Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Да је ћосави патер Иноценц из Темишвара пустио браду и бркове и метнуо камилавку по чину реда св. Василија, па дошао и стао пред њега и замолио га да га покрсти и преведе у нашу православну веру, — не би се заиста више
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ствар је врло непријатна. Капетан треба да упозна тај свет и да дозна, ко их је кренуо, шта је намера владике Василија, са тим рођацима, у Росији? Ко је, а ко није, за владику Василија, у Чрној Гори?
Ко је, а ко није, за владику Василија, у Чрној Гори? Шта тај човек (Кајзерлинг рече „албернер Мöнцх“) обећава том свету, и, што је главно: да ли је Василије
Секретару је било стало до тога да дозна, из њихових уста, да ли су они, заиста, родбина владике Василија, да ли нису неки свет са венецијанских територија.
Зло је било у томе, да се у преписци Василија и секунд‑секретара Волкова, о томе, није налазило никаквог трага. Аустријске канцеларије сматрале су их турским
Тај калуђер је пратио у Вијени владику Василија и зна га. Ишао је и у лазарет, Чрногорцима, све док му нису запретили шкопицом, јер им је одводио жене.
Поп му онда рече, увређено, да он нема обичај да лаже и да владику Василија зна, добро. Василије прође кроз Тријест и Вијену, а он му је десницу, на коленима, целивао.
Да послужује амбасаду. Само, капетан треба да упамти, да Василија, Руси, не воледу! Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде.
Да послужује амбасаду. Само, капетан треба да упамти, да Василија, Руси, не воледу! Боље је ћутати, кад Руси Василија помену. Шутоња се са рогоњом не боде.
Венецијани је до Вијене пружају. Само, капетан треба да зна, да ни Венецијани нису против Василија, зато што хоће да сели Чрногорце, да за Росију гину, него зато што би хтели да пушконоше његове, за Венецију, гину.
Поп Микаило онда, праштајући се, рече Исаковичу, нека он не брине за владику Василија. Јесте, владика, говори, како има желаније да Чрну Гору одсели, а Чрногорце, пушконоше, одведе у сербски хусарски
Бајевич исприча да су они транспорт владике Василија, фамилија са њим, и да су лијепо стигли до Тријеста, једрењаком рагузинским, али да владика оде из Вијене, а они
Чекају њих, у Кијеву, фамилије рођака. А кад Исакович рече да много верују у Василија, наста вика. Викали су да њима бољег не треба! Исакович онда ућута, а затим их позва да се окупе око њега. Да га чују.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— рече њеко. — Ама, љуђи, ово је он! — викну Крцун узрујан, крешући учестано. — Он је, светога ми Василија! Он... принцип! На то се и женске начеташе око бјегунца. Кнез викну: — Мак’те се, да ја с њим прозборим!
ситницу из онога времена умио бих испричати, као да сад све очима гледаш, за примјер, кад смо глобили владике Саву и Василија и узели им глобе стотину волова! Али то би дуго било!
Сјети се онијех ријечи старога Мргуда, како су Црногорци у вријеме Малог Шћепана глобили владике Саву и Василија! Узели им, вели, стотину волова! Ко је био тај цар Шћепан? Ко је био онај други, загонетни абат Долћи?
Стојковићеву Физику и Аристида и Наталију, Терлајићевог Нуму Помпилија, Соларићево Земљеописаније, Василија Петровича Историју о Черној Гори, П. Јулинца Воведеније в историју происхожденија слав.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ Историја Ђорђа Бранковића остала је у рукопису, историја Василија Петровића није дошла у српске крајеве, и прва историја целога српског народа која се читала у српској средини и која
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па ...па ...па да вам дам ево свог Василија умјесто краве. Јак је, млад, мого би топ вући, а камоли неће митраљез. Биће вам од велике користи, да знаш.
Ниси ти сељак, не знаш ти шта је крава. Комесар погледа интенданта, а онда Василија,и увјерљиво, наглашавајући, рече: — Знао ја, не знао, али ово ту — то није крава!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Да ли је можда ово документ који је потребан? МАЈЦЕН (узима од Василија документ и чита): „Канцеларија Врховног војног заповедника за Србију...” (Седне) „...Путујуће позориште Шòпаловић...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
10 Питали Црногорца пред стријељање: — Јеси ли имао у животу тежи час од овога? — Јесам, светога ми Василија! — А који је то био, бож’ја ти вјера? — Кад нијесам имао чиме госта да угостим.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Григорија Богослова Назијанзина, у чесном браку живећи, епископ је био и синове и кћери изродио; тако брат Великога Василија, тако свети Спири|дон и многи други.
Имао сам у љубави неког младог јеромонаха Василија Осечанина, јер је и он весма љубио читање. Ови ме советује да читам Баронија, којега, читајући, усладим се у историје.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И овај се може преселити у мој кревет! И његов деда, Лука, био је слуга. Газду му, Василија, убили Турци. Четрдесет прве вечери Лука се пресели у његову постељу.
Аћим виде и спусти поглед: то су белези Василија, првог мужа његове мајке. Кад се враћао из бојева, у софру је ножем урезивао убијене сопственом руком.
— изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже. и Василија се боји, а опет „оче“. Неће са мном као некада, зато ми није јавио да долази. Сат је прошао па се поздравио... Оче...
Аћим ћути. Хоће ли се овог јутра Преровци скупити око њега, као што су се некад у заранке скупљали око Василија под овим багремом?
Стари Преровци су причали: трећег дана однекуд се врати Лазар, уђе у авлију и затече Василија под багремом. „Помаже Бог!“ рекао му је.
Откако постоји, моја кућа слуша твоју кућу. Мој деда слушао Василија, отац ми и њега и тебе. А ја тебе и Ђорђа. Разбио сам звона. Нико то у Прерову сем мене није смео да учини.
Нека буде као Василије’!“ А он, Аћим, увек се стидео кад је она помињала Василија. Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала.
Кад су јој рекли да јој је муж и домаћин погинуо, није веровала. Четрдесет ноћи до зоре чекала је она Василија на обали Мораве, седећи под тополом за коју су чамце везивали кад би одлазили.
„Можете цело имање да испродајете, растурите све на гајдаше и коње ако вам не треба, али кућу мога Василија не дирајте. Нек траје док се сама не сруши. Нек ти је, Аћиме, све проклето ако друкчије учиниш.“ По њеној смрти...
То је крила. од Аћима, а говорила му прекорно: „Све ово што ви уживате, мога је домаћина Василија. Његова рука начинила је ове дуваре што вас од ветруштине штите, и овај кров, да не киснете.
до механе, за богатством које ће сам стећи и њиме синове хранити, да мајка ућути с прекорима и не помиње домаћина Василија, да он не буде Аћим Дошљак, син слуге и воденичара Луке Дошљака, да буде први газда у селу, па Ђорђе очеВину да
— Ко? — Могли су пси или неке зверке да га поједу. Па мог оца Луку — повиси глас. — И Турчин је случајно убио Василија Јовчића, првог мужа моје матере. Случајно сам се тако и ја родио. Могао сам да се не родим.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
ако се замолим Спаситељу за ове заблудше овде, па их доведох у свети храм и очитах им велику молитву светог оца нашега Василија, иже јест на одержимих бјесом... По томе им дадох пастирску поуку: да се оставе злодјејања и да се покају.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сун паурентр. САРА: Уј! ФЕМА: Једанпут за свагда, ко је нобл, онај је мој, а ко није, марш апорт! (Показује на Василија.) ВАСИЛИЈЕ: Милостива госпоја, коми фо, коми фо, ја имам дванаест иљада, могу бити нобл, само ми дајте Евицу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У Буџаку и другде обавезни су и к. за »говеђу славу« (Св. Василија, 24. ИИ) и за »коњску славу« (Тодорову суботу, 26. ИИ, ГЕМ, 37, 218). Меси се к.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Онда дохвати чинију са печењем и понуди је команданту. — Јео сам, хвала, хвала... — Ама, светога ми Василија, зато изгубисте земљу... Не пушиш дуван, не пијеш, не једеш. Ама зарад братског виђења, само једну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Има песама о догађајима за владике Саве и Василија (1735—1767). Обично су ситни бојеви ту описани; највећи јунак тога времена је по песми син Вука Томановића Никац од