Црњански, Милош - Сеобе 1
“ Дотле је његов брат изишао из кола, сув, жут, у дугачком ћурку од курјачине, са бројаницама од ћилибара у руци, као крупним, зрелим грожђем.
сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу оним светом одевеним у антерије, са фесом и бројаницама, са којима се Аранђел Исакович млатио, по Влашкој и Турској, и то је било све.
неког пашу, ма само за тренут, у његовим свиленим појасима, белим чарапама, са његовим златним копчама и везовима, са бројаницама, чудним, жутим очима и пљоснатим носем, његовом кошчатом руком, пуном златних ђинђува, из које је испадало сребро
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС. У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ. КНЕЗ РОГАН Мож ли знати, оче игумане, рашта ове горе уздрхташе?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
као сува, а у ствари зборана лица, али још једнако свежег, обријаног влажних уста, још водњикавих очију а увек са бројаницама, у лакованим ципелама и белим чарапама...
Мало после дође и Тоне. Насмејан и већ дебела лица, кратко обријан, у широким мор-чакширама без гајтана, с бројаницама, ситним брзим корацима стаде он пред Тодору, некадању своју снашку, која, док је Ванко ишао по њега, беше скувала за њ
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Он седи на доксату, он је блажен, мирише ружу, игра ћилибарским бројаницама, и смешка се. Било ми је пет година, био сам стидљив.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
“ Још некол’ко дана па ме крије тама, Два последња зрна на бројаницама Али иза леђа имам више зрна, — Ваљда нису гадна, ваљда нису црна...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И чим би ту наишао, знао је да је сад већ тамо око разгрејаног мангала, у ћурку, са бројаницама, сам главом хаџи Зафир. Погнутије главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам
И према свећи, с наочарима; с бројаницама, нагнут над књигом, чита увек Стари завет. Чита а горчина га дави. И, по несрећи, увек наиђе на псалме који се с њим
у дућану, и брат, и слуге, стоје неми, укочени, чисто да не дишу, да се чује како шушти његово џубе и ударају зрна на бројаницама. После ће у цркву. И тамо, у цркви, морало је бити као код куће. Све је морало бити у реду, на време.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Стар, сув и ситна лица у дебелој колији; широких, чоханих чакшира и плитких ципела са дугим, масним бројаницама.) ТАШАНА (иде у сусрет, и љуби га у руку). ХАЏИ РИСТА (Ташани): Жива била, жива била! А где су деца?
(Ташани): Не бој ми се. Све то није ништа, и не сме ништа бити. ТАШАНА (испод епитрахиља љубећи распеће на бројаницама): Хвала, хвала, дедо! Улази Стана, уноси све што треба: свећу, кадионицу и жар, тањир са водом и босиљком.