Црњански, Милош - Сеобе 2
против Василија, зато што хоће да сели Чрногорце, да за Росију гину, него зато што би хтели да пушконоше његове, за Венецију, гину. И они полк спремају, а Василије им је то покварио. Павле онда поче да сипа, све чешће, у Ванијеву чашу.
Костима нашим да калдрмишеш друм у Венецију. Да се забели кад год сумрак пада. Пут да назидаш костима нашим, по плану грофа Мерци!
Колико је матера наших јаукало и кукало, па је ли ко чуо? Служили смо, верно, хришћанство, аустријско, неки Венецију, други Турску, па се прочусмо, је ли, и нагиздасмо. Све је то наше славно Сербство обично ајлугџијство.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Видећемо Београд и све друге велике градове. Обићи ћемо јадранску обалу од Изоле до Улциња, Венецију, Гранаду, затим кренути на запад или југ, свеједно! - шапутао сам јој у косу и преплашио је до лудила.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Знаш ли како си са мном управио кадно прођо(х) последњи пут преко Трста? «Иди у Венецију, пак се опет врати, пак ћемо тако и онако урадити.» Ја ти верова(х) све, од точке до точке. Ко не би Србину веровао?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пуковска трпезарија је раскошна, као да смо ушли у Венецију. Имамо пет јела, и сладолед, на крају. Код стола никако ми не успева да заподенем разговор са суседима, ни прекопута,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ГОСПАВА: Досадило ми стално отварање рупица! А и један векавејац, воскар, има опела, води ме на ручак, у „Венецију”, земунску! Треба и вечерас да се нађемо! Ко зна шта би све могло диспадне!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Корабаљ наполак празан. Погодимо се с капетаном за три цекина да ме одвезе у Венецију. Кад дам ова три, остају ми јоште само пет. У Венецији потреба стајати на лазарету 21 дан; ту се троши.
Бог јој дао вечно блаженство! | Корабаљ за Венецију била је велика нава од линије. Кроме прове дитора, његове госпође и служитеља, на[х]ођаху се ту јоште четири официра с
прове дитора, његове госпође и служитеља, на[х]ођаху се ту јоште четири официра с женами и децом, који на исти начин у Венецију иђаху.
Одавде опет у Венецију к Аћиму Жарковићу, првому од наши[х] трговаца у Скрадину, који је пре мене отишао био за искати од сената дозвољеније
По Божићу — у Венецији карневал. Луди би били кад би у Тријесту стајали! ’Ајде у Венецију! Да нам је и ту лепо било, то свакˊ зна да му се и не каже.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Ал’ даље! (Чита.) „То је порука, Којом Бајазит, скоро свемоћан, Венецију ти тресе свирепо...“ Ох, Венецијо! Што нисам муж?
И поздрави се тој Републици Да ми је мило бреме носити Што ми на слабо раме товари Голема љубав коју осећам За Венецију драгу, премилу. ЛЕОНАРДО: Хвала, Светлости! Ја одох с твојим поздравом Охрабрит срца жена млетачких...
Вели да су јој Турци напали на лијепу домовину, те бо’зна ако јој нема наше помоћи, бог да прости Венецију, ни камена јој се неће жнат!... БОШКО: Па?
ВУЈО: Обећа, дакако! Кад буде нужде, вели, и док се поразговара са поглаварима, послаће у Венецију једну тисућу црногорских соколова. БОШКО: Та брзо поче! БОГДАН: Брзо, бога ми, На нашу грдну несрећу.
БОГДАН: Хајд’, да проливамо крв! Ал’ да је знати барем узрока, За кога тече последња кап. КАП. ЂУРАШКО: За Венецију... БОШКО: Бог је убио! КАП. ЂУРАШКО: А што? БОШКО: Како: а што?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сећам се, некада, на броду за Венецију, посматрао сам једног бродског ужара. Плете уже, пева, препуне му шаке кудеље, уже се уврће, дебело, чврсто, дуже и