Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Дође Божић или Ускрс (мајка ти беше још жива: весела, млада, а хитра као веверица; отац твој младић каквога само Дишкрећанка може однеговати, а ја на удају девојка), поседамо тако за пуну трпезу: не
Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну... Сирота мала веверица је лежала, сва у крви.. — У мене се кожа најежила, жмарци ме подилазише, слутио сам да ће ми се нека несрећа догодити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Павле је обишао своје имање јашући. Крчевина око куће била је пуна веверица. Црвендаћи су скакутали све до руке Павлове, кад је сео на праг. Помисли, дакле, да ће, ту, провести прву зиму.
Наслутио је шта баба хоће да му каже. Није једна веверица, у шумарку иза његове куће, верала се, за лешником, на грани. Многе су долазиле и седеле на свом репу.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Увређени мачак бежи у бели свет, веверица се игра жмурке са ловцима, вивак се уживљава у улогу стражара, чворак би да несметано хара по виноградима, па се жали
Кажу даје она прпошна, несташна Веверица препев неког мање познатог немачког песника. Не знам како песма изгледа у оригиналу, али сам сигуран да су њени
Не знам како песма изгледа у оригиналу, али сам сигуран да су њени најлепши стихови Веверица вевери Ко ће да јој замери Могли бити написани само на српском језику.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Шта могу? То је било јаче од мене, баш као у оној причи о заћореној веверици. Прича о заћореној веверици Та веверица, дакле, пратила је непрестано једну девојчицу.
пред сами крај те приче није зауставииа и упитала веверицу: — Па добро, веверице, зашто ме непрестано пратиш? Веверица тада одговори: — Као што ти је вероватно познато, ми веверице обожавамо лешнике, а ти баш имаш очи боје лешника...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Петао) 152 — Не има руку, а љешњаке бере? (Веверица) 153 — Ни везено, ни решено, свукуд златом нарешено? (Змија) 154 — Ни ранар, ни видар, а свакоме крв пусти?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Када ли ће порасти?« — питала се. Недеље и месеци су пролазили, поново пролеће као златна веверица скакутало по дворишту, а изданак никако да се дигне од земље.
Краков, Станислав - КРИЛА
Патрљак му је од једном поцрнео, по телу су му избили печати, и он је умро у неком веселом бунилу. ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Смрт је у вуку! — шапутали су зечеви и срне. — Смрт је у орлу! — рекла је веверица. — Смрт је у ловцу! — узвикнуо је орао. — Смрт је у змији! — крикнуле су све животиње углас.
Принцеза је цртала и на цртежу је расла планина, расла шума. Је ли било кошута у тој шуми? Веверица? Дечак се није усуђивао да пита. Можда веверице имају моћ да зачарају, и дечака претворе у храст, а принцезу у липу?
Једва би га, у трку, зец који пут поздравио, једва би се покоја веверица попела на његов врх. Борови су се претварали да га не виде, а и бреза престаде да га исмејава: на њеним нежним гранама
Је ли то та долина? Од зебње ораху застаде дах у грлу. Широка и пуста је била долина. Нигде ни зечева, ни веверица, ни бреза. Само црна и гола земља и облаци који само што се на земљу не оборе.