Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона.
Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса у велику послу око огњишта. — Шта?... Зар је преминуја гвардијан? — пита их Бакоња. — А ди си ти, јадно дите?
отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им даље предавати, само нека долазе к њему.
Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца. Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: — Молитвама
Фратри пођоше. Мачак, гледајући преда се, додаде сасвијем збиљски: — Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу! Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку.
Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином као што је описано у глави шестој. Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем много читао, то је својим
Ја сам рекâ Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк... А, јево и Бујаса. Ајдемо, дакле. У реду за мном, м-а-арш! И Срдар диже чибук, па пође пред њима.
Оћемо ли посли подне тамо? Вриме је већ... — Посли ћемо о томе разговарати — одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве. Бутре је већ био у води.
Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење. Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена.