Употреба речи веки у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

А цео наш национ зна да су пијаној снаши мили, и ђеверци. Она, Ана, Ана, је та, коју ће он, на веки, волети! Жена му, међутим, плачући, одговори да јој је жао што не може, сад, одмах – као Кумра, Трифуна – да га

Ђурђе је помилова. Поче мирно, и нежно, да је у образ љуби: „Ти знаш шта те чека. Да родиш. Па у памет се. Да нас, на веки, Нечастиви, не разлучајет! Па ћеш рећи, гле! Спавни сад мало, опамети се!

Теодосије - ЖИТИЈА

“ И опет као ппе ћутање и пост држаше, молећи се и говорећи: „У те се, Господе, уздах, да се не постидим на веки, и да ми се не подсмехну непријатељи моји“.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тад Стојан брзо ка њему корачи, И виде лице како му с' развлачи, И виде руке де с тегле и грче, Још мало, па му на веки се смрче.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ниси за мало време створен као мрав; вечност те чека. На кратко време добро чинећи, во веки ћеш благополучан и блажен бити.

И да не царствује во веки на земљи! Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности.

је све залуду: пост и молитве децу не рађају, него честни и свети закони брак, јер тако [х]оће бог и тако мора бити во веки веков, а не иначе.

вмењавати — замишљати, приписивати вниманије — пажња внутрен, внутрени — унутрашњи во—у во век века — увек во веки — увек во веки веков — увек водворавати се — бавити се, становати возбранити — бранити возбуждавати — будити

замишљати, приписивати вниманије — пажња внутрен, внутрени — унутрашњи во—у во век века — увек во веки — увек во веки веков — увек водворавати се — бавити се, становати возбранити — бранити возбуждавати — будити изазивати

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Из три што зададох ране, прозрем, већ лопиш у мир. дај да за капљом тебе жеђа ме без утола на веки, за бол, за грех, за блуд. ВРБЕ Вазда кад шумом враголили, поведи с вечери на воду.

Кад умрем, чекај ме на води међу врбама и оне тако сане од сете на веки чекају неке жуборе из незнани. Да не целујем усне но чело невеселој, текло нам текло на вале.

Прострели, о, прострели ме раба. Промину њином сабласно ово остајање. Прострели, о, прострели. Камен да сам на веки. По мојој сенци да мере смираје и свитања на тргу.

Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар?

Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет. РЕЧИ У КАМЕНУ І И буде, на води чуду, гојазна глад, бескрајем небо, небо зар? тешко приклопи сварење.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Блага вносит вса в дом наш са собоју, Ђавол мусит уступити са злобоју. Тешите се с того же Христос ва веки Царствовати будет в небе с человеки... В . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности