Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше новембар, жалостан месец тужне четрдесетдевете године. Не звече сабље бритке, не — робовски ланци тупим својим јеком буде болом успавану својту оних што на мегдану бојном, светом страшћу занети,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бојак траје — Срби чуда чине, Али ко ће сили одољети! Веће дође на те пушке мале, А погдјешто и на бритке ноже, Већ до горе допријеше Турци, Ма се бране злосретни хајдуци, И падају — а нека их, брате, Свак замјене доста
Мораво, што би без Србиња, Што би Србињ без срца јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без тог тврдог гвожђа, Што би гвожђе да г' у брду није, Што би брдо
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Горка причест слуха у себи вас крије, Чемерни лабуди излишности бритке. Усамљеност је нискост. Госпо моја, бије Свако у свом мраку изгубљене битке.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
то игнорише: народе освешћују, дижу и буне, у значењу и дословном и пренесеном, само они који говоре јасно, и речи бритке, без два, произвољно схватљива смисла... Али има и друга ствар, и од ове важнија.
Шарке пушке и бритке сабље положили пред ногами врагов си, имати мислили каквог тиме покоја илити слободе, но нејмајућ свог вожда, ништа не
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1893. МУРАТОВО ТУЛБЕ У дољи Косова равног, у жару пламене битке, Где Мурат положи главу и паде од сабље бритке, Сад мир мртвачки влада.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Буздохане перне поломише, поломише и пера просуше, па су бритке сабље повадили — да јуначки мегдан подијеле. Но да видиш Страхинића бана, каку има сабљу о појасу: ковала су сабљу два
“ Па погледа оком на војводе, а војводе један на другога, па се добри доитише коња, бојна копља земљи положише, за бритке се сабља преватише, међ' Маџаре јуриш учинише, погнаше се по пољу Бељацу.
а сунашце тад из мора св'јетла кола промаљаше, јунак рањен допаде испод турске бритке сабље, невољан добар јунак, под шатора упаде Угрин-Јанка војводе.
голом сабљом проходио прик' табора твога, и још јесам конопце код шатора просикао, и да би се не бил макнул испод бритке сабље моје, мој честити царе, бил би тебе ја расикал пред твојим делијами“.
А кад чуло тридесет хајдука, за бритке се сабље доватише, погубише тридесет делија, од њих пусто одузеше благо, па одоше своме харамбаши — да га виде на
ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу, јунак од мејдана, од мејдана и од сабље бритке, оди к мени под бела Рибника, од’ на мејдан, да се огледамо; ако л’, Ђурђу, на мејдана нећеш, преди мени гаће и
доре уздом забунити, ја сам дору боју научио, вешт је дора боју и мејдану, дора ће те собом заклањати, испод бритке сабље уклањати“.
Ал’ говори Јуре барјактаре: „Ви немојте танке пушке кварит, танке пушке и бритке мачеве: оружје нам може требовати; него да ми ватру наложимо од столова и од свијетњака, па кад дође лијеп данак
Напунише тридесет пушака, и убише тридесет Турака, паке бритке маче потргоше, око цркве рашћераше Турке; пак одоше Сењу бијеломе пјевајући и поп’јевајући.
Удијели туцаку јунаку а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара, — тако ти га господ сачувао бритке сабље Анђелића Вука, да с’ не сретне ил’ сустигне с њиме!
говорио: „Удијели, госпо бановице, а за здравље твојијех синова, и твојега бана господара, — тако ти га господ сачувао бритке сабље Анђелића Вука, да с’ не сретне ил’ сустигне с њиме!““ Тад говори бане Задранине: „То је главом Анђелићу Вуче“.
Сви у скупу Добрићани дошли; онда Кулин викну на војнике, Турци бритке сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па Илију кнеза