Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И он је упро своје велике сјајне очи у њено румено лице. Она се осмејкивала тако ведро, тако невино да се Милисав није могао више уздржати, него је загрлио и својим врелим уснама љубљаше јој снежно чело.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
МРАК НА ПРАГУ Одавде, са овог прага, кад је ведро, види се море иза девет гора! А ујесен се спусти таква тама да ти је најдаљи видик онај стог!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ветра ни најмање нема да дува, но из доље дигао се пламен у ведро небо, и кад високо дим као дебео столљ изађе, онда се рашири облак од дима на подобије амбреле, и озго ̓лад начини.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Простодушан, благ, тих, мирне савести као дете, он је лако бројао дане живота и ведро чекао час кад ће оставити своју кућу, пуну као кошницу, свој пород очуван и недирнут болешћу ни смрћу, своје пријатеља
— Не браним... — рече Јова и слеже раменима... Турчин га више не може гледати. Оне мирне речи, оно ведро чело љутило га је; чак га је поглед Јовин љутио!... Он му окрете леђа. — Можеш ићи. — Добро!
Кад стигоше на капију, попа викну. Једна снаха изиде, те им отвори капију и позва их у кућу. Ведро је сјало чело Алексино. Бацио чибук, оплео перчин, па се смешка неким небесним осмехом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја не знам знаш ли ти њихове дуеле. То је иронија на част, на јунаштво, на раздрљене груди пред оштрим врхом сабље и ведро чело пред брзим зрном из пиштоља. да то чине деца од десет година, било би разумљиво, овако је гадно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Путник је погледа. Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице. Погледа на кућу и на таблу на којој су блештала позлаћена писмена и прочита: »Александар Н.
Африка
ветар СИ 15 „ 23,52 С „ 26,28 З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каткад би се насмејао, и ведро, и весело, а кад би га Ана питала, смеје ли се то у сећању, на ту матер, и ћерку, Павле би одговарао: „Не, него
И њено детенце је спавало. Кад су Исаковичи, на дворишту, седали у саоне, Сунце се помаљало. Небо је било ведро, снег се топио, било је топло.
Њено лице, међутим, било је бледо, и на њему је био траг мале промене. Није више било онако ведро и весело. Као да је било и мање, него пре, младо.
Теодосије - ЖИТИЈА
и на крају живота са анђелима појао анђелску песму, и да више, после оне анђелске песме, не треба друге појати. Ведро гледајући на икону Христову, изгледаше као да душу предлаже у руке његове.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Већим делом године небо је јасно и ведро. Ова је природа оставила дубок траг на људима који у њој живе. Потиштене чифчије знају имена најудаљенијих врхова.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
(Устаје, зађе му за леђа и загрли га). Никакав облачак; хоћу да ми је све ведро. НОВАКОВИЋ: У срећном браку увек је ведро. РИНА: Но, а зар наш брак није срећан! Имаш ли да ми пребациш што?
(Устаје, зађе му за леђа и загрли га). Никакав облачак; хоћу да ми је све ведро. НОВАКОВИЋ: У срећном браку увек је ведро. РИНА: Но, а зар наш брак није срећан! Имаш ли да ми пребациш што? НОВАКОВИЋ (брани се одлучно): Али не!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад га опет заокупи армицијаш, моли га, моли га и Чамча, те једва га преклоне. Ноћ лепа, ведро небо, кочијаши све чувају, а има штале за коње.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Гурајући главу у ведро, умивајући се пред својом колибом, Исакович помодре од горчине и беса. Док му је са браде вода капала на голе груди,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Глухом Долу када жена, идући па воду, сретне мушкарца, мора да „скине ведро с главе и извади куђељу, стане док мушки прође па опет затакне и крене“.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Напољу бјеше цибрин а и снијег већ шкрипаше под њиховијем ногама. Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху. Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву.
— Какво је вријеме, Мило? — запита старац. — Студно, господару, али је небо ведро! На здравље ти, господару, Нова година, да бог дâ! — И с тобом, Мило, дај боже!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Дечја књижевност не познаје вапај за немогућим и недостижним; она се с немогућим понекад ведро игра,чешће га превиђа; трагично засењена њиме никад није.
вечерњих прича, доброг старца, који је са сеоских зборова доносио пуне џепове поклона од којих у срцу постаје топло и ведро и читаве се ноћи лијепо сања.
Ту је бар заборављао све ситне злобе, које трују радост и муте ведро лице живота. (Прича о великом чобанину) Ћопићев тип доброг човека мора задовољити е, што ће рећи поетске критеријуме
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Између Доситеја и романтичара наших постоји разлика која је између разумна човека који ведро гледа преда се у будућност и збуњених људи и магловитих глава који гледају назад у прошлост.
Милићевић, Вук - Беспуће
његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања, као да се помоли његово ведро, насмијано лице са благим, добрим погледом; вазда избријан, дотјеран, намјештен, утегнут; са намазаном, пажљиво
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина Што имаде у
Скочи горе, одо на прозоре: Ведро небо нада мном стајаше, Звезда јасна до звездице сјаше, Тио небо, тија и планина, Тија река, тија и долина, Тио
Пирну ветрић, земља се напуни, Ведро небо ума се натруни Дивним труњем, златним облацима, Све златнима и све руменима.
Гледну тамо, заборави санка, Но сети се јучерања данка, Сети с' чуда, а сети се моме, Цела она беше преда мноме: Ведро чело, и ти лице бело, Чарно око, и ти, вито тело, Злато, сунце, да л' ћеш бити моје?
тамо, а ја ћу онамо Де без цвећа трава расте само, Без дрвета, без икаква жбуна — Два, три крока — ето мене туна. Ведро небо онде нада мноме, Брдо травно овде пода мноме, Околине око мене миле, Да ништа се несте промениле!
Сунце зађе, а спушта се тама, На небу је вечерњача сама, Небо ведро, а река се чиста Тамо, амо у пругама блиста, Ој Дунаво, о ти реко силна, Ала си умилна!
свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава! Ведро небо на високо, Равно поље на широко, А на пољу два окола, Средом гледни сина гола, Татарин је — ватра жива —
драги брате, Кадикада ја с' ражљути на те, Плану на те кâно огањ живи, А мој брате, за то ме не криви; Та и оно ведро небо горе, Тако увек остати не море, И оно се за часак навуче, Бура дуне, громови зауче, Да помислиш свијет се
вас грдна спопаде љутина, Па лајасте кô на ланцу псина, — Псина лаје, али кућу брани, Ал' ваш лавеж оће да сарани. Ведро лице и слободно око, Права кичма, глава на високо, И још они дивни разговори: „Ето свиће, ето зора зори!
Буре неста — ноћ је — ведро — тио — Давно данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се
ВИИИ Вече дође, ето мене туна, У то доба, ди јуче бијаше, Ведро небо, кô јуче стајаше Сјајно сунце, кô јуче, без труна, Кито строма, и зелени жбуна, Обарајте лисне гране ваше,
Што л' зорица без брата сунашца, Што би сунце да му неба нема, — Што ћеш, песмо, што ћеш, срце моје, Далеко је ведро небо твоје.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
И то је неко побољшање. Али не ваља кад човеку расположење зависи од тога да ли је ведро или облачно. Шта мислиш сутра, кад почну оне кишетине? ХАСАНАГИНИЦА: Може и то да смири.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он са њима вечера за том софром.
А зашто ово није дробљено? — Нема се са чим, — рече му баба. Човек зграби ведро с млеком, испи га, па га баци насред куће, и изиђе на врата псујући.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Смилуј се, Силни, који си лекар, ковчеге раскуј, махуне мрачне да нам се пасуљ расеје ведро; нека бар сине, узалуд мртвим, рђом са траве, крцат, семèнит, облик горчине који је сточен у минерале.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Поскочи мачак чило и ведро, на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост што могу прије,
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду. Дуге сам ноћне часове читао крај жишка. Ведро спуштам у рујну реку. Нада мном стражар мотри да л ће промаћи виле.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ако ли се томе не вјерујеш, Ти изиђи на то равно небо, Ја ћу изић’ за гору на воду.“ — Када јутро ведро освануло, Излазило на небо Сунашце, А дјевојка за гору на воду.
26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава!
26. Иде мома од овце, Ведро носи на главу. Ведро гу се прелива, Моми косе прелива. Турци косе секоше, С косе коњи шибаше. Ој убава, убава! 27.
— Вита јела чак до неба. На вр’ јеле б’јела вила. У крилу јој огледало; Окреће га, преврће га. Преврну се ведро небо И удари росна киша — ој додо, ој додоле! 45. Удри, удри, ситна киша, Ој додо ле! Мој божоле!
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не гледа Милица ђевојка, Већ преда
БЕЋАРЦИ 253. Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јер љубав ће моја помешати, тајно, по свету, све потоке, и зоре, и, спустити на живот, ведро, и бескрајно, и код нас, небо, и сенку Фрушке горе. И, тако, без звука, смех ће мој падати, са небесног лука.
А биће: атеист нису ни овде зенице, кад свиће, и дах је жића мање, него у туђини, чист. У Богу је ведро. У нас, све се сневесели и, као што јесен не зна сваки свој свео лист, умрећу због Сербие, а нисмо се ни срели.
Небо као свилена завеса пред брдима, са лаганим, тамним доласком зиме, у бојама јастреба. Небо хрватског Загорја. Ведро и тихо поље, што лебди у висини, пуно шева. Плаво на дану, као цвет у житу, видно и ноћу, са дугим светлим путевима.
И наше „прошло“. Ти, међутим, стојиш над широком реком, над равницом плодном, тврд, уздигнут као штит. Ти певаш ведро, са грмљавом далеком, и ткаш у столећа, са муњама, и своју нит. У Теби нема моје људске туге.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
На земљи у оно време беше вечито лето. Небо је било увек плаво и ведро, па и кад би наилазили облаци, у њима не беше ни муња ни громова, из њих се изливале тихе, плодне кишице и орошавале
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Црква пустила, свет се жури кући; свакоме ведро и весело лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице,
лице: зна да га очекује топла соба, раздрагана лица веселих малишана, који једнако штрпкају око печенице, насмејано и ведро лице његове домаћице, пун, препун сто свакојаких ђаконија...
песничицом, зевну једаред па хтеде опет да легне, али као да се нечега сети, трже се, погледа јасно по соби и његово ведро невино лице наоблачи се... »А-а ... оно синоћ!... Где је мама, ко ће мене да обуче?...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом. Иван чашом наздрави освете, светим пићем, Богом закршћеним. Б'јеле власе низ плећи
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Над Црном Гором повијаху се тушти црни облаци. Сунце је тонуло у море. Са запада до пола неба бјеше ведро, а од пола пут сјевера паведрина.
Оташ се примицао дугим кораком али без хитње, ка’но ти човјек који је сигуро ономе што ради. Лице му бјеше ведро; никаква трага узбуђења не показа. „За мном!“ рече им.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
се мољаше, На камену стојаше, Два детета дојаше; Једном име Ранко, Другом Превртанко: Преврну се небо И постаде ведро Као чисто сребро! ДУГИ (кад се угледа после кише) Ко не види дугу, Не вид’ла га мајка До суђена данка! 3.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” запита опет вук, а лисица му рече: „Ходи, ја ћу ти показати.” То бијаше око поноћи о уштапу, и небо бијаше ведро. Лисица доведе вука на једну воду, и показавши му у води мјесец, рече: „Ено видиш колики је сирац у води, него лочи,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Небо је било ведро без мјесеца. Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих. До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Пловио је према Видину, време је било ведро а Дунав питом под већ зимским, нестварним сунцем. На палуби, Анастасијевић је осетио како се ближе хладноће и, у исти
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње дубоко море, и небо плаво и ведро. На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске.
И ја сам покуш'о једном Да пазим на песнички уѕуѕ: Да се својски растужим, Па да процвилим у ритму. Ал' озго ведро небо, А у мени насмејана душа, Исмејаше ми тугу, Те ни крај најбоље воље Не могох открити смрт У природи.
сам Бог свети зна! Пролеће, ти, и ја. М. Ђурчин ЦXXXВИ У „БЕЧКОЈ ШУМИ“ Свеже је и ведро јутро К'о почетак лепе приче; И по грању и по жбуњу Нешто се буди и нешто се миче.
Ал' у том часу жеђ нас је морила љута; Жарка се жеља јави да је утолимо; И ти спусти ведро... - за некол'ко тренута Свежу воду писмо да жеђ угасимо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Грчки храм, ведро и достојанствено биће, почива у пуном блаженству на својој пространој основи. То долази до изражаја у свима његовим
„Борба - потстрекач развитка?“ „Да, драги пријатељу: - Пред вашим маладим очима природа се ведро смеши, цвеће кликће својим шаренилом, птичице безбрижно цвкућу, а ви весело гледате у тај лепи свет“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Требало је, према томе, да останем поред земунице и да чекам. Јутро је било ведро, свеже и мирно. У нестрпљивом очекивању и седећи на малој тронођној столици коју ми војник изнесе, окружен плитким, у
Нити га кадгод напушта веселост, нити казне има која би могла да поколеба његово лепо и ведро расположене. Јер шамар, везивање или затвор, Секула Ресимић сматра за неизбежно војничко следовање исто онако као и
Онда умирен надом да ће му то бити сасвим довољно до краја, командант очува своје добро, увек ведро расположење, све док се једнога дана не догоди нешто због чега умало не доби излив жучи или овом сличан напад.
А трапаво се жена вукла за носилима, на којима је Јаћим некако ведро и безбрижно лежао, све док старога ратника у кућу не унеше и на ратнички га кревет положише, мада му свећу још не
Али небо, на жалост, није било нимало ведро. Напротив, из њега се пролива једна киша, која више нервира но што убија.
По далеким планинским гребенима небо је разливало своје плаве осмехе толико ведро-радосне да нам је дубоко ћутање иза њих уливало једно једино осећање оне неизмерне наде пред којом се живот чинио
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Али неће дуго потрајати: сутра ће вјероватно опет бити ведро. Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед. И спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за недјељу, за
Дохватио ме је за пулс — овлашно, из реда и навике — и ведро ме упитао: — Но, како је? Сад је боље, зар не? — Боље, боље, много боље. Већ готово сасвим добро. Хвала вам, докторе.
Тај ми је миш био сва љепота и сва разонода коју ми је живот у том часу могао да пружи. Једно ведро мало крилце којим ми је издалека махао. Примијетио сам, радује ме сваки долазак танке болничарке.
Мајчино расположење било је ведро, на њеном лицу лежала је безбрижност, она је спокојно пржила своје срделице — све снагом и на основу тога што она не
и небројено сам пута, у часовима бакине њежности за ме, узимао међу дланове њене малко смежуране руке, сасвим јој ведро гледао у очи и жудно питао . — Бакице, хоћеш ли мени поклонити тај туш кад будем велики?
дну ипак има увијек мало горчине), већ вољети грешника као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га ведро, чиста срца, без тмурног облака које опраштање оставља на нашем челу. Јер опраштање боли, управ као и приговор.
И, признајем, њихово ведро лице подигло ми је нешто дух: осјећам се поласкан као ђачић кога су похвалили због случајно погођеног одговора.
Ето, кратко је трајао „повишен тонус” коме се онако ведро обрадовао мој млади доктор. У бесаници, ментално сам листао мој лични календар, мој годовник.
И док се зибљем тако између сна и јаве на мојој болесничкој постељи, каткад се сав озарим: ведро се смијешим визији тог новог прољећа на помолу.
Зашто ме овог пута то мање интересира? Него, чини ми се да је лице моје болничарке нешто мање ведро. Озбиљно, или можда само запослено? Док овако запажам, рекби да још нисмо спали на оне најниже гране.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
од стаје, по неки стог заостала сена, тамни се понегде кровина иа кошари, на качари, а над целом том групом извио се у ведро небо вити јаблан, па трепери и весело одсјајкује пред сунчевим изласком...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је било увече, жене турише две големе софре насред куће, и почеше да износе јело. На једну софру турише једно ведро с вареним млеком, принеше ложице, и ту поседаше сви, па и сиромаха понудише да и он са њима вечера за том софром.
А зашто ово није дробљено? — Нема се чим, — рече му баба. Човек зграби ведро с млеком, испи га, па га баци насред куће, и изиђе на врата пцyјyћи.
— запита опет вук, а лисица му рече: — Ходи, ја ћу ти показати. То бијаше око поноћи о уштапу и небо бијаше ведро. Лисица доведе вука на једну воду и, показавши му у води мјесец, рече: — Ено видиш колики је сирац у води, него лочи,
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И траг јој остаје, и слика се ствара: Небо плаво, ведро, као њено око, Поглед који прича, теши, разговара, Појима и воли и гледа дубоко.
Гробови данас добро су понели.” Ја немам сузе за хумке синова, Из којих ведро буде се слободе, И нови дани, и приче џинова, И старе земље, планине и воде.
Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова,
Долази доба рада и среће Уз цвркут шева, кликтање рода; Долази данас ведро пролеће К'о стари весник светлих слобода, Долази доба рада и среће.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Било је ведро, благо и сунчано мартовско јутро, а како смо се приближавали Њујоршкој луци, топли сунчеви зраци као да су топили ону
почетку моје каријере у Колеџу, било је врло мало разлике између пашњака мога родног места и кампуса америчког колеџа. Ведро расположење и устрепталост младог срца била је одлика и једног и другог, па се и испољавала на исти начин: у атлетици
Небо је било ведро, море мирно, а јасна и поравната ивица хоризонта према којој је био управљен брод обећавала је спокојну пловидбу.
Ћипико, Иво - Приповетке
види се, изражај им је лица забринут и тужан, и немирни су, а имали би уживати у својој младости, док је око њих све ведро и упокојено. —Најбоље је да се повратимо, — понавља Спасоје. Није вајде своје послове другоме казивати.
Осјећају промјене времена. Кад је напољу ведро, назиру свјетлију зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и —
Наложи ватру, поспрема по кући, а осјећа се свакога часа слободнијом. Када раствори прозоре и увиди да је ведро као ријетко када, обузе је жеља да изиђе; поступно све више осјећа у себи врео живот, а пред очи долази јој Спасоје, и
А дан угодио, као љети ведро. Срета сељаке и пролази мимо њих и мимо необрађена поља, не хаје ни за што: он зна гдје ће тамо гдје нема тежака што
Петровић, Растко - АФРИКА
ветар СИ 15 „ 23,52 С „ 26,28 З дужине, 311 миља, облаци, мирно, ветар ИСИ 16 „ 19,00 С „ 17,51 З дужине, 308 миља, ведро, таласи у ноћи, море мирно. 17 „ Дакар. Једно вече пуно узбуђења.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Дим се у грдним стубовима извијао под ведро небо, ту се разилазио и као магла притискао цео предео. Местимице облаци дима су тако густи да су јасне сунчане зраке
13 августа било је у нашем штабу ведро и весело. Турци су одступали и ђенерал се спремао да пређе у наступање. Многи у штабу добили су тога дана одличија и
Свуда трагови страшне пустоши и разорења. Ваздух окужен, трава угажена и спарушена, па и сама шума, иако је било ведро, свеже јутро, изгледала је опарена и клонула, јер је и преко ње прешао врели дах рата: гране поодбијане и поломљене од
Сва се ова војска избудила тек пред наш долазак и многи су се још спремали. Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Је л’ с осмеха твога лица, Ил’ с ведрине душе моје, — Нек је ведро свуд по свету, Па ма откуд, свеједно је. Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Једну смо јој главу дотукли, али је сад ова друга још жешће палацала. Кад је ведро време, са Сиве Стене влада се унеколико кајмакчаланским врхом... А, сем тога, треба знати и ово.
А ово, бато, кад ролне, осећаш као да те диже у небеса. — Ха! — вели поносно Коста. Његово лице је озарено и ведро. Изгледа као да је тек сада нашао прави смисао своме животу. — Хајдемо!... Посилни!...
Коста ме збуњено погледа, махну главом и насмеја се. — Е, изради ме на брзину. Њихово ведро расположење прешло је и на мене, те сам за моменат заборавио на страшну стварност. Али време је било да идем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Фантазија је његова млада као јутро рано, обајателна као вече чаролијско, јасна као небо ведро, и красотама у сравњивању као небо звјездама искићена.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дебелица (брyоніа алба). Употребљава се у ђурђевданским вречањима; у горњој Пчињи њоме се опасују жене и ведро — »да би млеко било дебело« (СЕЗ, 68, 1955, 98), а у Лесковачкој Морави њоме се опасују деца (СЕЗ, 70, 1958, 383) и од
Ћипико, Иво - Пауци
Па, рекавши , трагом својих стопа поврати се кући. Сјутрадан, кад је Раде повирио на кућна врата, било је ведро, а кад је оданило, показа се сунце, али не може да савлада дебеле сметове снијега, већ немоћно се одбљескује од њих, а
Она га дочека поуздано, с благим осмјехом. Часом загледа се у њено ведро лице и у узвраћену црвену горњу усницу! — и поздрави их. — Здраво! Добро дошао!
Стари се, као на заповјед, бесвјесно диже, насмија се и погледа кроз прозор. — Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост
Испрвице стрпљиво чека и — гледа у ноћ. Иако није мјесец изишао, није помрка — ведро је; звијезле сјају над пучином која се надалеко назире, и по којој су се расуле при другом крају арке—свјећарице...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Таман их склопим и замислим нешто ведро и спокојно (шуму пуну пчелињег зујања и голубијег гугутања, оскорушу у цвету, млаз бистре воде што се цеди низа стену
Једне ноћи пред зору, Букара јој је одсекао главу једним замахом секире. Не знам нити ћу икада сазнати шта је било ведро у тој причи. Мени се учинила прилично суморном и мрачном, но остале је веома забављала.
Матија Изиђем напоље да накупим грања по шуми. Ведро је, струји лаки ветар између голих букових стабала. Вода се одваја од исцепаних крпа снега, врлуда кроз слепљено лишће
Знам, данас је тај дан. Никакав изговор више нисам у стању да нађем, да бих одложио пењање за неку другу прилику. Ведро је, стење је суво, топло је, није оморина, немам пречих послова. Ништа ме не боли. Полетан сам и чио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Мило дете, Тим нећу да вас морим сад, Ја волим кад се насмејете, И мене онда мине јад. Ја волим ваше ведро чело И ваш сребрни, јасан глас, Кад детињасто и весело Ситница каква дирне вас.
Слатко је кроз живот проћи и небу вратити оно Што души дарова небо кад на свет посла нас, И ведро, спокојне душе слушати смртно звоно И с узвишеном надом чекати крајњи час.
Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна звезда на небеском своду Он тиранина мачем повргава, Он белим крином роба увенчава.
(То још могу, хвала богу! Око флаша, око ногу...) Је л' пријатно небо оно, За „невине“ твоје груди И за ведро твоје лице, Хладни ветар с Краљевице? Ти се можда сећаш сада, Каменице, Новог Сада?
живота њиног радост је красила штедро; На глас љубави њине оживе природа цела, И сиње, дубоко море, и небо, плаво и ведро. На цветној обали морској они су седели често У светле вечери мајске.
Ту дивље цветају руже и бистра речица тече, И песма славујска звони у ведро звездано вече. Пастири дањују лети и састају се оде: Седну, подвију ноге и онда разговор воде О стоци, времену, храни,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
„Све је онде било као створено за угодно посматрање небеских појава: равно тло, прозиран ваздух, ведро небо, и због мале географске ширине, рани залазак Сунца.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« — него отворено плаветна, онако као што небо, кад је ведро, видимо. »Хи, хи хи! То мора лепо издавати!« »Још кад пођу у визиту.« »И кад се ауфпуцују, хи, хи хи!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Шта је то, дакле, што вас брине; какве сте промене запазили на њему? — Дете је било ведро, весело, расположено, па одједном постало суморно и ћутљиво.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заноћили смо пред Подгорицом, у једном селу. Сутрадан је било сунчано и ведро зимско време. Под нама је шумела валовита Морача, која је на тихим и дубоким местима имала боју неба.
Скинули су ми облоге, и покрили ме. Свест ми се повраћа и неко ведро расположење... Грашке зноја липте са мога тела. Војник ме брише...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Сваки, жедан, Прима пуно ведро што му пружа или Жена или сестра. И сви пију, пију, И види се како дамари им бију Испод знојна грла у набреклој
25 Цветала је липа, славуј клицô јасно, Смејало се сунце радосно и ведро; Ти загрли мене и пољуби страсно, И притисну чврсто на пламено недро.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Читајући песму Цар Лазар и царица Милица, човек не може да се отме утиску да је јутро поласка у бој било ведро, светло, пуно жубора. Поље око Крушевца било је покривено зеленом травом.
на најразличније начине, да буду опрезни, лукави, али изнад свега морали су биги храбри и издржљиви, спремни да ведро подносе умор, глад, жеђ, ране, најтежа мучења.
да ударци на њега падају и из нашег неба, да се и наше планине крећу против њега, баш онако као што песма говори: Ведро беше, те се наоблачи, из облака тиха роса на'ђе.
Тако њима бог и срећа даде: до подне им ведро и лијепо, од подне се нешто наоблачи, па окрену снијег са сјевером; смрзоше се токе за јелеке, а јелеци за танке
63 СМРТ СЕЊАНИНА ИВА Санак снила Иванова мајка: ђе је Сење тама попанула, ђе се ведро небо проломило, сјајан мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница
Зло си снила, а горе ће бити: што је Сење тама попанула, оно ће ти пусто останути; што л’ се ведро небо проломило, и што мјесец пао на Ружицу, то ће тебе Иво погинути; што су зв’језде крају прибјегнуле, то ће остат
У каблиће бега учинише, тј. исекоше га на онакве комаде као што је каблић (мало ведро). 77 Вук Анђелић и Милутин нису историјски одређене личности. Бан Задранин је млетачки провидур.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича. — Како ће грмјети кад је свуда ведро као сребро. Да се земља тресе, неће ни то бити. Да удара море о брегове, откуд море око Дрвара? Биће то нешто друго.