Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
каже свети Симеон Нови Теолог, тако и ја, спустивши руку у Дунав, држим у руци све поноре, све воде, али и све ведрине, и све олује, и све висине, мрачне од звезданог дима, које се огледају у њима! 9.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
СВАДБА 294 6. ОБИЧАН ДОГАЂАЈ 299 7. ЖИЖАК СЕ ГАСИ 304 8. НАТУШТЕНО НЕБО 310 9. ОЧАЈНА БОРБА 317 10. ЗБЕГ 325 11. МАЛО ВЕДРИНЕ 335 12. 1813. ГОДИНА 340 13. РАВЊЕ 344 14. НАЈЕЗДА 348 15. ЉУТА БИТКА 356 16. УЖАС 363 17.
Тишину ноћну нарушио би само понеки тешки уздах, који би се извио из груди несрећне мајке... 11. МАЛО ВЕДРИНЕ Прође неколико дана. Рањеницима беше много боље.
Јер је веселих тренутака врло мало!... Над нама је небо наоблачено, и ја видим ово мало ведрине!... А волим ведрину!... Станко, волиш ли ти ведрину? — Тако је, Заврзане! Ти имаш право!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које су се испољавале у току целог XИX века и до наших дана.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Негде мора бити лакшег живота, ведрине догађаја, што се сливају као чисти и хладни, пријатни, пенушави слапови. Одселити се треба зато, отићи некуда, смирити
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Певао је у краткотрајном, јутарњем тренутку повести и поезије: његова је лирика извирала из душевне ведрине, из трезвене заљубљености, из посебног осећања одговорности.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
и нигде није успео, све радио као дилетант и химеричан дух, имајући лепих планова, идеја и добрих намера, али без ведрине и снаге да све то савлада. ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ Сасвим одудара од свога доба и ради у супротном правцу Вићентије Ракић.
Јакшић је био сувише човек од маште и без осећања за драму, где треба равнотеже у глави, ведрине у духу, умешности, аналитичких способности, осећања мере и склада.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А она, црква, усред тих свећâ, које лижу њене камене зидове, онако широка, и велика, јасно одудара од ведрине сванућа. Још с краја улице скидам капу, добро је угурам у недра, да ми је не би ко извукао, и палим свећу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(А светлост где је? Пупи ли јој лоза?) Док Вазу ваја творбена нервоза, Светворац пламти - Кyћо од ведрине! и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ГДЕ СПАВА ВРАБАЦ Врабац, створење непромишљено, пуно ведрине О сутрашњици не мисли и ни о чем не брине. Бескућник, а то значи да је код куће свуд, Он се, кад падне мрак, обично
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А ови Маркови, дању пландујући и кријући се, а ноћу склањајући се од месечине и ведрине, | дуго путујући, пронашли је, и пошто кулу освојили, порушили, њу уграбили и сада са њом ето овде стали, да се одморе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
је препознавао: неко је, ево, протрчао, то су мала, боса стопала, још трапава, а у траговима тих стопала остаје прах ведрине.
тмином у себи, Доситеј је, чим је ушао у свој дом, опазио како се у њему поново издваја, као расветљење, измаглица ведрине.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Загледај добро. Гле како нежно зрачи племенитост његове топле душе, као најлепши израз вечне ведрине природине! У моје доба кад доспеш ниједног више видети нећеш неће их бити, сви ће ишчезнути, тако мора бити, сви ће
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А тамо, далеко, далеко над крововима, види се ипак једна мала капица ведрине која обећава да ће сутра можда бити лијепо вријеме. Можда чак и ведар, сунчан дан...
А можда је том малом повишењу тонуса у њему доприносила и она крпица ведрине далеко изнад кровова, која је нешто неодређено обећавала. Али сутрадан се опет враћао. И, једнога дана – скочио је.
А на сваком од тих путева наилази човјек на неке љепоте, на ведрине, на неке обасјаности. Можда је то твоје за тебе, за такву твоју нарав, заиста, најбоље, па и једино могуће.
Ћипико, Иво - Приповетке
Још неко вријеме трепери та свјетлост, па се поступце гаси, и облаци: освајају комад по комад ведрине, као да је прождиру.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Је л’ с осмеха твога лица, Ил’ с ведрине душе моје, — Нек је ведро свуд по свету, Па ма откуд, свеједно је. Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нема ту мира за крв, ни благе за главу ведрине Кад те од куће тера бљутка самоћа у луг. Ил’ не носи очи, ил’ води са собом чедо, Сам, са очима, млад, не ид’ у
Ћипико, Иво - Пауци
Али, заправо, нису то мисли, већ уломци расејаних мисли, као уломци неба, облака, и ведрине, и дрвета што се у ријеци одразују. — Ту сам, кад сам дијете био, ловио раке!
Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. — Већ ми је досадно! — говори доктор. — Зар нећеш подуље остати? — Најдуже до пролећа... Беч, Беч!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Мене су, упркос свему, многи овде ценили и поштовали, нешто због учености, нешто због ведрине. Многи су ме већ видели као будућег игумана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кућа за становање, увучена и невидљива споља, дугачка је, приземна, старинска, али некако ведра, па се ваљда због те ведрине и врзмало по њој доста и фратарскога и цивилнога света. Вратар клостерски на једнокрилним вратима имао је ваздан посла.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони! Ено их! — узвикну Јованче. Преко плаве оазе ведрине, у гушчијем поретку, журно прелетјеше три групе крилатица и поново уронише у облаке. — Авиони, авиони!