Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Диже се, па пошто је дуго и дуго мислио, ходао по соби, лупао песницама главу, вајкао се... букну тек на један мах, па оде као бесан. Јурио је улицама не гледајући никог, па хајд' право у кућу Николину.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио.
Прилазе олтару... Он рикну као рањена звер... У његовој души букну њешто... То беше гнев... Он је растао нагло као квасац, и... испуни га свега... И душа, и срце, и...
Али он виде како јој поигравају румене уснице. — Не да нам бог!... Знаш ли, Јелице, да сам те жељан!... Мени букну образи само кад те видим!... Та мени се није дало ни да те милујем!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Воду! — дрекну он. Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен. Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо. Шљеме бјеше све у пламену.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она се уозбиљи: — Ја видим, теби је до раскида? — рече она — Јест, до раскида. Па један пламен одлучности букну на њеном лицу: — Е, па нека буде кад тако хоћеш. Само ово: мама никад ништа не сме дознати.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже! Пламен у оџаклији букну, момак запали двије свијеће на настрешници оџаклијској.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па кад зађе за брсна дрвета, Ја се прену, дубоко уздану, Задркта се па још већма плану, Плану срце, а глава ми букну, Па за момом одма трагом сукну, Брзо стиго липе поносите, Али онде до две стазе вите, На тој ништа, онде нешто
Срце ми букну, па реко: „Јеси л' моја?“ Она дркта: „Навек, навек твоја!“ ПРЕВОДИ ДЕ СТАНАК МОЈ (по чешком) Де станак мој?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кад се распали, кад букну све оно Што је у њој тињало сатима, Она се заљуља кроз собу, ко звоно, И одскакута према вратима.
Век букну кроз кап чисте течности И намигну према вечности Која је, мало даље, крај Винковаца Напасала стадо оваца.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
догађаја са Пјевалицом Бакоња бјеше свега два-три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву. Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух.
Софра се искрену, свећа се издужи до таванице и букну. Погледа у Ђорђа. Није смео у Вукашина. Ђорђева уста се згрчише па затегоше у заједљив осмех, скрамица радости прекри
— Ако. И ја дижем буну... Цигани, овамо! Клекните и свирајте! Неко разби чашу о таваницу и вика још јаче букну. — Ђубре чаршијско — мукло јекну Ђорђе, гурну Ику, ритну ногом Цигане и спусти главу на сто: страшно је ово и гадно,
Ти си млада, ти си лепа, ти си... Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице. У стиду изгоре осмех. Како је смео то да јој каже? Пажљиво га загледа. Можда он нешто зна?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И сва му крв опет јурну у срце и сав, дотле скривен у дубокој некој тајни, крвав, страшан слом негдашњег поноса букну му пред очима као најстрашнији пораз свих илузија.
Тада на његовом лицу заигра чудно израз неке дубоке мисли и јада. За неколико секунада букну пред његовом душом сва његова прошлост до најудаљенијих завојица, један живот сав одвратан, буран, перверзан, свакојак.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Они сад лијепо ту сити ручају, а кад ручали, одведе их Марко да виде старца упрешена с брадом у букну. Кад тамо, ал’ јест! ни букве ни старца.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
4 Па пролеће над нама плаветна рашири крила; са тајне спаде скрама, сном букну у биљку клица, и заромори гора, и запева тица.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сва гордост у њему букну на продрзљивост њену, Он се на углед сети, на чељад и своју жену, Да, и на жену своју... Ватра га обузе тада, Јер њено
Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô. Склоност да сваком прашта, па дакле и својој жени: Један једини случај у пламен освете смени.
Она је бежала дуго, док, најзад, уморна клече, И виде пољане пусте како их увија вече, И страх јој силније букну. Ниоткуд живога јава, Изгледа као да живот у миру дубоком спава.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У Земљиним облацима, ја изгубих сасвим правац и не могох даље. У то, букну први Балкански Рат. ...Дунавска дивизија прелазила је преко Старца.
Тако није било несавладљивих запрека довршењу започетог дела. Али тада букну Светски рат, а ја падох, изненађен тим догађајем на мојем имању у Славонији, у ратно ропство.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ако не могу суделовати како ја мислим да треба, свеједно, нећу свирати, даћу новчани прилог. — Сад тек букну урнебес. — Прилог у новцу! Што ти значи! Јеси ли ти ђак, или ниси? Пази Ротшилда! — Павле је нагло изишао из собе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једнога дана хтедосмо да изгоримо. Од ватре на којој се кувао ручак, потпали се сува трава и букну као барут. Војници су морали да копају ровове, да би оградили ватру, или да газе чизмама, не би ли је угасили.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Варалица зграби вештице и хитну их у пламен, њихове мараме исто тако. Букну огањ, смрад се као барјак диже у небо и у исти час орао слете пред Варалицу. — Успело ти је, видим!
Јесу ли недење или месеци пролазили, орах није знао. А када пролеће букну у крошњама дрвећа, изађе дрводеља из скровишта и пред зачуђеним очима суседа указа се столица какву још нико није
— Свирај ми још мало! — замоли 3везда, а језеро сребром букну. Како је могао да је одбије? Да од очију њених умакне? Засвира момак тако тихо да шума задржа дах, а небо се звездама
Обамрле и неме слушале су га звезде. Његова, наједном, букну и откиде се с неба. Шта је се тиче небо! До ђавола и вечност! У светлом луку паде Звезда крај Чобанинових ногу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Пољу гледа: гдје оно све брже Пуст зеленко један одмиче и хрже, — И у срцу бега букну пламен мио... Сјећа се младости, — баште мирисаве, И ђогата свога, и уских сокака, Гдје су цуре лаке из свих
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— сад већ блаже прогунђа Стриц. — Уплашила би змаја. — Па ипак је ти волиш — напасно зашкиљи Јованче. Стриц букну као ватра и развика се: — Их, зар њу, Циганку!