Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
часнијих социјалних смислова песниковања, и сматрао је узвишеном дужношћу да младом читаоцу пружи „забавице, поучице ведрога погледа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
па се зарумени, Е угледа изненада драго, Оно, брате, сунце огријано, Па се зави у копрену златну, И утече са неба ведрога. Али грану од истока сунце, Те погледа оној гори чарној, И угледа, па се разрадова, А гдје не би, побратиме мио!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Стога смртни најсјајни поете с вратах неба у пропаст падају.“ ИИ Како сунце дана облачнога када баци с ведрога запада своју хитру и пламену стр'јелу на кристалну круну Чамалара, тако трену бесамртни ангел на свијетла и огњена
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Вратио се Илија Васић из рата, па иако се из њега вратио као права сабласт, остао је онај исти стари Бакућ Улија, пун ведрога, милога и увек насмејанога израза.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
НИНКОВИЋ (посматра је зналачки): Гріѕ нале, бело грао, које прелива у плавило ведрога неба, креп-де-шин, са нешто мало ружичастога, можда само оперважени рукав и ревер, или можда џепови у тону...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ТИХЕ СУЗЕ (Јуст Кернер) Тек што је данак сванô, Пробудио те мај, Ти видиш јутром рано Ведрога неба сјај. А док си ти проспавô, Купећи нову моћ, — То небо, сада плаво, Даждило ј’ целу ноћ.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
међу њима зјапе чамотињом сиротињства, онај који је отворио нову епоху српског песништва и младићком чари свога ведрога генија обасјао њену туробну сивину, родно се прекасно.
Ћипико, Иво - Пауци
И никада не би мира било. ... Једнога ведрога зимњега дана, кад ни сунцу лед не попушта, Никина се болест погорша, рекао би: сада ће умријети.
— И, бројећи новац, вели биљежнику: — Чудо је ово, да је и по вражјем закону! Једнога ведрога дана, љети, јутром враћа се Раде, у планину над селом, да прегледа остављена говеда и кобилу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Над њима вечност тавна Спокојно, тихо спушта копрене своје скут, И круна божијег труда, светило ведрога дана, У мирном ходу своме свршава дневни пут.
чувени песник, цело је зборио вече, И најзад, промуклим гласом, са сузним очима рече: „Истина то је јасна, кô сунце с ведрога неба, Да младом народу нашем озбиљно помоћи треба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним хиперболама описана је турска сила.
Ђе је чадор силног цар-Мурата, усред турског силна таобора, да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“. Тада Милош заклиње Ивана: „О Иване, да мој мили брате, нерођени као и рођени!
и гладне и жедне, љуцкога се наранисмо меса и крви се љуцке напојисмо, а моја се крила закавасише плану сунце из неба ведрога, те се моја крила окореше: ја не мого с крил'ма полетити, а моје је друштво одлетило; ја остадо насред поља равна, те