Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред се нешто проломи... Изби бела бугија, па се онда зачу прасак. И то се деси у шанцу. — Шта ли је оно? — упиташе хајдуци. — Запалише наши турску џебану!
кости берићет — издашан род, обиље бимбаша — командир веће војне јединице бињеџија — ваљан коњаник борија — труба бугија — прашина, облак прашине буљубаша — четовођа буљук — одред, гомила бусија — заседа будак — ћошак, закутак вајат —
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А за твој камен не брини! Кад сам натоварен, осећам се ко перо! Само још да се подигне летња бугија, па да ме понесе, да ме понесе... (Еуфорично, машући рукама, као крилима, излази из кафане.