Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
њихове кости у прах обрате, она ће цветати и победнују пјесан појати, јер она у богу почетак имаде, и с њим вековечно векује.
не може наружити и порушити; иста смрт није кадра уничтожити ју, зашто је она рода божјега и с богом скупа пребива и векује. „Сат пулцхер qуи сат бонус! Доста је красан ко је доста добар”, — паметно учи Федрус.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
! Лепота прође, а воспитаније траје, што кажу, до гроба. А кад паметан човек већ хоће да вêк векује, а он гледа, додуше, на оно прво, али, бога ми, још више и на ово друго. Зар не? — Та, оно, додуше, тако је...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, како да се оцу и мајци као наказа врати, као патуљак век векује? Белим и стрмим путем пође дечак. Нежно га испрати шума, а купинова врежа рече: — Ако ти затребамо, зови!
На брези бела кошуља, на боровима мрка одела, а на самом окрајку шуме самотни орах век векује. На сва његова питања борови ћуте, а бреза му се у лице смеје. — Како си чворноват! Како ружан!