Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Овај бежи, онај за њим струже. Српче јадно подобно ће бити Да душману бритку сабљу сити, Неће бити соколова ока, Нити плећа кô стена широка, Нити груди као сињи камен, Кад удариш да истераш
XXXИ И туђин му двором шеће, Туђин тиле коње јаше, Туђин њему пушку меће, Туђин бритку сабљу паше, Туђин њему жање поље, Туђин рујно винце пије, Беле овце туђин коље, Туђин, туђин, њега није, Једва га
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк. Провири бака кроз облак сив.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ти, сејо, дошао, Али ми не да туђинка, Туђинка, добра девојка; Ја добра коња оседлам, Туђинка ми га раседла; Ја бритку сабљу припашем Туђинка ми је отпаше: “Куда ћеш, драги, куда ћеш?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ко кондор: У једнособном стану, са женом Милицом, водио је битку За правопис, за добар језик, за реч јасну и бритку.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Рече Хамза Мићуновић-Вуку: „Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе, боља ми је вјера него твоја! Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
- „Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ - Детета склоност кушаше свог; „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил' волиш ата мисирског? „Ил' можда желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
) ЈАЊА: Сад... сад... сад! Само да зовнем момка у помоћ. Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад! Та склони ножа бритку оштрицу, Да лакше дахнем!... Порфирије, хе, еј!... Сад, Раде, сад!... РАДАК: Тако те хоћу, стара чивијо!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Јован Пачић ЈЕЗД КОЊИЧКИ Лепо сабљу тргнут бритку И у љуту рушит битку, Кад нас трубе зове глас; Знамен кад се напред вије, Бубањ поступ вес’о вије, На јунаштво храбру
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Е, шта ћеш, сине, да купи бабо?“ Детета склоност кушаше свог. „Хоћеш ли сабљу, ту бритку, сјајну, Ил’ волим ата мисирског? Ил’, можда, желиш од свиле рухо? Нека ти буде свилено све!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када буде уочи неђеље, ја ћу спалит крила Јабучилу, бритку ћу му сабљу затопити, затопити оном сланом крвљу, да се не да извадит из кора. Тако ћеш ти погубит Момчила“.
У себе се поуздати немој, ни у руку, ни у бритку сабљу, ни у твоје копље отровано; Турчину ћеш на планину доћи, хоћеш доћи, ал' ћеш грдно проћи: код оружа и код коња
Но да можеш оком погледати, ти се, душо, немој препанути кад потегнем моју бритку сабљу, те ошинем цар'ва делибашу, нека другог већ не шиље к мене“.
ли се Туре придрнуло, те поскочи на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, а пињале остре за појаса, и ту бритку сабљу припасује, а све врана коња погледује. У то доба бане пристасао.
Оде Марко цару на дивана, седе цару до десна колена; самур-калпак на очи намиче, а буздован уза се привлачи, бритку сабљу на крило намиче.
измета, да не носи воде и ђугума; а кад Марко посијече Шарца, Шарца коња свога укопао, боље Шарца нег’ брата Андрију. Бритку сабљу преби начетверо: да му сабља Турком не допадне, да се Турци њоме не поносе, што је њима остало од Марка, да
А кад Марко бритку преби сабљу, бојно копље сломи наседмеро, па га баци у јелове гране. Узе Марко перна буздована, узе њега у десницу
Та нека те турски цар не јаше!“ Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко! Та нека те турски цар не паше!
Што би нам се шпотовали и остали витезови!“ Али сиду проста чинит и руке му одвезати, младу Свилојевићу. Бритку сабљу измаче, коњица потходи, много Турак' посиче, нут' цареве делије, јаничаре Турке.
да ће погинути, баци мача у зелену траву, пак Турчину под сабљу подлеће: десном га је руком уватио за десницу и за бритку сабљу, а лијевом за грло бијело, обори га у зелену траву, од љутине зубима га закла.