Ћипико, Иво - Приповетке
И њену главу захвати светлост — рекао би свиће. У загону брецну на вођи звонце. У кући се неко огласи и причини им се да се по њој дружина премешта. —Уђимо! — нестрпљиво ће Марко.
Прекопута шкрипнуше врата и клепка брецну. —Павле! — јави се с врата Цвета. Он се плашљиво осврну око себе и похита к њој у кућу.
Ћипико, Иво - Пауци
Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе.
— Улиј им га, одувик ка мора, па кад си доша на нишће, издахнуо од сваке невоље, брецну ти у сиромашно звоно, ка најгорем доганцу... — А колико ишћу? — прекиде она, не обзирући се на разлагања.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Па хтео си, али ето, запео си као Сремчева Габријела. Дај неком другом реч, председниче! – брецну се Бора. – Ево ја бих рекô ако ћете чути!