Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сад би гледô дено мома Понајлепши има, Па би весô тамо ома Полетео њима, Да с' нагледам млада века Ти чарни очица, Да с' нагрлим бели сека, Наљубим усница.
у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу, Вама, браћо, здравицу, По винскима капљицама Играм весô међу вама, Браћо мила, здраво, здраво! Вина доста, то је право, И момицу белу, једру, И пламени мач о бедру.
9. И збогом остај драгој сам ја рекô, И пољубаца њени пија слад, На мој сам посô таде весô текô, И мил и лак ми беше сваки рад; Свршетак сам у души дана чекô, Вечерњи јоште преумилни лад: Тад итио сам ја
“ Вади од појаса Врулу мека гласа. Он у врулу весô душе Лаор крилом лако пуше, На обалу другу реке Носи вруле меке звеке; Једна мома ту је била Ћупом воде заватила.
“ Јер га мора сад да остави; „Благо мени!“ мала тица поје, Јер је нема нико да растави: Са тицом би весô певô јако, А са водом тужан бија плакô.
(5) О мисли цветак весô на развитку Штоно тежи, тежи на светлину, Бистра водо у камену повитку, Што весело тражи пукотину, Мисли моје,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Један пије јер је богат, други пије јер је дужан. Један пије јер је весô, други пије јер је тужан. Неки пију да се бију, неки јер се братит’ хоће; Једни пију рад дружине, други пију због
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
присен даје образу, Те му се лице сија снежином, Баш као лабуд када путује, Са белим крилом облак цепајућ; Па онда весô, добар, угодан... Хеј, да ми га је дома видети! ТРЕЋИ ТУРЧИН: А како ти се звао?...
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао! „Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?
Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОГДАН: А с њим је госпођа — Та то сви знамо. — Ма воли ли је? Је л’ весô, храбар. Је ли погодан? Је ли пред њоме мушки слободан? КАП.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Пустисмо волове из лијеса, па 'вако штједосмо ужинати, док неоклен трнапи Мијо с малим Стојаном. Видим: весô је нешто. — Ево, и ја, Дуле, оживио. Столина мајка умрла, па он дошô свом ђеду да потражи своју старевину.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан. И весô лети светом свуд, Ширећи слатки јад И стрелом рàни моју груд, Несташко рàни млад!
Узми свиту и одело, Јер смо, збиља, слични ми, Јер на мене личиш ти.“ И са свитом свињар пође, И у Лондон весô дође, И краљ диже поздрав свој: „Добро дошô оче мој! Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати?
“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је весô, па је рад, И абату прашта сад. А свињару, што је лагô, У награду даје благо: Јер ко ведру шалу зна, Заслужује блага