Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” (Божа је и Веса Велимировић отерали из Карановца топ у Бранковину.) Ја се састанем са Јаковом и Миланом. Позовемо и дођу нам 20 Турака Ужичана у
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Наши су гледали да концентришу ту што више војске. Из Великога Шиљеговца дозван је мајоп Стева Велимировић са својим оделењем од преко 3000 људи да помогне у борби. Одовуд из Алексинца послато је све што се могло одвојити.
У наредби, којом се позивало ово одељење, стајало је изрично: да се командант одељења, мајор Ст. Велимировић, има сам јавити тачно у 7 часова у јутру, а буде ли штаб тада већ изашао на позиције, он да пође за њим и да га нађе.
У томе дође мајоп Цт. Велимировић и замоли ме да га пријавим ђенералу. Пријавим га, ђенерал та дозва себи и између њих двојице отпоче се овај разговор,
»Војску ми дајте..е...е....., војску, војску, мени треба војска. Страшљивче јадни, војска камо ти?« Мајор Велимировић одговори потресним гласом: — Ја немам војске.
Пошто предаде сабљу, мајор Велимировић опре се обема рукама о ункаш, наслони се на руке и чисто це сав згрчи и погрби од бола; мора да му је тада нека
Тај је листић и сад код мене и на њему стоји ово: »Команданту другога корпуса (пуковнику Протићу). »Мајор Велимировић, после битке 11.
У писму је био излив бола уцвељеног братског срца. Капетан Велимировић тражио је отпуст из тимочко-моравске војске, где је ђенерал командант.
Док сам це ја устезао да му га дам, изађе ђенерал и упита шта је. Кажем му да се мајор Велимировић убио и да је ово писмо од његовога брата капетана Велимировића, управљено лично на ђенерала.
Комаров и капетан Велимировић разговарали су набусито и погледали се мрко. Велимировић је кривио и оптуживао, Комаров се правдао.
Комаров и капетан Велимировић разговарали су набусито и погледали се мрко. Велимировић је кривио и оптуживао, Комаров се правдао.
Драгашевићем о смрти мајора Велимировића, и изразио му моје чуђење да је покојни Велимировић тако јако примио срцу речи једнога ђенерала, о коме ни сам није имао бог зна како високо мишљење, г.
наших академијских официра васпитано је тако да би сваки од њих у подобном случају исто тако поступио као и пок. Велимировић. То су људи нежна, осетљива срца, неспособни да поднесу и преживе тако сурове ударце.