Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А што му је највише доликовало беше његова проседа коса и брци, и оне као трњине црне очи, што севаху испод хлада дугих трепавица.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад се коцка, кад части, кад пијанчи, сви му кажу да су његови рођаци, сви би да се побратиме, сви га љубе, а брци су им од вина влажни. Сви певају, сви се деру, око њега.
А такви су му били и куси брци, који – то је било очигледно – давно нису били у рукама перикмахера. Трифунове крупне, сиве, очи, пре у боји светлог
опис тог официра (висок око шест стопа и више, мало погурен у плећу, али још млад, плаве очи, орловски нос, златни брци, златна коса, ненапудрована кика, одевен у путничку абу хунгарских официра на путу, и хусарске чакшире, чизме и плаву
Имао је нову униформу на себи, а био је испеглан, чист, нагиздан, намирисан, а намирисани му беху и брци. Осећа се, каже, десет година млађи! Ни налик на оног бившег, маторог, човека. Имао је обичај да се протеже.
је лепотан, али је то лице кварила црна, јарећа брада, коју је носио испод доње усне, кварили, подшишани, јако, црни брци, а највише, квргава бора, међу обрвама, на челу, која је била дубока, зла.
Павла Исаковича примио је, у прву посету, у соби у којој је спавао. Пољубио је сународника, а брци су му били још влажни од умивања, а уста мирисала на вино.
Не да му ни децу. Спанђала се – тако се бар чује, из Руме – са неким корнетом, који се зове Вулин, а коме тек што брци расту у њушку балаву. Обоје су, кажу, као омађијани.
Сва петорица подметнуше под кола грбачу. Та момчад је била одрасла код коња, а брци су им били почели тек да ничу. Јахали су као медведчићи на коњу, а нису били дорасли оружју.
Иако му је Вишњевски слао перикмахера, који га је избријао, тако да су му остали на лицу само кратки брци, Ђурђе је полазио из Токаја барусав, не марећи како ће, кад стигне, изгледати.
Петрова жена, која је била одрасла под строгим погледом свог оца, коме су се, често, тресли седи брци, није била навикла, ни на такве разговоре, а још мање, на пиће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Његова проседа, жућкаста коса, оштра као чекиња, и његови барусави брци још подрхтаваху. Очи су му биле преврнуте, исколачене, гледале су некуд у страну.
да скрхају врат, тако да је висио прав, с главом опуштеном толико да му се лице није ни видело, но само коса и проседи брци, са којих је капала крв.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
— Мачак, штипну—пипну, зуцну -куцну, каза - смаза, краљу — праљу, доба - гроба, принцеза — реза, воде — оде, збрци — брци, дремао— спремао, ђипио —згипио, страже — каже, телефонира — слонира, створила — горила, слутили — заљутили, Петар -
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ту десницу руку, Сјају с' очи кâно мрком вуку, Саставио оне страшне веђе, Гледа кроз њи низ бркове смеђе, Страшни брци пали по рамени, Кâнда збори: „Здраво само мени, Здраво буди, десницо витешка, Срећо моја, турска муко тешка!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
„Погле, пашо, што се дело на врх горама? — Мрки брци, мрко чело, мрка донама!” „Ваљда, чедо, помркује какав стари брест!” Ал' у цури све силније зла се буди свест.
„Зар не видиш облак црни? Зло је по нама! Мрко чело, мрки брци, мрка долама.” Селим-паша мирно пије жути ћилибар, — све се гушће стаклом вије чудновати шар.
Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама. Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И тако се у моје тетке Појавише бркови густи ко четке ... Од уха до уха распети брци Какве носе шофери-Грци, Илија Бирчанин, Станоје Главаш! Кад их видиш, не мош да спаваш!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ОТВАРАЈУ ЂАЦИ ВРАТА, КАД ЕВО ВУК МАНДУШИЋ. НАМРАЧИО СЕ И ЦРНИ МУ БРЦИ ПАЛИ НА ИЗЛОМЈЕНЕ ТОКЕ, ЏЕФЕРДАР ПРЕБЈЕН НОСИ У РУКЕ, И СЈЕДА КОД ОГЊА, САВ КРВАВ; НИКОМЕ НИ ПОМОЗ БОГ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу.
Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара. Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз. Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још су га веома одликовали негда црни, а сад прогрушали брци, дуги као повесмо, и густа округла брада, која му је покривала скоро све лице испод очију на ниже.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
а тица није; ено на њему самар, а магарету ни коњу не слични; ено ножице као у терзије, а терзија не може бити; ено брци као у мачке, а мачка бели није.
Краков, Станислав - КРИЛА
Две збијене чете пошле су за њима. Ишло се хитро, све један за другим збијени и блиски. Мајор ћути, хита. Дуги бели брци му играју на ветру. Ађутант би да говори, прича. Капетан најближе чете је до њега. Мучи и њега све ово.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„Брка“ Брци Београд Богдан је још јуче стигô, И јављамо вам ово: У част је његову Ренан Држао поздравно слово. Париз је окићен
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
од Задра Тодора у којима је народни песник показао редак смисао за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у
за склад боја: црвено рухо, алатасти коњи и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
и риђи брци у једних јунака; у других зелено рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
рухо, зелени коњи и смеђи брци; у трећих црно рухо, врани коњи и црни брци; у четвртих бело рухо, бели коњи и плави брци.
“ Ја кад бане књигу проучио, мука му је и жао је било: у образ је сјетно, невесело, мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена; у образ се љуто намрдио, готове му сузе ударити.
Те се Иво био раскарио: мрке брке ниско објесио, мрки брци пали на рамена, у образ се љуто намрдио; ни с ким Иво ријеч не бесједи, веће гледа у земљицу црну.
слуге, двије слуге иду назорице, а господар с њима не бесједи, но је чело грдно намрдио, а пониско брке објесио, мрки брци пали на рамена.
три коњаника у бијелој чохи веденичкој, а под њима коњи ђогатасти, а напријед јунак на ђогату, плави су му до рамена брци. Па да видиш, мој брате Мујага!
веденичкој, а под њима коњи алатасти, оно ти је девет Томковића; што је напр’јед јунак на алату, што му риђи по рамену брци, необична ока и погледа, оно ти је Томковић Илија; оно су ти све браћа рођена, оно су ти под каменом гује.
мој брате рођени, оно ти је седам даничића; а напријед јунак на зеленку, смеђих, брате, до рамена брка, панули му брци по пушкама, оно ти је Даничићу Буро; оно су ти све браћа рођена, оно су ти под каменом гује, којих жешћих у Приморју
до пет коњаника, све у црну, на вранијем коњма, оно ти је све пет Мркоњића; што је напр’јед јунак на вранчићу, црни брци пали до пушака, сјају му се токе кроз бркове кано мјесец од петнаест дана кад обасја кроз јелове гране, необична ока и
су ти сва три Кулишића, оно су ти три брата рођена; што је јунак напр’јед на ђогату, што му плави до рамена брци, оно ти је Нико Кулишићу; оно су ти приморски хајдуци, све изгинут једно код другога, неће побјећ један од другога.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
знао да ми каже Да л’ слон телефонира Ил телефон — слонира СМЕШНА ПРАШУМА У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци Док је мало дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио Како бруку да сакрије Ћосаво му