Црњански, Милош - Сеобе 2
дана, у штапсквартери, речено им је да поднесу, писмени, извештај о свом животу, искуству, и чиновима, у Аустрији. Бригадир Виткович саветовао им је да учине росијској војсци што више комплимената, а да им не падне на памет да величају
Он ће поздравити Трифуна, као да је у касарни виртембершкој, у Белграду. Било па прошло. То јутро, бригадир Виткович, њихов рођак у Кијеву, био им је и перикмахера гренадирског пука послао.
Са њим је о нечем разговарао. Бригадир Виткович је тумачио, иако је Трифун већ, руски, знао. Сред те пуцњаве, Павле је стајао загледан некуд далеко, а
У школи јахања припремало се јахање препона. Костјурин и бригадир Виткович заузеше своја места, у једној ложи, а официри, руски, растрчаше се, по арени, до коња и коњушара.
Врага! Дођоше овамо у гомилици, одрпани, као просјаци. Виткович, ето, бригадир, а чека на плату, осам месеци. А Сервија?
А дотле му је био удесио, преко фелчера, Грка, инвалиду, до јесени. Бригадир му је тражио само једно: да се ожени. Нису то само писма Вука Исаковича тражила, која су у Срему писали, него су то
и Јури Родионович де Прерадович, Константин Николаевич Лалош, Иван Христифорович Штерич, Семен Михаилович Черноевич! Бригадир је постао: Константин Николаевич Јузбаша. И његов друг Родион Степанович Пламенац.