјаш̓те, браћо, сјаш̓те, браћо!” А они сви углас: „А како ћемо, капетану сјâти, кад ено Влâ пуна планина?
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Само да се ко прикрао, могао је чути у вајату загушен Ракин глас: — Немојте, браћо, молим вас! Даћу вам дваест дуката... Кумим вас, пустите ме!... Куд ћу од бруке сутра?!...
Док стадоше кола пред механом. Врата се отворише и уђе Радан. — Добар вече вам, браћо! — назва свима скупа. — Бог ти помог̓о, Радане! А одакле ти у ово доба?
А сад нико ни да се пошали. Нема, нема — браћо ништа; прошле су оне старе године кад је било берићета... — Право велиш, господине, богами! — рећи ће један од сељака.
— узеше га корети што шушка с капетаном. — Бог душмана заборавио, браћо! — Извињује се Давид дослужујући им. Капетан диже чашу и куцну њом чашу пред поп-Пером. — Деде, попе, бекријо стара!.
— Да ниси откуд нагазио на курјака? — Да није хајдук? — окупише запиткивати. — Није, браћо! друга напаст!... — Шта, забога! — Казуј, брате! Радош се прибра мало, па им којекако исприча на што је нагазио.
Сви се мало замислише. — Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо. Да нађемо како било воденичара... — Аја!
— Е, браћо, срећан дан, срећан рад, срећно виђење дабогда! — рече чича Мирко, па натеже бардак. Пурко се, међутим, упита за здрав
Да развалимо ову! — узвикује Ђилас. — Нећемо! — вичу једни. — Хоћемо! — деру се други. — Полако, људи, народе, браћо! — стишава их кмет. — Шта полако? — дичи чича Мирко, и сав се запурио. — У ову угарак! Другу гради! — Гради је сам!
— Гради је сам! — довикују му једни. — Какав угарак? — Прво вели чича Мирко! — деру се други. — Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. Диже се читава граја. Ништа се не зна шта ко говори.
Беху већ сустали — спали с ногу. — Стан'те, људи! — викну Пурко — да мало душом данемо! Ово се изгибе! — Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо! — Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану?
Ово се изгибе! — Вала, браћо, баш изгибосмо — рече чича Мирко — па још улудо! — Ама, браћо, чусте ли ви добро бабу Мирјану? — упита кмет чисто сумњајући.
— наставља Пурко, а долази све више у ватру. — Ево овде у Зарожју свак би ти дао, ко кћер, ко синовицу, је ли, браћо? — Јест, јест!... Страхиња је ваљан момак!... Страхиња је наш! — гракнуше готово сви.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе. — Звао сам вас, браћо, да се договоримо о једном важном послу - почне кмет.
Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!.
- веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци. — Велите ли сви тако? — Велимо!... велимо!... — Е, добро, браћо! Сад знате шта смо доконали. Та одлука, од тога часа, постала је закон свему селу.
— рече Станко. — Јеси!... Јеси!... — Нисам!... А да се баш увериш још ћу стопу скочити! — Батали! — рече Лазар. — Браћо!... не дајте ми лагати!... Скачем још стопу! — викну Станко. — Е, чекај! — рече Лазар. Па приђе белези.
И ведрину и осмејак замениле набрекле жиле па слепим очима и натмурене веђе. — Браћо! — поче он. — Сазвао сам вас да вам јавим да се нешто страшно у нашем селу догодило, нешто што нац је обрукано и
Глас му је дрхтао... Све живо зинуло од чуда да гледа у њега... Ницy људи научили да га таквог виде. — Браћо! — рече он опет. — Тридесет година ја сам, по њашој вољи, глава Црне Баре.
За тридесет година мога кметовања оваквог непочинства није било!... Јуче је, браћо, у нашем селу учињена крађа!... Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници...
Маринко Маринковић истаче се па рече: — Кмете Јово, попо, и ви браћо!... Оно, истина, Иван Миражџић ме свакад грди, назива ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар
Ја потрчим не бих ли га стигао, али где могу ја потрчати с онаким момком?... Тек само чујем пуцањ... То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. — Али ти лажеш, скоте турски!
А Ми хајдмо твојој кући. Тамо ћемо видети да ли Маринко има право. — Хајде, кмете!... Хајде, попо!... Хајдете браћо!... Сви ме добро знате!... С вама сам растао и одрастао!... Сви ви добро знате и моју децу!...
Све село зна да су то добри радини!... Нису ленштине, као онај што на мој дом пљује!... Хајдете, браћо!... И сви се кренуше кући његовој... 9. СТРАШНА ЗАКЛЕТВА Људи гледаху Алексу онако растужена, па им се сажали...
Људи се наједанпут дигоше. Жубор прође кроз њих. Попа и кмет јавише се на доксату. — Браћо! — поче кмет. — Је ли нама опет суђено да се брукамо... Опет се десила крађа... Жубор прође људима.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Све ће опет добро бити. Ово, — он руком напипа штаку — ово ће народ позлатити! Је ли тако, браћо? Сви прискочише одобравајући. — Ето ја, — рече капетан — ја први дајем...
Ја немам руке. — Ево и ја ти дајем моју ћилибарску лулу. Вреди два дуката — рече Стево, практикант. — Хвала, браћо! Држи, тата! — Ево ти да купиш дувана! — рече Маринко магазаџија, и пружи му неколико дуката.
Војник, с муком придржавајући штаку, скиде капу и подметну је магазаџији да тури у њу новце. — Хвала, браћо! Држи, тата! Благоје узе капу у обе руке, метну у њу сахат, лулу и дукате. Народ поче редом спуштати у капу.
Они немилице даваше. Војник се захваљиваше непрестано са: „хвала, браћо!”, „хвала, браћо!”, али му глас постајаше све више и више загушљив.
Они немилице даваше. Војник се захваљиваше непрестано са: „хвала, браћо!”, „хвала, браћо!”, али му глас постајаше све више и више загушљив.
Лијепо је, брате, говорио, чисто да се заплачеш. Кад напошљетку сав поцрвење, па поче да дршће, каже: „Шта је то, браћо, јесте ли ви хришћани? Какво је то зло ударило, да је горе неголи у Турској?
И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом. — Браћо, — рече поп — ви знате како ме је бог благословио и како сам му платио за моје знане и незнане гријехе. Сви ћуте.
Сви ћуте. Нико се не усуђује ни да сједне. И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. — Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати.
— рече поп. — Али дјетету треба сиса. Станоје Глувић стидљиво изиђе напријед: — Да простиш ти, попо, и ви, браћо, ви сви знате да се моја домаћица прије два мјесеца побабила. Дајте мени дијете и Иконију, док је оно још за сисе!
људима, сви присташе, и кум-Нинкова домаћица, весела, узела дијете за руку, а тек учитељ као из мртвих: — Молим вас, браћо, и ви, господин-попо, ако дозволите да рекнем и ја. Зачудише се људи: — Кажи-де!
— Не би било рђаво! — рече кмет. — Шта велиш ти, оче, и ви, браћо? — Па да огледамо, а? — рече кум-Нинко. И тако Мара остаде код оца, а пође у школу.
— Браћо, — вели — тако ми се све допада да ће скоро куцнути за ме час. Него сам вас зовнуо да се договоримо за неке ствари.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Па да тако преплашен, побеснео, целог дана после крешти по чаршији, јури. — Изедоше ме, браћо, изедоше!... — Ко, Менко, ко? — Асан-паша...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
да оном скупљеном брижном али поноситом свету, који га тако мило и са дивљењем посматра, каже просто и јасно: Господо, браћо моја, децо, жене, ево ту пред вам а, гледајте добро, ево ту пред вашим очима, стоји једна покварена, годна душа, једна
Теодосије - ЖИТИЈА
А сви чувши, умилише се срцем и душом. Узевши реч, самодржац рече свима благороднима: — Другови и браћо и децо, послушајте моју реч вама!
из цркве, ПОШТО су постављене сјајне и богате трпезе, самодржац отац рече свима благороднима: — Приђите, другови и браћо, и чеда вазљубљена, приђите са мном, да се последњим пиром са вама развеселимо те да се растанем од трпезе с меСОМ,
народ сабрали, свети архиепископ седе са самодршцем братом, и отворивши богоречита света своја уста ка свима, рече: — Браћо и другови, и чеда у Богу, саслушајте реч моју с пажњом достојном ваше љубави, на вашу корист!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад је ваљевска војска чула Карађорђеве речи: „Добро дошли, браћо моја, српски соколови!“, „верујте децо (каже прота Матеја) да ту није војник остао који запевао није, а многи је
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Истог часа Сланинко престрашено цијукну: — У помоћ! Скочи коњ на мене! — Позор, браћо, ево коња мишоловца! — дочека с вреће миш Брашнов. — Сијевај, бјежи, хитај, коњ скаче на миша!!!
— Тако је, тако! — заграја читава скупштина. — Дедер, браћо мишеви, ко ће мачкама звонце о врат вјешати? — упита онај ћорави миш.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
АНТА (потрчи му у загрљај). СПАСОЈЕ (гурне Анту): Ама, не ви; акционари, овамо на моје груди, браћо и сестре, акционари. (Загрли све колико може и кличе.) „Илирија”! „Илирија”!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Прва залелека кнежевица: — Леле, ђецо, мој очињи виде! За њом цикну Милица: — Куку, браћо, добро моје! За њом Јоке: — Јао, бане, мој ђевере!
Све три женске нарицаху једногрлице, па двије ућуташе, а чу се Миличина запијевка: Куку, браћо, Добро моје! Моје очи Извађене, Моје добро Изгубљено, Моје сунце Огријано, Које ми је потамњело!... — Доста, Милице!
Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!? Што стојите гологлави преда мном, као пред владиком!? Кад је још то било!? А-ну, сједите, па зборите!
Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише. — Прекидосмо Дубровнику воду, а Руси за дванаест дана намјестише на отетијем висовима двије
Кад си већ по своме избору постао Црногорац, ја те примам као да си од моје крви. Је ли право, браћо? — Јесте, ваистину, као и све што ти кажеш и учиниш — рече брат владичин, Стијепо.
Али, што је најљепше, не бјеше хљеба, но уз печење изнијеше гомољиће њекакве као јабуке! „Шта је ово, браћо?“ запитах у чуду. „То је кртола“, одговорише. „Владика је набавио сјеме с мора, а боља је од хљеба“.
Онда Марко рече: — Хајте, браћо, послушајте свога владику! Боље је да погинем сам, него вас достина. Не светите ме и не жалите много, јер сам се
— одврати други. — А-ну, Радоје, заоколи! — рече први глас. Чим Марко чу име, јави се: — Не бојте се, браћо, наши смо!... Ви сте Србљи? — Јесмо! А ти, ко си? Што ћеш међу стоком? — одговори један, а сва четворица запеше пушке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ту је тајна његове неуништивости: Све се мени, браћо и људи моји, нешто чини да смо ми јопет најјачи на овој земљи. Сваки ђаво прејаше преко нас, а ми јопет останемо
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
дајте астал, дајте астал пак ћете се дивити. (Довуче астач насред собе, пак се попне на њега.) Господо и браћо! Ви знате шта су Србљи били у старо доба. Од душана дрктале су стене самог Цариграда.
3. ЛЕПРШИЋ (с великом кокардом српском), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ (пева): На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота!
Пешта је пала. ШЕРБУЛИЋ: Ајдете да гледамо како ће да беже. ЛЕПРШИЋ: На ноге, Србљи браћо, Слобода зове! (Завјеса) ДЈЕЈСТВО ЧЕТВРТО 1. ЖУТИЛОВ (сам) ЖУТИЛОВ: Опет је паметно било са Србљима држати.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце! Књиге, предраги и непрецењени небесни дар, просвјештени умова поносите кћери!
« Бранко Радичевић је певао: Ноћ нам дође са Вука једнога, Данак бели, браћо, са другога. Омладина је 1863. прославила педесетогодишњицу његова рада, а његова смрт примљена је као општа народна
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
па сунце отпирну, Скочи сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до поле, Пола оста као кака врата, Драга браћо, од сувога злата.
Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка,
Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца,
Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца,
Ето, браћо, што вам дуго таја, Ето, браћо, песме без свршетка, Ето, браћо, два-три уздисаја, Ето, браћо, до два, до три цветка, Тедо вама да оплетем венца, Ал' не нађо више крај студенца, Крај студенца а живота свога.
данак, сунце ће се дићи, На студенцу још ће цвећа нићи, Да доплетем венац започети, Да допевам појак овај свети, Браћо мила, за живота свога. (1844, јан.
“ Па замало од рана ни трага. Брже, браћо, чаше напунимо, Напунимо оног вина жарка, Куцнимо се па онда папимо Та десници Краљевића Марка, Што удари силном
Коло, коло Наоколо, Виловито, Плаовито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено, Брже, браћо, амо, амо Да се скупа поиграмо. Србијанче, огњу живи, Ко се тебе још не диви!
ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво, здраво!
Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво!
А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру.
Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па нек буде и тако, али дедер ти мене поучи како да ми њега излијечимо од те будалаштине? Жао ми, браћо, младице, начисто увену грешно чељадешце. — Није ту лако лијека наћи — вајка се брадоња.
сиротује и пости, меће закрпу на закрпу, а онда се једног дана огледа од главе до пете и брижно уздахне: — Аман, браћо моја, кад ће већ једном тај преврат, ево се сасвим огоље и обоси!
Кркљанац код џамије одједном процијепи нечији снажан узвик: — Не дајте, браћо, однесоше ме! Јоваш чисто подскочи у мјесту, познаде глас брата Микана, али исто тако брзо сједе поново у заклон и
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Оно што Бог допушта и хоће, то ми нећемо! О, наше детињске памети! Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду! Како можемо ми изискавати од други(х) оно исто које кад други од нас
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Непомична је лађа мала та, непомична, ал' своје путнике најстрашнијом брзином одвози. Спроведимо му пртљаг, браћо, тај. а дома је већ отпутовô сам. НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: — Устајте, браћо, свануло се! А они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи.
Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да
Човек се умеша у њихову препирку и рекне: — Браћо, девојка је моја! Ви знате да ја девојку морам њеном оцу цару Петру однети, да ми се смрт опрости и да могу слободно
Он изишавши преда њих поздрави их: — Помоз бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни откуда си.
Сјутрадан рећи ће Таригора: — Е браћо, ако ће се живјети, мора се и радити, стога ако сте споразумни са мном, а ви хајте данас у лов, а ја ћу остати да
Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим
Кад то виде, Краварић Марко рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај
Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице моје синовице.
Пошто далеко отиду, онда рече харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни
Ево ти за два новца. Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав повиче: — Браћо, хвала богу кад живи побегосмо!
Стари се вук мало замисли, па ће онда: — Е, браћо, какве су они длаке такве су и ћуди, удримо ми на њих! Тако и буде.
Опреме вука, и он се врати хаџијом, па рече сељанима: — Хе, моја браћо, ја више нијесам курјак, него хаџи-Вујо, пак ми сад треба да пређем у планину и да научим сву звјерад да овце не кољу
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — То Морепловац прогунђа мрк и чупну брк. „Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.
У планини, недалеко, видим, браћо, свијетло неко; колиба је или село ту ће бити што за јело.
“ Викну Јова њима трима: „Браћо, ватру табанима, бјежмо брзо у наш крај, у колиби има змај!
“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.
Кроз маглу само, путник занесен, берући лишће, пролази јесен. Чуди се Жућа на прагу млина: „Гледајте, браћо, бели се тмина!“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!
“ Следи се деда, шума занеме, настаде страшан мук. Одједном, с краја судијског стола, зарежа мрки вук: „У мени, браћо, од беса врије, пресуда ова праведна није!
За њу ми треба препарат фин зове се — аспирин, узећу само таблету-две са витамином це или бе. Надам се, браћо, да моја грипа нема вируса азијског типа.
Пуна ми кућа шарене раје, двориште пуно веселе граје, кад најзад ево и мога Паје. Пред њим сам, браћо, запањен стао: „Где си ми, дете, куку и јао?!“ „Код чика-Миће крушке сам брао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана. СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето здрави
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дан и ноћ смо копали ране по телу душмана, у планину одосмо сити разбоја, авај браћо! Срца су нам ко велика звона о брегове ударала, долином пловиле свеће нама за душу.
С вечери прилази поворка змија да се братими, у руци сјајни пехари отрова пуни, бежимо с ове белеге зле црна браћо! У дубоку шуму беспочетну склонимо се, све ће нам се накнадити у том дому, мој ратниче!
*** Јаох браћо јаох шумо родна јаох земљо моја позобана јаох дане свуд су наше ране у околу пепо доколу мрак нек пада да не видим
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТАНАСИЈЕ (забринуто): Па шта ћемо сад? АГАТОН: Ја мислим, браћо и сестре, ми би за тај случај требали да будемо спремни. ТАНАСИЈЕ: Како спремни? АГАТОН: Па тако, да се споразумемо.
Знаш боље, признајем ти, знаш боље. АГАТОН: Е па, кад знам боље, а ти се не испречавај! (Прошета значајно.) Дакле, браћо, ми морамо бити спремни за случај да у тестаменту пише да извршимо деобу међусобно и по споразуму.
СИМКА: Само ти, Танасије, ћути! ВИДА: Ју, а што он па да ћути? ПРОКА: Браћо и сестре, зар ви не видите да ово није фамилијарни споразум и договор, него пљачка? САРКА: Пљачка, дабоме.
ТРИФУН: Море, какав поштен, знам ја добро његово поштење. ТАНАСИЈЕ: Био је то, браћо моја и сестре моје, један обичан зеленаш. Замислите, од мене је наплаћивао камату.
Нисмо ничему ни требали да се надамо. ТАНАСИЈЕ: Ја браћо, тврдим да је он нас опљачкао. ТРИФУН: Ако вас је и опљачкао, он вас је бар за живота опљачкао, али мене је опљачкао
ТАНАСИЈЕ: Који он? АГАТОН: Па зет, адвокат! ПРОКА (осталима): Не можеш га ухватити ни за реп ни за главу. Ја вам, браћо и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са полицијом, а ми да тражимо да се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било их је из разних команди. Неки се на успутним станицама скидали. — Е, здраво браћо! — рекоше кад воз стаде. — Дај Боже да се опет видимо.
— Наравно — вели потиштено Милутин — тамо гину, а ми да повадимо очи око једне пређице... — Вала, браћо, искрено да вам кажем — жали се Александар — теже ми пада ова непрекидна вика командантова, него цео овај рат...
Ропац и крици: „Браћо, помозите!“... „У помоћ!“... „Спасите... спасите!“... — изазивали су грчевите гримасе на лицима људи, а неки су у
— Са могућом приликом сигурно, па ће и претећи нешто — смеје се Танасије, гурајући дуван у недра. — Е, браћо, хвала вам и до виђења! — Куда? — Куда?... Опет бацамо бомбе вечерас...
Ми се журно одмакнемо и уђосмо у собу. За нама дође и Александар, баци капу, леже на кревет и диже ноге. — Ау, браћо — рикну готово.
Из другога угла допирао је нечији пиштећи глас: — Браћо, не дајте!... То вапије за помоћ нишанџија Ђорђе, чија цела рука виси на једном парчету коже, док му из рамена шикља
— Убијте ме, браћо, убијте! — јечи Ђорђе око чијег трупа све више нараста гужва од завоја и кошуља, да би му се зауставила крв.
— А ја чујем пуцњаву код овога топа... па, богати, мислим да ова двојица нису васкрсла... Е, браћо, ратовао сам, али ово нисам доживео. — Ја мислим нећемо више гађати, мрак је? — пита Траило. — И ја мислим!
Дигох се, па ми се учини као да летим. А пред очима ми све ружичасто и насмејано. — Чујмо, чујмо! — виче народ. — Браћо... — Случајно бацих поглед кроз прозор и као да се скамених од ужаса.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Шта му је, по Богу, браћо? пита се чича у себи, касајући за Гојком и дишући тешко. Шта му би одједном!... Полуде, свете ми Петке!...
Задахну га дим од барута... А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... — Братићу!... Браћо!... Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа. А сунце трепери и блиста се...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
22. Божић зове сврх планине оне високе: “Весел’те се, Србљи браћо! вријеме ви је. Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене, А одаје и пенџере ловоричицом, А иконе и столове
Заостала јабука Горе за облаком. Братила Девојка Све редом облаке: “Облаци, облаци, Драга браћо моја, Вратите ми натраг Злаћену јабуку! Гости су ми дошли Браћа материна, Браћа материна, А моји ујаци.
Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90. Играла је кошутица, Баштина јој је; Невестица вино пије, Прилика јој је. 91.
И око и чело Све нам, браћо весело! ТУЖБАЛИЦЕ 93. Ти се хоћеш дијелити Од свијета бијелога, Од црковне те господе?
Гђе је један, расцвилио мајку, Гђе су по два, раставио браћу, Гђе су по три, није ниједнога! 229. Ој, солдати, браћо нерођена! Нерођена, као и рођена!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Родољубиви грађани поседаше на столице, а сазивачи заузеше своја места за столом. — Браћо! — поче један од сазивача. — Ви већ знате што смо се овде окупили.
Одмах се решим да првом приликом одем мудром оцу, главару цркве, те да изближе познам тог великог Страђанина. ВОЂА Браћо и другови, саслушао сам све говоре, па вас молим да и ви мене чујете.
— зашушташе изнемогли гласови са свију страна. — Је ли б..л..и..з..у? — чу се развучен шапат из једног угла. — Браћо! — отпоче опет један говорити мало јачим гласом. — Ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може.
— зашушта шапат, и маса пође некуд, не мислећи куда. — Станите, браћо, куда ћете? — опет ће онај први говорник. — Морамо ићи, али се тако не може.
Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо! — истаче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле, тупе гласове. — Ми овако не можемо ништа учинити.
Преко лица му стоји масница од оструге, али се он на то не осврће: — Браћо! — поче он. — Ево смо, хвала богу, већ један дан превалили срећно.
— Лаже чича! Лаже чича, претвара се само да се врати! — чуше се гласови са свију страна. — Коме се, браћо, не иде, — опет ће говорник — нека се врати, а не да кука и буни друге луде.
Настаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати. — Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч?
— Да се споразумемо, браћо! — поче Колб. — Мене су, истина, јахали често наши великодостојници још пре десет година, и ударали бичем, па нисам
Сви се опет приклонише дубоко, а затим настаде тајац. — Хвала вам, браћо, на овако високој пажњи и почасти коју ми данас једнодушно указасте.
Хвала вам, браћо, на избору. — Живео, живео, живео! — осу се са свију страна. — А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим
Хвала вам, браћо, на избору. — Живео, живео, живео! — осу се са свију страна. — А сада, браћо, дозволите да са овога места проговорим неколико речи о овом важном догађају.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Проговорише неколико речи, па ето их после под раст. Капетан разгледа оружје и људе, па стаде. — Е, браћо, — поче он да говори лагано, — сад треба осветлати образ. Досади нам крвник!
— Јеси, јеси, господине! — повикаше сви у глас. — Добро, браћо. Сад сваки на посао, а ја ћу гледати... овај... шта ћу и како ћу, — рече капетан и диже се. — Попо, хајде и ти са мном.
»По Богу, браћо, шта је то ?« питам их зачуђен. — »Ето, сад смо сви једнаки, јер смо сви деца његова...« Крстим се од чуда и хвалим
Господе Боже милостиви и свети Атанасије, славо моја, и сви Божји угодници!... Не живимо заједно од јуче, браћо моја.... Ово је већ девета година... и свакад се знало да сам ја ђакон: млађи сам, па то ми је...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СРЕТА (звони): Господин Јеврем Прокић има реч. ЈЕВРЕМ (диже се, говори мало одважније): Поштована господо и браћо представници народни, у нашој земљи има разних неправилности. Буџет, на пример, није у равнотежи према свима грађанима.
СРЕТА: Тако је! ЈЕВРЕМ (охрабрен): Ја сам, браћо моја, дуго размишљао о томе како да се томе злу које се укоренило у нашем народу стане на пут и дошао сам до закључка
Не, боље је Грађани”! Или, чекај, бриши „Грађани”, па кажи: „Браћо!” Јеси ли написала „Браћо”? ДАНИЦА: Јесам. ЈЕВРЕМ: Е, добро, с тим смо готови. (Мисли.
Не, боље је Грађани”! Или, чекај, бриши „Грађани”, па кажи: „Браћо!” Јеси ли написала „Браћо”? ДАНИЦА: Јесам. ЈЕВРЕМ: Е, добро, с тим смо готови. (Мисли.) Сад би требало нешто и да се каже људима.
ДАНИЦА: Јесам. ЈЕВРЕМ: Е, добро, с тим смо готови. (Мисли.) Сад би требало нешто и да се каже људима. Не може само „Браћо!” (Опет мисли.) Напиши... Е, па де сад; кад они то тако изненада... Напиши... напиши... Чекај, немој ништа да напишеш.
(Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да
(Споља се чује ларма.) XXИИ ЈЕВРЕМ, МЛАДЕН, ГРАЂАНИ МЛАДЕН (утрчи): Ево их! (Отвара широм врата.) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова, који су помало и ћорнути.
ЈЕВРЕМ (за све време био је у великом узбуђењу и забуни, гледајући нетремице у таван): Господо и браћо! Драги грађани и наши бирачи!
) Браћо! Четрдесет и два литра вина... (Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев
(Прекине.) Ко ми сад даде овај рачун? (Згужва љутито и баци на земљу па извади Ивковићев говор и чита.) Браћо! Хвала вам на изразима поверења, које ми је утолико драгоценије јер стојим пред озбиљним задаћама и тешким дужностима.
Ми се, браћо, морамо упорно и одлучно борити противу данашње владе која није израз народа и која се својим делима далеко удаљила од
СВИ: Тако је! Тако је! ЈЕВРЕМ (пао у ватру и сад све слабије чита): Наша је земља, браћо, задужена и разривена, закони су осрамоћени и проиграни, а народ је оголио и обосио... СВИ: Тако је!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Ко те је послао овамо? А? — А ко ће да ме пошље?! — дошао сам сâм. — Молим вас, браћо и грађани, вели Срета, да претходно решимо нешто. — Да се реши! — продера се Мића. — Да се реши! — прихватише сви.
— Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. — ’Оћемо вала! — рекоше многи. — Па како мислите, браћо, да ће онако најприличније бити? — А ти си, учо, од нас најписменији, па како ти рекнеш, ми кабулимо! — предложи Жика.
— Пристајемо! — дере се Жика, — кандидуј ти кога знаш. — Хвала вам, браћо на поверењу! — рече Срета. И одмах се образова Одбор за прославу прогласа републике у Бразилији, од шест одборника и
« »Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи! Истрајте на том путу!« Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све
« — Слава борцима! — додаде Срета. — Дигнимо капе увис и кликнимо, браћо: Слава борцима за народна права! — Слава! — загрмеше присутни у механи и дигоше капе (а Крсман сламни шешир) увис.
Срета им заблагодари, заузе председничко место, накашља се мало, па онда отпоче овако: — Браћо и грађани! Далеко тамо преко океана у Новоме Свету који пронађе Колумбо за инат језуитима и инквизиторима шпанским —
« монархији Бразилији, а живела република Бразилија! Сви ћуте. — Браћо раденици! Ја мислим да ћу бити веран тумач осећаја свију вас ако кажем овде да смо и ми саучесници у срећи и слављу
Је л’ тако, браћо? Опет пауза. Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. — Браћо учитељи! Ја мислим да ћу бити веран
Је л’ тако, браћо? Опет пауза. Један рече отежући: »Пааа... оно...« и ућута да чује даље. — Браћо учитељи! Ја мислим да ћу бити веран тумач ваших осећаја, мисли и жеља, ако вам предложим да овај догађај прославимо
Нико не одговара. Срета наставља. — Браћо учитељи, једини напредни елементи и једини пријатељи народни! Смемо ли ми бити равнодушни!?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо! Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили.
— а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо! Ништа ми се немојте чудити што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом.
ВЛАДИКА ДАНИЛО Не... не... сјед'те да и јошт зборимо! Ја бих, браћо, с општег договора да главаре браће истурчене дозовемо на општему скупу, да им дамо вјеру до растанка, еја би се како
ВОЈВОДА БАТРИЋ Турци браћо, — у кам ударило! — што ћемо ви крити у кучине? Земља мала, одсвуд стијешњена, с муком један у њој остат може какве
Не сложи се Бајрам са Божићем! Је л' овако, браћо Црногорци? СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи?
СКЕНДЕР-АГА (Види Вука ђе шапти; није му мило) Што је ово, браћо Црногорци? Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори?
нагрдиће красну главу, прекрвници! Ти ћеш много браће наћи, куку нама! биранијех соколовах, куку, браћо! по бедему од Травника, Бог га клео! Главе братске познат нећеш, нама празно! ере су их нагрдили, невјерници!
КНЕЗ РОГАН Невоља је, браћо, да с' убије! Кам би цркâ од ове жалости, а не сестра за онаквим братом, е предиван бјеше, јад га нашâ!
(и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо? Хвала Богу, има ли вјештицах? КНЕЗ РОГАН Има, кнеже, некијех рогошах, под облак ће устријелит орла!
“ Та ме сила, браћо, наћерала те помутит хоћах Црногорце. ТАДА СКОЧИ НАРОД ЦИО, УЗМИ КАМЕЊЕ ДА ЈЕ ПОД ГОМИЛОМ МЕТНУ, АЛИ ЈЕ НЕ ПУШТЕ
Ко те није чуо ђе говориш, онај не зна што у тебе спава. ИГУМАН СТЕФАН Хоћу, браћо, то сам и дошао. Ја сам многа зажегâ канђела на олтару цркве православне, па сам слијеп дошâ међу вама да поджежем,
У кућу му пушке не висило, глáвê мушке не копâ од пушке; жељела му кућа мушке главе! Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопала га брука Бранковића, часне посте за пса испостио; гроб се његов пропâ
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ „Фала ти Радоје, фала ти брате!“ рече сердар тронут до суза, „знам ја да је тако. Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?
„Поздрав ти и поклон Господару, а и вама свима браћо од многијех. Ма хоћу их свијех набројити као из читуље. Поздрављају: поп Милутин Церовић из Тушине; барјактар Павле
“ У млађега поговора нема. Мишан се одмах диже. „Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише.
Што ћете де! он хоће да се сасвим поцрногорчи, и аферим му за то!“ „Аферим, валај!“ рекоше у глас. „Фала вама, браћо, што ме примате за брата!“ одговори Јанко тронут.
„Хоћемо ли слазити већ?“ упитаће Милан готово ијетко. „Хоћемо, но...“ „А, глете, браћо, врћу се!“ рече Јанко, као престрављен. Другови му насмијаше се. Турци, збиља, сврнуше с пута на једну лединицу.
„Залуду, браћо, тако сам навикао и тако хоћу!“ одговорио је Пејо. „А што ми кажете за Јанка, ето остаће Стана и овај чојак.
сердар из тиха, а све од почетка, како је удесио Јанка и прихватио га и шта је послије с њим било, па заврши: „Ето, браћо, чусте! Јуначки ми замијени Милуна, те ми је он данас усред срца! А мио ми бјеше како га видјех; нешто ми га крв дава.
Камена ти та ситост, дијете, помислих... Поједох, па ми се замути у дробу, браћо, е ја збиља мним, погинуо бих од тога иако је у сну било, да се не пренух и не нађох овај лијепи огањ!
“ „Какво коријење?“ „Богами гомољиће нечесове, као јабуке. Шта је ово, браћо, запитах у чуду? — Кртоле ја! одговори ми домаћин. — Једе ли се ово? — Те како! Господар је набавио сјеме с мора.
„Сердару! о-о-о сердару!“ дозиваху његови браственици са свију страна, таман кад он из авлије. — „Ето ме, браћо, ха момачки!“ гракну он. — „А да како! зар ћемо ми најзадњи!“ одговараху они.
Ја сам имао свој план.“ „А шта би чинио?“ „Како би Црногорци навалили, ја би им довикнуо: немојте ме браћо! ја сам брат ришћанин!... ево видите, па би се прекрстио три пута...
Кад то сврши, повика: „Је ли овако, браћо?“ „Јест, јест!“ Онда он узе први дио да га даде Милићу, а овај ш њим у тоболац; даде други Мијајлу, а трећи себи, па
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4 (ПРИ ПРВОЈ РАКИЈИ) Добра ракија а боља срећа данас и вазда, да бог да! Ракија радост, ово нам, браћо, била највећа мрзост. Њу пили а вазда се веселили!
Сад да сте ми, браћо, сви здрави и ја с вами. (При другој чаши) Писмо првом, а ово ћемо другом, у љубави другој, да бог да!
Душману се никад не умолили ни покорили, но јуначким оружјем вазда бранили и убранили, да бог да! И здраво, браћо, сваки као ја по двије, да нам криво није. (Док напија, свак шути, само се кадикад чује покоји: „Амин, бог те чуо!
Много имао, свакоме дјелио: некоме капом, неком шаком, нами, браћо, који овђе сједимо, свом врећом, а тебе ће господ Бог сваком срећом!
9 Ево наше шесте и, богме, честе. Бог је створио небо и земљу а нами дао у главу памет и разум. Па 'ајде, браћо! да речемо да се закунемо: тако нам долибашио апостоле Павле, који нађе часне крсте, и посрами све људе, — и ми о чем
— Лула зелењара и крајцара бакрењара. — Миш уз пушку, миш низ пушку. — Моја браћо, обвеселисте ли ми се? — Наврх врочића румена јабука. — На кантару катран, кантар мери катран.
3 ЧАУШ ПРИКАЗУЈЕ А) ПРИЛОГЕ (ЧАСТИ) 1 Помози бог, куме и ти стари свате, и сва браћо звана и одабрана, војводару зулумћару, домаћине господару, и ви, баке, наше мајке, и ви младе, наше снајке, ви
Да ти на те сиједе брке не пазим, знао би коме си рекао да лаже! (Пошто се добро напио, почне казивати): — Чујте, браћо и дружино, што нијесте чули нити ћете икад чути!
Рећи ће Мићун: Браћо, срамота ми се фалити, ама је познато свему селу да сам ноћу без мјесеца пошао сам у тазбину; како ми се био испео чир
ставио руку десну на оружје, лијевом глади свој брк, а по народу мрко преваљује очима, па ће рећи): — Ви знате, браћо, мене и моје јунаштво, али ћу вам приповједити нека која може бити нијесте чули: Пушком сам убио вука, куницу и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Међедовић бјежећи тако дође на једну воду, и нађе код ње људе на гумну ђе вију шеницу, и повиче им: „Помагајте, браћо, за Бога! ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?
смркне са свијем, и тако тумарајући овамо онамо, док један од нас срећом набаса на једну пећину и повиче: „„Овамоте браћо! Ево сухоте!
Кад дође у свој завичај, стану 99 га сретати познаници и питати: „Чија су ти то | говеда?” А он свакоме одговараше: „Браћо, Милице моје синовице.” Како дође кући, одмах отиде брату своме, па га стане молити: „Дај ми, брате, Милицу да је моја.
Пошто далеко отиду, онда рече харамбаша: „О браћо за Бога! ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, и ни
Ево ти за два новца.” Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав повиче: „Браћо хвала Богу кад живи побегосмо!
Но браћа за то ништа не знају, јер оба спаваше до бијеле зоре. Кад се сване, онда средњи брат повиче: „Устајте, браћо! свануло се“ а они одмах скоче, опреме се и пођу даље путовати, ама нијесу знали ни ђе су ни у којој земљи.
“ Онда најмлађи отпоче да казива: „И ја сам нешто мало учинио кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу; кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да
“ А они му одговоре: „Возимо робље, што смо кроз свијет заробили, и то они везани плачу.“ Онда он рече: „Молим вас, браћо, упитајте капетана вашег, би ли их на откупе за готове новце дао.
Он их запита: „За што то чините, браћо? те сиромаш у тамницу мећете?“ А они му одговоре: „За то, за што нијесу царевине цару платили.
Онда муж рекне свету: „Идите, браћо, полагано кући мојој, ето одмах и мене, | само хоћу да је ја сам земљом покријем тако сам јој се заверио.
Поп се нашао мудар и рече им: „Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се с вама договорим, у који ћете дан да вам пошље и колико кише.
“ „А ви, браћо, ајдемо у суботу;“ „Богме ја не ћу“ одговори шести, „догнаће ми један ортак два вола, ако се погодисмо, пак ваља ми их
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 7, 14) Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим течемо. Дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а брзо пролази.
ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ НАСТАВНИЦЕ, ПРЕДАНО МНОМЕ ГРЕШНИМ И СМЕРНИМ МОНАХОМ САВОМ ВАМА, У ГОСПОДУ ВАЗЉУБЉЕНА ЧЕДА И БРАЋО Благослови, оче!
Красно, као и Богу угодно, сачувано је и за вашу не малу корист, у Господу Исусу Христу браћо моја љубљена и чеда моја духовна.
грешни и лени, последњи од свих, монах Сава, молим се падајући на колена и вапим говорећи: У Христу љубљена и духовна браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше
6, 21) покајмо се овде да милостивог Бога тамо нађемо. Ако и дође жалост, „сваку радост имајте, браћо моја, или када у напасти различите упадате, знајући да искушавање вере ваше ствара трпљење, а трпљење нека окончава
“ (Јак. 1, 12) Јер, изрече: „Који претрпи до краја, спасен ће бити.“ (Мт. 10, 22) Јер „не варајте се, браћо моја.“ (Јак.
5, 20; Јн. 17, 3; 14, 13-4; 16, 23) Дечице моја, пазите се и чувајте од зла да неко не остане изван двора. Ако ли је, браћо, неко лен као ја, разобличујући своју укорену немоћ и кукавну леност и тегобу сна, ипак, прени се, о љубљени, помисли
6, 2) покоравајте се једномислено свом старешини игуману. А молим вас, браћо моја, именом Господа нашег Исуса Христа да држите ово што вам је заповеђено, и да не буду међу вама распре, него да
тога часа сви падају па лице и слушају игумана, а он овако молитву да измоли од вас: „Молите се за мене у Господу, браћо, да се избавим од страсти и саблазни злога!“ А ви одговарате: „Бог нека те спасе, часни оче!
На њој треба да чувате себе, браћо, тврдо, јер је свето и страшно што се на њој испуњава, пошто се на њој више од других држи и врши страшна и превелика
11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле. Страшан је то глас, браћо моја, који говори да треба да стрепе од причешћа не само грешници као што сам ја, него и много поузданији у себе.
падате на колена, као на крају првога часа, и ка игуману ухо приклањајте, који добро говори: „Опростите ми у Господу, браћо, јер сагреших делом и речју и мишљу!“, а ви треба да му дајете опроштај говорећи: „Бог нека ти опрости, оче!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Нипошто и никако! Ја ћу девство моје хранити, анђелом ћу подобан бити! Ево, браћо, људи, какав сам вам ја онда светац био!
Све, дакле, што бива у брачном соједињенију, од бога је устављено, посвећено и заповеђено. Светост брака, браћо и чада моја, светост чина родитељњега и матерњега превосходи све друге светиње!
Што веле? Моле се богу за нас. Е, моја браћо, тешко оном ко хоће да се за њега други богу моли! Да за тебе други једе и спава, ниси рад; а оно што ти је
” А кад му каза каква је то вода била, и прочаја. Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваких бас[а]на пуна су житија светих. Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао.
А пролог: насред цркве божје, рече старац то, и учини оно, и сотвори блуд. [Х]оћемо ли се, браћо, забога, једанпут освестити?
Зашто ће, дакле, рећи да сам јеретик? С моје | стране, ево шта ћу им ја рећи. Поштени роде српски! Мила браћо, немојте ме укоравати ни осуждавати.
Питајте, браћо, учене и разумне људе, које су праве и истините добродетељи евангелске? Казаће вам да су оне које се рађају из љубави
Ово исто случаваће се и унапредак многима и многима, пак, људи, браћо, зашто да синови и кћери и унуци ваши страдају, да уздишу и да су злополучни, у чему нимало нису криви?
С оваким друштвом утећи, то се зове Харону рећи: мац! Свима сам сутрадан рекао: „Чујте, браћо и сестрице, кад овде шкапуласмо, заисто хоћемо јошт који дан поживљети.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. — Таа-ко! Ајте лезите! Ајте и ви, браћо! — Би молија за једну рич! — поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту.
Је ли тако, браћо? — Тако је, тако! — заграјише сви. — Е, па у име тога да сте ми здрави! — настави Тртак. — За здравље ови вридни
Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им: — Ја, браћо, не могу више! Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври!
У томе их затече подне. — Шта ћемо сад? — пита Вртиреп... — Опростите, браћо, ја се не намећем кâ старешина, али, видећи да сте ви изгубили главу више него ја, ја...
Пуни су приковођана. — Добро је и то у воликом злу! — рече Вртиреп устајући. — Ајдемо, браћо! — Ма ја не би пуштâ пук амо за данас и сутра! — опази Тетка. — А како ћемо им забранити!...
— Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор!
Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима; а, јопет, то
Да је бог учинија с њиме чудо кад је исповидâ онога човика? — питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима. Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву. Ајдемо, брате Брне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зар он Прерову да суди и правду дели?“ Кад Аћим тако каже, како онда можеш.. мисли Тола. ... „Да бранимо општину, браћо! Слободу да бранимо! Наша уставна права, ову кућу да бранимо!“ Лупао је песницом о закатанчена врата и реза је звечала.
Наша уставна права, ову кућу да бранимо!“ Лупао је песницом о закатанчена врата и реза је звечала. „Боље, браћо, Турци да се врате!“ махао је штапом Аћим. Рекао је још: „До гроба ћу се борити с вама и за вас!
строгошћу и снагом, извади општински печат из недара, подиже руку увис да би га сви видели, и викну: — Видите ли га, браћо? — Видимо! Дуго се румене отворена уста.
— И кад преко нас мртвих прегазе! — викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте! Не дајте народну слободу и право...
Неколицина замаче за општину хватајући шљиваре. — Стојте, браћо, не бојте се! Војска није владина и краљева. Војска је сељачка. Сељак не пуца у сељака!
— Браћо, убијен је Чакаранац! — љутито рече да би смрскао мук, и клону уза сама врата. У глави му звекну реза, шкргутну катанац
Једва је могао стопала да пободе између глава и ногу, а викнуо је: „Добро вече, браћо!“ Ветар је јурио по ћерамиди као да јарци трче. Нико му није одговорио.
Једна богомољка заноћи у мом селу и, кад угледа месец, паде на колена и поче да запомаже: „Браћо и сестре по вери! Видите ли, месец је златан! Небо је пуно дуката! Берите божје воће и цркве дижите!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
безданима, занемели су дахови свих понора, као да се зачула она песма, Васа је полетео а његов узвик „За мномте, браћо!“ пробио је тескобу таме.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
90 XЛИВ* НЕГДАШЊЕМ ПРИЈАТЕЉУ 93 XЛВ ОТАЦ И СИН 95 XЛВИ ОТАЏБИНА 97 XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! 99 XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ 101 XЛИX СПОМЕН НА РУВАРЦА 107 ДРУГО ДОБА (После 1880) 116 Л ЗАЛАЗАК СУНЦА 117 ЛИ
Онамо, 'намо! за брда она, Гдје небо плави савија свод, На српска поља, на поља бојна, Онамо, браћо, спремајмо ход! Онамо, 'намо, за брда она, Погажен коњ'ма кликује Југ: „У помоћ, дјецо! у помоћ, синци!
Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено Брже, браћо, амо, амо, Да се скупа поиграмо! Србијанче, огњу живи, Ко се теби још не диви!
Пренес'те их, браћо моја мила, Поред оног убавог Белила, Кроз Карловце, где сам младост пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну
убавог Белила, Кроз Карловце, где сам младост пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну стару отпевајте, Ту ми, браћо, кости закопајте, Ту бих мртав права мира дост'о - Србадијо, не било ти просто! Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ!
Ал' један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду!
“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам!
плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина...
Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако - ох, браћо драга! Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву; Што небо даде, погаз'те ви!
Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему! - Та увек смо ми на њему!
гроба Прикупљ'о се живот нови, Наследници света жара, Купили се соколови, Пијућ' душом светле зраке Јест, тако је, браћо драга, Ти гробови нису раке, Већ колевке нових снага!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он се обрати својим пратиоцима и рече: „Знам ја, браћо, у чему је ствар! Устручавање мога госта да се оберучке одазове моме позиву није, у ствари, ништа друго до вешта
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
а... а... Ђорђе... Жалосно, браћо, везан српски војник. Мајко моја, да видиш... о... о... осветника Ко... Ко... Косова!...
Па сутрадан, на маршу, пуше и џакају војници: — Бре, браћо, да не би Ресуле ми јуче извршисмо јуриш на наше коморе. И сви се слатко смеју. — Ко то каже?
Овако цркавај од глади и пружај руку целог века. — И још да нема добри' људи, браћо! — Пих! Онда би продавали вашке па би живели. — Сад нема ни вашију, сад је затишје.
— Пих! Онда би продавали вашке па би живели. — Сад нема ни вашију, сад је затишје. — Ја сам у ропству, браћо, јео вашке на лебу. — Лажеш! Ти и ниси био у ропству него тајни полицај код Шваба. И зато што лажеш, јешћеш и калдрму.
— Може, може да бидне. — И тако, браћо, све до Сланаца. Па ме ту позва командант и нареди ми да пронађем подесну кућицу за преноћиште нашег штаба.
„Де, де, мислим, знам, браћо, шта вам треба, појео сам и сâм подоста паланачких лепиња с кајмаком, али то што на мени тражите, на вашу велику
Према томе, шта? Прво сам требао рећи на француском шта је са мном: „Људи браћо, кажем ја, али на српском, са мном се десило случајно ово што видите; нагомилава људска невоља, туга за отаџбином, бол
“ Они ме гледају. Видим ја да ме не разумеју. „Браћо, кажем ја, ла патрие“, и одједанпут, онако као из рукава сетим се: „цомплèтемент“, кажем ја.
Они се поваљали од смеја. Видим ја помоћи нема, а већ не знам које доба ноћи. Покушам да устанем — ни померити. „Браћо, велим ја, зар је то савезнички?“ Опет не разумеју.
И тако вичем ја у помоћ као луд а око мене лом, урнебес. „Браћо, велим ја, не браћо, него небраћо, свршено је са савезом, кидамо савез, кидамо, кидамо најозбиљније, цепамо уговор,
И тако вичем ја у помоћ као луд а око мене лом, урнебес. „Браћо, велим ја, не браћо, него небраћо, свршено је са савезом, кидамо савез, кидамо, кидамо најозбиљније, цепамо уговор, уговор је парче
И ено га опет где урла, где се дуса и бацака: „Живели, вели, браћо Хрвати! И нека знају да смо људи, да нисмо месоједи, да нисмо тирјани. Нека знају да смо животворни и државотворни...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац. Он подиже новчаник и опет га пружи унапред. Ђурица за све то време гледаше, у
Видевши зликовце у гомили пред вратницама, Милета испали два метка. Коста, који беше последњи, повика: — Погибох, браћо, не дајте! Хајдуци га прихватише и за неколико секунада сјурише се у поток.
— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. — Како ? Није, браћо, није Бога ми!.... Нема... — Шта нема ... ти твога! — викну Ђурица.
— одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе. — Е јест, било је и то, али сам раздао по народу, браћо. Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... — Лажеш, псино матора!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад смо заноћили ону ноћ код језера у пустињи, ви сте, браћо, спавали, а ја сам чувао стражу. Кад би неко доба ноћи, заљуља се све језеро и изађе троглава аждаха и шћаше нас да
Најмлађи син се сјети нечему и рече: — Браћо, та ми не идемо на весеље него у жалост, јер тражимо очев изгубљен трс, стога хајде да опремимо три црна коња.
Он, изишавши преда њих, поздрави их: — Помоз̓ бог, браћо! — Бог ти помогао! — дочекаше они. — А откуда смо ми теби браћа, та ми не знамо још ко си ни откуда си.
Сјутрадан рећи ће Таригора: — Е, браћо, ако ће се живљети, мора се и радити, стога ако сте споразумни са мном, а ви хајте данас у лов, а ја ћу остати да
Али он прође као и Таригора. Онда ће Краварић Марко: — Хајте, браћо, сјутра ви у лов, а ја ћу остати да сигуравам ручак, да окушам и ја срећу с тијем душманскијем старцем, и да видим
Кад то виде Краварић Марко, рећи ће својијем друговима: — Браћо, хајте ме спустите у ову јаму, а ја идем тражити старца, и тражићу га докле га не нађем, па ма морао ићи до на крај
Кад дође у свој завичај, стану га сретати познаници и питати: — Чија су ти то говеда? А он свакоме одговараше: — Браћо, Милице, моје синовице.
НИЈЕСУ НАЈСТРАШИВИЈИ Учине негђе састанак сви зецови по заповијести њиховог старјешине, те им старјешина рече: — Браћо моја, срце ми се радује кад на вас погледам и толику силу око мене, али нам није више живовања на овоме свијету од
Пошто далеко отиду, онда рече харамбаша: — О браћо, забога, ми ходисмо по гори и по сваким местима и дању и ноћу, бисмо се с људима, и ударасмо на куле и дворове, а ни
Ево ти за два новца. Кад хајдук види шта од њега би, он бежи без обзира, и дошавши у дружину пола мртав, повиче: — Браћо, хвала богу кад живи побегосмо!
Поп се нашао мудар и рече им: — Знадите, браћо, да су ми јучер поручили озгор с неба да се с вама договорим у који ћете дан да вам пошље и колико кише.
— А ви, браћо, хајдемо у суботу. — Богме, ја нећу, — одговори шести — догнаће ми један ортак два вола, ако се погодисмо, пак ваља
Ћипико, Иво - Приповетке
” Други, јарећи се, вели: „Куцима би' га затјера”, док ће најмлађи између њих: „Оставите ви то, браћо! Најбоље да вук не дође”, те и то.. . —Дакле, Павле, не иди! — прекиде Тома причање. —И не идем, дижући се вели Павле.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине. Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола.
Омладино, српска соја, Надо роду своме, Шир’те крила, браћо моја, Лету напредноме! Али такви нека буду Крила вам таласи, Кандиоце нашег храма Да се не угаси.
ВІ Ја сам, браћо, старовоља — Искре мога жара, Моје тежње, моја воља Остала је стара. Што сам негда загрлио Душом на уранку
“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника? Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника. »Стармали« 1881. ПРЕДЗИМСКА ПЕСМА Ветар хуји кроз висине, А и доле у низику, Разбио ми
И ја слушах јако, Па све тише, тише И на брзо, браћо, Ја га не чух више, Ја га не чух више... Причух друго нешто Кроз таласке сновâ, Причух како грање шушти Наврх
„СОНЕТ“ Сонет се лако ствара. Пазите, браћо млада, Ја ћу га створит’ сада, Макар да немам дара. Узме се форма стара Стих по стих у њу пада, Крај се са
Ал’ и позив може ићи У запећ да дрема, Ако зове и призива — А одзива нема. Зато, браћо, држимо се Кад смо већ почели, Јер публика „Стармаломе“ Смрт ил’ живот дели. »Стармали« 1882.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
многи, многи људи поискакаше из шанца и полетеше нам на сусрет, да код нас наста метеж, да неки Рус викну: не дајте, браћо, Кирилов је рањен; да ја Кирилова угледах испод мојих ногу, да га шчепах за једну руку, а неко га узе за другу; да смо
! Кнез је био сам. Изгледало је да је јако узбуђен. Пошто назва Бога, прва му је реч била: — »Браћо, имате ли ви поверења у мене? — У скупштини завлада мртва тишина.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нек погине За слободу — Лепше смрти нема! — Видиш само Како слуша, Сад неће да дрема. ЛXX Ход’те, браћо, певидрузи Нашег старог сплета, Добио сам мила госта, С непозната света.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо.
Мој добровољац Крста не могаде више, већ скочи са бомбом у руци и викну: — Напред, браћо! За мном! — Још није време! — Назад, назад! — Трубач, свирај јуриш! — викну неко. „Трећа чета за мном... Ура! Ура!
„Санитет!“ — јаучу рањеници. На свима странама одјече прасак пушака. „Напред, напред!“... „Ура! Ура!“... „Јаој, браћо!“ „Не остављајте ме!“... На ужас наш, видик пред нама поче да се губи.
“ Сећам се добро... Први је излетео неки наредник Иван, вичући: „За мном, браћо!“ Али само што рече, погоди га метак из непријатељског рова и он паде. „Ура! Ура! Ура!“ — јекну сада још силније.
Експлозије рикнуше. Још су падали комади земље и камења, кад мој командир узвикну: „Напред, браћо!“ Строј се изви као леса и нагрну на онај један пролаз од раскрчених жица. Неки се Бугари подигоше и почеше бежати.
— Вала, браћо, ако је за вајду, доста је. Ратујем: дванаесте, тринаесте, четрнаесте, петнаесте, шеснаесте и ево сам у седамнаестој...
А онај покрај мене заби лице у земљу, и поче сав да се тресе. Неко јечи: „Јаој, браћо!“ Један побауљке истрча испред мене. Померио сам се и ја, одгурнувши онај камен испред себе.
Проговори тек: „Убите ме, браћо... Јаој, мајко!“ Бојовић се довуче до мене и полако проговори. — Видиш онај ћувик лево.
Фјодор се залете. — „Оп!“ — и нађе се у седлу. Узјаха и Сергије. — Господа, давајће в гоњки! — А сад, браћо! — превуче руком преко лица „Фикус“. — Позивају да се тркамо...
— вели буновно Пера „Ђеврек“ и протегли се. „Фикус“ прекрстио ноге на кревету, пали цигарету и весело добацује. — Браћо, даље од жице не можемо. — На своје смо паре увек — додаје Сима „Јаребица“.
Погледали смо последњи пут на варош... павиљоне. — Е, браћо — говорио је капетан Воја „Фикус“, опраштајући се — маларија нас је сакупила, маларија разјурила...
— Јеси ли рањен? — питао сам га. — Удари ме у ногу... Јаој, браћо, полако. — Он шкрипну зубима, и завали главу уназад. — Ево овде! — један од војника показа на чукаљ ноге.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Живо, браћо, живо, подвикујте хаја-хуј! Михаљ-бачи хегедуш, серпска кола хегедуј!“ Милош често замиче својим црним брком, А ножица
Сваки отчић то је дужан, ко се на њу нада. Прочно жели да се спасе и већ не пострада. Овако се негда, браћо, пуст из Вавилона У, прадједња поздн' Израиљ ханаанска лона; Радов'о се Спаситељу, но свом прашт'о труду, И све чек'о
Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.
Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику
” Па затим у свој свилни шатор оде, Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да
који је у ствари у српским идејама, антиилирски измењени Одзив; ево две његове строфе, прва и трећа: Напред, браћо!
да протестује против оваквог начина присвајања туђих песама, а „наочиглед сочинитељу”: „Та није ли доста жалости, браћо”, обраћао се он Илирцима у Серпском народном листу, 1842, 118, „што нам ви братском руком та мила чеда наша српска
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Па опет хвала му!... Какви смо ми, Могао нас је и поклонити. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Вас видет, браћо, Жеља ми беше, — Вас, дико српска, седи главари! Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али не себе. Вас ради, браћо, У Венецији ћерку запросих. ВУКСАН (за себе): Е, божа ми вјера, да брзо ли лагати научи!... Нас ради је испросио?...
РАДОШ: И то зар дадоше? КНЕЗ ЂУРЂЕ: И то, Радошу! Ал’, браћо... ВУКСАН (за себе): Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим
у тај дух Што по слободи ових кршева, Кô неку светлост своје свемоћи, Широка крила вољно простире, — Поуздавах се, браћо главари!
ПРВИ СЕРДАР: Живимо јоште ми! ДРУГИ СЕРДАР: Још су нам оштри мачеви! КАП. ЂУРАШКО: Реч ви је плам, браћо! Па ме својијем огњем сажиже, У души страшан вихар подиже, Жеље се ломе по срцу моме, Траже мегдана и траже крви,
Па срце тражи свога душмана! (Катуновић са Катуњанима оставља бусију и вичући: „Јуриш браћо!“ одлази. Станојло с голом сабљом излази.) СТАНОЈЛО (ударајући на Ђурашка): Ту си, неверо!
(Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо! Христове цркве верни синови — Његова плода крвав је цвет. — (Јелисавета у ноћном оделу.
(Чују се пушке.) А где ухвати — О, браћо, браћо! Христове цркве верни синови — Његова плода крвав је цвет. — (Јелисавета у ноћном оделу.
) ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ме преживиш, поздрави моју Манду и ђецу ми... Одох ви, браћо, погинут... ПРВИ СЕРДАР: Сад ћемо сви.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Одреди ли царство да се боду, добро и јест — не браним ни ја; не одреди ли — није ништа ни било! Је ли тако, браћо? — Тако је, кнеже. Само 'ајде по реду, па се не бој! Молба је бачена, одговор је кнезу дошао: дозвољава се.
Требало је само нешто рећи о његовој потреби и сиромаштини. — Сирома', вукарни Реља! — Не дирајте ме, браћо. Црн је удес мој, велик је јад мој и преголема несрећа моја... Нијесам ја вукарни Реља! Ја сам краљ брез краљевине...
у зиму прелазе преко Змијања, лизну широк и висок пламен запаљене сламе и чу се снажан, протегнут узвик: — На десно, браћо, на десно!
Севап је! — реко' ја. Не даде поп, а кнез запријети да ће сваког суду јавити ко му само једну пару дадне. — Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо и сузе му ударише.
— Нешто ме, браћо моја, гони! Не могу чекати. Не послуша и плати главом и он и дијете. Помела и' је мећава кад су се враћали из чаршије,
Боже, лијепог здравља, наша је ноћ и божја. Мићан наточи. Симеун узе чашу, мало нагну, отпљуцну, па ће: — Браћо моја, што која година, све слабије! И берићет и ракија и људи и све, све!... Опогани се свијет, истрова се, па крај!
Нијесам још био стигô... Ама, немој, оца му, пометати, па чојек не зна како ће... Заборави' се! А давно је, браћо, и била укопација... — Давно, предавно, мој Симеуне! — уздахну Мићан и сјарну један угарчић.
Ко им је то доносио, ја вам ни данас не знам казати. На моју душу, не знам, браћо! Лепешине су стизале, они су учили, а ја сам износио из подрума ардовић по ардовић.
— додаде Симеун, а очи му сијевнуше кô у катила. Задркта' ја од главе до пете. Кажем вам, браћо, ко калуђера није служио — тај се не зна Богу молити! — Мићане, 'ајд опремај коње.
Ја да вам је било видити Симеуна, по Богу браћо! Обукô ћурчину наизврат, па је сапô под грлом пуцетом колик' највећом крушком миољачом.
Нема вајде крити, воли, браћо, и да мало удари у страну кад о себи говори. Али његова лаж, његове, 'оћу рећи, бешједе, нијесу ником на штети.
Свијет се јопе' узнемири. Почеше луди склањати нејач и сермију у збјегове. Свеједно вам је, браћо, било кô кад човјек иза великог умора легне да спава, па га у пола сна пробуде.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
24 ПИЈЕМ... 25 ПАДАЈТЕ, БРАЋО... 26 КРОЗ ПОНОЋ 28 ЉУБАВ 29 ЦРНОГОРАЦ ЦРНОГОРКИ 31 НА ЛИПАРУ 33 ПОНОЋ 35 ЈЕВРОПИ 38 ОТАЦ И СИН 40 ОТАЏБИНА 42 ЈЕДНОЈ
1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу!
1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам!
Плин’те у крви! Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина...
Та зар би тако с Авале плаве Гледали ледно у огњен час? Та зар би тако, ох, браћо драга, Та зар би тако презрели вас?... Презрите братства покор и клетву, Што небо даде, погаз’те ви!
“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша. Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Угрина коварног помоћница обујмила нас рука: загрљај у Христу брата; загрљај, браћо, ал грлећи дави. МОЛИТВА И молимо те, и молимо, пропашћу спаси, кад није другог спаса, казном награди за грех!
Ћипико, Иво - Пауци
Тај храст, браћо једнога народа двају племена, није нико други него наш свечар, узор—свештеник и домољуб, поп Вране, а бршљан и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Не тежимо за таштом славом. Не изазивајмо један другога! Не завидимо један другоме! Браћо, ако и упадне ко у какав прекршај, таквога ви духовни исправљате у духу благости!
Сунце Творчево и његове кише су за њихов босиљак, али не и за драч, а ако драч расте, исплевимо га, браћо моја, исплевимо га. Исплевимо све под небом што не годи нашем носу.
Нисмо ваљда могли да станемо један крај другог и да кажемо: изволите, браћо у Христу, погледајте нас добро и видите ко је од нас грђи, уверите се ко је од нас већа грешка и кога је Господ
Јер, све се овде тако подесно поређало: и греси наши многи, и гнев божији, и игуманова болест. Може рећи: ја сам ту, браћо, једини ја знам камо се ваља запутити, следите ме.
О, сећам се ја врло добро, мила моја браћо, како су вас подилазили жмарци док смо ону тројицу кињили и понижавали. Зар сте изгубили памћење, невинашца моја, то
Сваки од вас је онда мислио како се кажњавање одвећ пребрзо завршило. Зар нисте, браћо моја заборавна, били разочарани што то није потрајало до зоре и што се све свршило врелим цеђом?
Могли смо им пустити мало крви, зар не? Зар не, браћо моја? Могли смо им под нокте забити нежне глогове трниће да урликну, да застењу, да им крвава пена избије на губицу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
« Чаршија се затвара. Свет бежи кући. МЛАДЕН (пролази уз грчевити смех): Тако, браћо! Тако! Осветите ме. Главу за образ! Ја сам већ мртав али бар да ми се кости у гробу не преврћу. (Оде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мени помаже сваког месеца, кад више кад мање, али знам да ми је понекад давао оно што је њему требало. — И тако, браћо — заврши Бранко мирно — узмите шешире, хајдемо, мислим да је наш Павле добро отсвирао свој концерт.
” Зар није, браћо, златан наш господин Јоксим! Сушта правда и памет! Сваком оцену какву је заслужио, и сваком репић, да се не би у добру
Још последњи пут друштво се саби у целину око старог кафанског клавира. — Браћо, да урадимо још једну и последњу нашу „филхармонију” — чу се нечији тобоже весели глас.
Већ су сви мислили „да је готово”, кад учитељ некако дубоко из срца завапи: — Људи, браћо, да ли нисмо сви који смо овде могли што учинити да нам поживе та добра деца, или је морало тако бити!...
Стид и срам је погодио паланку право у образ и у срце. Мртва тишина усред поднева. Људи, браћо! Мртва тишина. Смрт је према томе мала ствар. Стид и срам су опоганили живот.
После смрти остаје туга; после срама остаје смрад. Људи се гаде себе, повраћају себе. Ко је крив? Како? Зашто? Људи, браћо!... Све су то помисли и мисли, а паланка је изгубила моћ говора. Паланка има срце.
а Мија је добро и послушно дете!... шта је ово, људи, браћо, људи, људи!... Вратише се три стара човека у куће, и улице су опет сасвим пусте.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« или: »Тај човек добро ради!« — Шта осећам, или снивам, напио сам се вина, почео сам летити? Винка Лозића по бокалу браћо, ви знате како је кад се почне кућа окрећати, мора човек да иде на Олимп.
магарца — расправљају, приближи им се и ту чује гди магарац Валамов сљедујућим начином говораше: »Тако ми моји ушију, браћо, ништа није горе него кад човек на природу заборавља и против свог определенија чини.
Ја вам, браћо, нигда на свету за љубопитством марио нисам, него сам се управо онако владао као млоги људи на свету, који само свој
« (Магарац Валамов: »Ха, ха, ха!« Више магараца: »Иха! ха!«) »Али ви знате, браћо, да је наше жребије ићи — не куд оћемо, него куд нас терају.
Иако ме и мрзи мислити и мудровати, опет вам кажем, браћо, да ништа бољег на свету не има од задовољства. Оклопиш уши, пак лепо грискаш твоју твравчицу или сламу, а свет и
повода, само зато што мисле да је онако као што се њима чини, до голе душе муче и често ји до очајанија доводе. Браћо читатељи, нама не треба чудновате траве да нам се трагови изнађу; и опет се ни најмање на то не обзиремо, него узимамо
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Изнесите га! — наређује потпуковник Петар. — Брже завој! — Јаој, браћо... Гр-р-ру! Гр-р-рру! Гледам као у бунилу како провукоше неку крваву масу.
— Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци, браћо... Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину.
Исајло се задовољно смешка и глади подбрадак. — А-ха!... А сад, браћо!... Оћеш људски! Их, што немам, и мени да размениш. — Ево ти! — и Лука даде Исајлу једну банкноту. — Деде...
Умирао је. Мене нешто у грлу стеже. Наиђоше неки пешаци. — Хајдете, браћо, да га понесемо. „Море један више или мање не чини!
Изделисмо и последње резерве шећера. Војници су умакали хлеб и пили врућ, бљутав чај. — Ко дава, браћо, ово у оваквој пустињи! — вели задовољно поднаредник Груја.
„Држи“, „Не дај“, „Спасавај“, „У помоћ“, „Јаој, браћо“ — завикаше и они који су били везани конопцем и онај што је висио.
Животиње опустиле главу и глођу кочеве за које су привезане. — Овако се, браћо, више не може! — шкрипну зубима поручник Коста „Турчин“. — Док они нама причају...
— Шта ћемо сад? — упита ветеринар. — Што „ми“?... Душан је то удесио — правда се благајник. Је л’?... А сад, браћо!... Душан крив, а ви ми сви калаузи...
— Немој да си луд! — завапи Душан, придржавајући се за супротан кревет. — А-ха!... А сад, браћо... кипислцауф!... Дојади ми са тим твојим: шта би било ово, шта би било оно...
— Јаој, макар и то. Погледај, молим те, ону плавушу! — дрхти потпоручник Живадин. — Не дајте ми, браћо, да приђем уз њу... Заборавићу се.
Пред очима ми заиграше људи и предмети, и ја клонух... Као из даљине допирао је нечији глас: „А јаој, браћо, моја нога!“ Преко главе разли ми се нека топлина. Крв поче да ми јури низ чело.
— Ја тврдим! — поче жустро Светислав. — Море, батали, то је ван разговора! — одмахује руком Предраг. — Чекајте, браћо — рашири руке капетан Радојчић.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Масни. Пуни смо истих опојних мириса и болова, О хој, топографски радници, - браћо моја, Још смо јаки, још смо млади, држава је за нас боја.
Прадедови наши Словени, крволочни ал' путници, Браћо моја топографски радници. Чуновима да поверимо своја срца уморни А већ би нас зора соколила да орни Продужимо опет
“ Онда казани захукташе јаче. Још смрти, смрти, браћо, и мало муње; Разумимо се добро: нема се страха од тако ситних ствари.
СЛОВО ЖЕЂИ Мојим пријатељима, хипнистима Браћо моја, друмови су наши бескрајни; Натоварена су велика кола сељачка, Кола велика, па шкрипе отегнуто између
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чак и у сну, чини му се, изворе чисти, никако да очисти, туго црна! Једва се некако сети мрава. — Дођите, браћо! — позва их дечак у сну а када је отворио очи виде како четица мрава ножицама труње избацује, и пева: Млада ће шума
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Метери! Чочеци! Овамо, бре! (Долазе и остали.) Овамо, браћо моја слатка! (Коштани): Ти испред мене. КОШТАНА (се издваја и седа).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У кућу му пушке не висило, главе мушке не копâ од пушке, жељела му кућа мушке главе! Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопада га брука Бранковића, часне посте за пса испостио, гроб се његов пропâ
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао! Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име
У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио! Ко издао, браћо, те јунаке, рђа му се на дом распртила; за његовим трагом покајнице све кукале, довијек лагале!
за јунацима као што су Дојчин, Пријезда, Кајица, Облачић Раде, Змај-деспот изливала се кроз речи Маргите девојке: Браћо моја, српске војеводе, како бисте, како преминусте, а како ли робље остависте? Робље ваше све турско подножје.
Такви су, на пример, следећи: „То изусти, а душу испусти“, „Бог му дао у рају насеље, нама, браћо, здравље и весеље“, „Нас лагали, ми полагујемо“, „Одведе је у бијелу цркву, покрсти је и вјенча је за се“.
Откуд књига, ако бога знадеш!“ Скочи Милош на ноге лагане, па говори својим чобанима: „Ој чобани, моја браћо драга, ова књига јест од двора мога: стара ми је на умору мајка, пак ме зове да ме благосови, да на мене клетва не
Вели њима Милош чобанине: „Зашто, браћо, ако бога знате! Без невоље јер градит невољу?“ Веле њему до два мила брата: „Ходи, брате, има и невоље“.
То је Милош једва дочекао: „Хоћу, богме, моја браћо драга; кад ујаку нећу, да коме ћу?“ Тад га браћа опремат стадоше; оде Петар опремат кулаша, а Вукашин опрема
Онда рече војвода Момчило: „Чујете ли, моја браћо драга! Издаде ме куја Видосава, но дајте ми сабљу понајбољу“. Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу
Хитро су га браћа послушала, дадоше му сабљу понајбољу, па је Момчил' браћи бесједио: „Чујете ли, моја браћо драга! Ви удрите војсци по крајима, ја ћ' ударит војсци по сриједи“. Мили боже, чуда великога!
Кад то зачу Вукашине краљу, он дозива два брата рођена: „Чујете ли, моја браћо драга! Ето вила са планине виче, није вајде што харчимо благо, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити
Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
онда ћемо ми за све платити. — Заиста, нешто су се често сашаптавали — потврди и Ник Ћулибрк. — Браћо моја, док ми ово причамо, можда се већ потјера примиче Гају — опомену Ђоко. — Како би било да се ми сакријемо?
— Па ко нас издаде, побогу, браћо? — питали су ожалошћени људи. —Ко? Краљ, влада, господа. Све побјегло авионима у иностранство. Узели злато и побјегли.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
рана излазећи на послове, и доста се проматрају како би добро и много посејали усева ради своје и наше потребе, — него браћо остала и добри људи, и ми, којино нисмо пољски радини, него дома у суху седимо, те нит нас бије злота ни киша, — да не
Удиљ се ппеципље. Него ли долаз'те браћо, жељом жедном на ову спасну бистру воду, те црпајте пити и пијући бам ову духовну воду весели будите те стужујућу вам
извођаше трчећи овам-онам по бедену градском и нагоњаше све луде на бој, те им говораше: »Охо, моји људи и добра браћо, није ту курталиша с једним поуздањем!
Тако повика изгласа народу: »О, дружино, рече, браћо и коншије, одстан’те се сад ватре! Како гори нека гори, то ће се већ само и утрнути скоро.
И слуга такођер једва проговори ове речи к њима мешто Димитрија: »Ако бих ја то, браћо, пре знао, толико вашега овде доласка бесрамство и бригу, то ја не бих ни казао за вас моме господину да сте ви овде
За добре их мотре, пак запита оних што око њега стојаху, рече им: »Браћо добра, откуда су то дошли к нама ти хубави свештеници у томе красну се оделу?
ГОДИНЕ ХИЉАДУ СЕДАМ СТОТИНА ЧЕТРДЕСЕТ ПЕТЕ НУРИЈАШКИМ ПОПОВИМА Смислите се о тому браћо, како може то бити светским људма, лише поданим пахором сеоским, који но себи и своме спахији раде и кулукују дан ноћ
Еда им је прихватно пред Богом то? Ама прво браћо сами себи зазиремо истежући се и тефтишећи. Расматрамо се подобре што је наша права мука, што ли није.
Вели Соломон: »Мудрица испраља свој траг. Свакоме дору послу правица је за почетак.« И да не мните ви то браћо, јер тек само једним земљодршцем царем, принцом, беговом и спахијама пише се правога суда држати се адета, ама свима у
Није то, браћо, лепо ни угодно Богу размешавати с бесовски зборови божије тајне и службе ангелске. А ето, неки и врло видећи се
УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ Господари добри, браћо хришћани, ево, почесто с вами се прилепљујући и своју дужност вам издајем.
Ако узтворите, спасени ћете бити. Ако ли о том пак не узмарите творити, то Богом осуђени остаћете. Послушајте, оци, браћо чиче, стрицеви, сестре, стрине, баке, старо и младо, све мало и велико, до водоноше баше, слуге и слушкиње, децо и