Црњански, Милош - Сеобе 2
Зна она, сада, зашто је он био онако дрвен, као молован Турчин, у трави, и булкама, оног пропланка, кад су, из Будима, путовали, до вароши Грана.
Срећа је била у њеној љубави, коју је, за њега, осетила, одмах, на оном путу, у оној шумици, међу булкама поред пута. Чекала га је. А он се ето, безуман, за удатом женом батрга. Погинуће обоје од Божичевог пиштоља.