Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У месецу јулију (1804.) пређе нам и Петар Новаковић Чардаклија, аустријски ритмајстор, кога је жена била је у Будиму код руске принцезе, која је била за палатином.
12. декембра, увочи недеље, дођем на конак у Пешту. Ноћим, ујутру док пасош потписа, док у Будиму опет коња нема. Смислим, платим фијакера до прве поште (13. декембра) и у 1 сат по полдне седнем у кола. 14. декембра.
Црњански, Милош - Сеобе 2
О томе, како је побегао, са Бегеја, од Терцинија, Павле није хтео да прича, ни у Будиму, ни у Бечу, ни у Темишвару. Тек после у својој кући, у Бахмутској провинцији, у Росији, Павле је, једно вече, кад је
Трговац Георгије Ракосавлевич био је, у то доба, сербска мајка за официре, који су се селили у Росију и прикрадали Будиму, да отпутују до Беча, за пашпорт.
Кућа Георгија Ракосавлевича, неокречена, подупрта зидом, била је на падини брда, испод расцијанске цркве, у Будиму. Свет је памтио ту кућу, по јаблановима који су, однекуда, били заостали, крај ње, тако рећи зарасли у њеном крову.
је то увек било – и као што ће то увек бити – људи су се бунили против насиља, и неправди, па их је било и таквих, у Будиму, који су били вољни да помогну оне, који одлазе, иако је то сад било опасно.
Што смо ми, Серби, скоро из Турске пришедши, тако несретни у свету? Други сад играју и певају у Темишвару, у Будиму, и Бечу, а ми, гладни и жедни, кријемо се, у мраку, и вешала нас чекају.
То јест, он се лепо снашао и међу њима. Почтенородни трговци у Будиму помагали су своје сународнике, при тим селидбама, у Росију, с почетка, из превелике љубави, према свом, сербском,
Била је окречена жуто, и вирила је из башта, изнад предграђа, које су шизматици, у Будиму, назвали „Табан“. Сваки је, у Будиму, знао кућу Трандафиловича.
Сваки је, у Будиму, знао кућу Трандафиловича. Та кућа је била – како је Ђурђе имао обичај да понавља – „де фацто“, две куће, набијене
Ђурђе је имао обичај да каже: „Није то Футошкиња. Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку. Трандафил се смејао, слушајући јаде и муке Исаковича, а понављао је да све то није било потребно.
И кад се има пара. У Павловој ствари нема никаквих тешкоћа. Али, то кошта! Док су други трговци у Будиму одлазили у затвор, због помагања тог света, који се селио у Росију, господин Георгије отпремао је људе у Росију, као
Божич има таста у Будиму, па долази често. Сви га постови, до Беча, знају. Чувен је. А знају га и у сваком трактиру, и контумацу.
Сваки дан, сад, стрепи, да му жбири Плацкоманде у Будиму не бану у кућу. Оваква прилика, као Божич, и његове даме, указује се ретко.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Ердељским православним владичанством је управљао српски епископ, чије је седиште било у Будиму. Румунски научник Ј. Барбулеско је вршио темељна проучавања о Србима у Румунији из овог доба.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Промена је била тако брза и ужасна да јој скоро помути мозак. Богатство, шарен живот у Будиму, понизна љубав њеног жутог девера; младост коју беше тек зажелела да проживи, све је то отицало у грчевима, у њеној
Тако је био недавно купио кућу и у Пожуну, и у граду Будиму. Велику, огромну зграду од камена, са магазама и подрумима, у брегу, над водом.
лађама и својим џелепима, журећи, пловећи и ноћу, ћутљив, говорећи једва коју реч, али га на горњем Дунаву, у Бечу и Будиму, где је имао великих наслага израђених кожа и опрема за коње, узалуд очекиваху то лето, до у позну јесен.
Имао је да му јави да Аранђел није могао доћи да га дочека, да неће моћи ни доћи, јер се преселио у своју кућу, у Будиму. Уосталом, могу се видети и доцније, има времена. Деца су му добро, код куће, а оставио му је и новаца.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Добра књига Рељковићева нашла је читалаца међу православним Србима, и 1807. године појавило се ново издање у Будиму. 1803.
године појавило се ново издање у Будиму. 1803. године, у Будиму, Георгије Михаљевић прештампао је црквеном ћирилицом књигу Вида Дошена Аждáя седмóглава, сиръчь: ωписанïе седми
Српски трговци у Будиму, Сентандреји, Коморану, Ђуру, преузимају у своје руке знатан део угарске трговине, нарочито транзитне.
Дело је имало успеха: 1812. изишло је у Будиму друго издање, 1832. је драматизовано, 1847. дошло је треће издање, али преведено »са славенског на србски«.
1798. године Рајић је штампао у Будиму дело Трагедïа сиръчь печáлная повъсть ω смéрти послъднягω царя сербскагω Уроша Пятагω, пω паденïи сéрбскагω цáрства,
1802. изишло је у Будиму Рајићево дело које је још 1792. било написано: Цвътникъ въ двъстъ и двадесятъ и четире изабранныхъ исторïяхъ
Сама књига наишла је на велики одзив. 1823. изишло је у Будиму друго издање. У два маха из те књиге прављени су изводи.* [Један од тих извода преведен је на бугарски.] Око 1850.
33 Прво издање дела Собранïе разныхъ нравоучителныхъ вещей въ ползу и увеселенïе изишло је у Бечу 1793, а друго у Будиму 1807. У Млецима изишла је 180З. Етика или Філософія нравоучителна, затим Пъсна на инсуррекцію Сербіановъ 1804, а 1808.
После смрти Доситеја Обрадовића штампани су још ови његови списи: Мезимацъ, други део Собранïя, у Будиму 1818; ХриСЛИКА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и
ОБРАДОВИЋА У Мезимцу (РАД СРПСКОГ СЛИКАРА АРСЕ ТЕОДОРОВИЋА) стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у Будиму 1826, Писма, која је прикупио Ђорђе Магарашевић, у Будиму 1829; Првенацъ, Ужица, или ДосïΘеева Буквица у Карловцу 1830.
стоиΘïя сиръчь благи обычай и Вънаць отъ алфавита, у Будиму 1826, Писма, која је прикупио Ђорђе Магарашевић, у Будиму 1829; Првенацъ, Ужица, или ДосïΘеева Буквица у Карловцу 1830.
Друго, умножено издање, изишло је у Будиму, 1807. Мушкатировић је тај посао радио не као скупљач народних умотворина, које су се у његово доба уопште мало
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Дуге њиве и широке, Ваздан жесмо, крај не вишмо.“ 101. Мобу купи беже Јован-беже У Будиму под бијелом кулом, Ниже куле у пољу широку, Да му жању бијелу шеницу, Све сабира момке и дјевојке; Мобу гледа са
— Шта би дала, да ти за њи кажем? — За брата би дала мискал злата, А за драгог’ ђердан испод врата. 227. У Будиму граду чудно чудо кажу, На зло по јунаке, горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год. издала фототипски у 200 примерака. Мора да је она некада била тражена и радо читана када ју је год. 1818. у Будиму, поново у засебној књижици, прештампао „нежнија јуности наставник и учитељ” Михаил Владисављевић, „с придатком
његова збирка је додуше штампана 1827, али је предговор датиран из Новог Сада, децембра 1825, цензорска сигнатура у Будиму, 3. маја 1826, а Пачић је још 1816. год. писао Вуку да има разних песама, тада још додуше махом преведених (в.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Управитеља Текелијанума и српске школе у Будиму, покретача и уредника Радована, Стевана В. Поповића (Чика Стеву) (1845–1918) Ђорђе Натошевић је такође приволео писању
Умро је у Будиму. Никанор Грујић (1810–1887) био је богослов: архимандрит Крушедола и владика у Пакрацу. Потписивао се као „Срб
Био је питомац и касније управник Текелијанума, управитељ српске школе у Будиму, као и надзорник Бачко-будимске школске управе.
Рођен Јован Суботић 1818. Михаило Владисављевић издао у Будиму песму Захарија Орфелина Мелодија или Стихословије к веселом прољећу 1821. Рођен Ђорђе Натошевић Вук Ст.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Пише, зове, али сам не долази. Једног дана Ристана опреми мужа на пут. Требао је остати у Будиму, два, три дана, а остао је недељу дана. Ристани мило. Кад се путник вратио, имао је шта да прича: „Много Мађара!
Међутим, како прича стари гробар, крезуб и древан, али одличног памћења и жива кроника паланке, у Будиму никог више нема; и ћерка и зет и унука мајстор Костина умрли су.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
град, узеше што имадоше онде своје и очине им свете мошти, натоварише се у лађу, те се спустише с матером доле к Будиму, дођоше у град краљу.