Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Џанум, оваквих сватова нисам још видео, нити ћу видети... Весеље је то, џанум, право српско весеље!...“ Тако разговараше калуђер, а ја сам све одобравао што је он рекао...
„Џанум, оваквих сватова нисам још видео, нити ћу видети... Весеље је то, џанум, право српско весеље!...“ Тако разговараше калуђер, а ја сам све одобравао што је он рекао... А и шта сам друго могао чинити?...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
О благополучију подобних себи веселити се, — достојно разумног створења весеље, чрез које он усугубљава своје благополучије, радујући се не само својему добру него и многих других.
Но баш кад би били само за ови живот створени, опет непрестано весеље нити нам је могуће нити што ваља. Всегдашње почивање без никаква посла и труда не само што нејма у себи никакве
Ништа не једу него мамаљигу; откуд им оно весеље у срцу?” — „Ее, господине”, — рекао би му неки шаљив проигуман, — „не леже њима твојих педесет хиљада дуката на срцу!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, сад ТЕРЋИЈЕ, тур., ремени с кесицама на седлу ТЕСКЕРА, тур., дозвола, признаница ТЕФЕРИЧ, тур., излет у поље, весеље, зграда или одељење за уживање ТЕРЏОМАН, тур., тумач ТОКМО, слов., само ТОЛКО, рус., само ТОЛКОВАТИ, рус. слон.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Не треба се чудити, велико је весеље! Славу слави Давид Узловић, ћата општински Дошли су гости све по избору. Да већ и не помињем одабране људе из самог
не спомињем те личности што су вазда друштво Узловићево, него да номенем само даљне госте који се потрудише да му на весеље дођу. Красни су то гости — у далеко их није.
Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије
— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну.
Милун узе уговор у џеп. Још мало се продиванише, па се разиђоше. Уочи петровских поклада беше големо весеље код Срдана Мишића у Р. Срдан, доста имућан домаћин, жени свога јединца, дечака од својих 18 — 19 година.
Еле, големо је весеље код куће Срданове. Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се. Сватови се развеселили, па граде триста
— Ја ти опет велим: не може бити! Онако весеље, онаки газда, онаки људи. Него батали ћорава посла, дај да видимо рачун.
— И опет наставише разговор. Пупавац се никако и не одваја од адвоката, него све за њ. Тако је весеље трајало до неко доба ноћи па се разиђоше.
Кад их ту видеше здраве и читаве, диже се вика, граја, весеље. Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући.
Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући. Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби. Сунце давно грануло и већ оскочило с два-три копља.
Зарожани, као људи, подремали мало, па поустајали и наставили опет разговор, весеље и пијанку. Недеља је, не чека их никакав посао.
— Море, врати ми дете... биће белаја! — викну Живан. — Окани се ћорава посла! — одговори Пурко. — 'Оди да учинимо весеље као људи! — Аја! Нема од тога ништа док сам ја жив! — А ти иди откуд си и дошао!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа. Ако је весеље, весеље је свију њиx: ако је жалост, и она је општа. Били су сви узовници.
Живели су сложно. То не беше село ни општина, то је била једна кућа. Ако је весеље, весеље је свију њиx: ако је жалост, и она је општа. Били су сви узовници.
Није хтео Иван гутљаја ракије без Алексе попити, нити Алекса без њега. Ако је весеље у кући Алексиној, Иван је домаћин, а ако у Ивановој, тамо је Алекса. Радост, жалост, зло, добро — делили су заједнички.
Како да не буде пакао?... Њихова кућа беше отворена и срамну и страшну, у њиховој кући беше живот, песма, весеље; људи и жене прилазише њиховом прагу с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи
с поштом; они су одлазили својим комшијама и били дочекивани срдачно: нико живи није мрзео на њих нити они на кога... Весеље, радост, жалост... једном речју, све делише они са светом и свет с њима... А сад?
И још се јадно спремам! Велим: бог зна хоћу ли дочекати још које весеље, дај да се бар сад провеселим са добрим људима. А кад оно, ето... — А шта је? — Девојка неће. — Нека је нагнају!
— Стојане! — окрете се Станко Чупићу — примаш ли нас?... Стојан га само загрли... И на крвавом разбојишту настаде весеље што је небо проламало... Одјекивали су од веселе песме они лузи и дубраве што су вековима јаук проносиле...
— Хвала богу, те и ти дође!... Ја већ дигао руке!... А било би ми жао на те!... — Е, ево ме!... Срећно ти весеље!... Бог дао те и унука дочекао!... — Хвала!... И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!...
— Е, ево ме!... Срећно ти весеље!... Бог дао те и унука дочекао!... — Хвала!... И ти, да бог да, те и своје весеље скоро овако проводио!... Тако је говорио Алекса, а овамо једнако му се отимало са усана: ама, ти ниси џаба дошао!...
Поп Милоје викну: — Не задржавај га, Алекса! Он зна шта ради!... — Збогом, браћо! — Збогом пошао! И Зека оде... Весеље се настави. Пило се, певало, пуцало и играло. Ноћ се спуштала лагано. Старине, мало загрејане, потражише гуслара.
— Не знамо! Ми смо мислили да су међ сватовима. Старојко хтеде забашурити све то. Он поче причати приче. Али весеље пресече. Више се не чу ни песме ни пуцња. Изгледало је као да су се скупили на какав договор.
Ја ћу пре наћи мога оца и мајку него они мене! Браћо!... Веселимо се! — рече Станко, раздраган. И окрете песма и весеље... Заврзан скинуо капу, па виче: — Док на једној страни јаучу, ми певамо! Али јунак није баба!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Велика је служба била тај дан, дивно је поп пјевао. А послије службе весеље на све стране. Пуна и крчма, па све наздрављају попу и његову дому.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па, извол’те на свадбу. Још неколико недеља — а јавићемо вам — па ћу имати родитељско весеље у кући... свадба моје кћери... — А јавићу ти већ и ја — вели поп Спира; — и код мене се спрема, увелико се спрема.
После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље. Зачас се искупило друштво из комшилука. Нашли су и Совру гајдаша.
Млâда је била лепа, блеђа него обично, а младожења стидљивији него иначе. Весеље и игранка трајало је само толико колико и приличи нобл-сватовима, то јест до четири сахата поподне.
иако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, и замерао му што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским сватовима и другим
Африка
Жене су певале повезане између себе светлим мишицама; људи почеше играти све пијаније, да би их позвали на весеље. Било је младића, на пример добри И полусуманути Буту који су играли као да ногама бију пиринач, и других, који су под
Остали су се сакрили у ноћ. Имао сам грдно муке да их наговорим да се весеље настави као да нисам ту. То је било једно педесетак девојака и младих жена, које, играјући у савршеној помрчини,
Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга. Овај им снажно тапше. Играју пред самим
Црњански, Милош - Сеобе 2
онда рече сенатору да има кућу у Варадину, какву, такву, али је жељан да жену, одраслу без оца и матере, венча уз весеље сватовско које ће да памти, док је жива.
Што, дабогме, није било. Хусари су, после тога, решили да се весеље настави у Варадину, то јест чак у мајуру, у Футогу.
Они су, увече, све заборављали, сваку бригу и патњу, па су, ноћу, ударали бригу на весеље, а Исакович је и онда крај њих, ћутке, намргођен, пролазио.
надао се одмору и где је хтео да обрачуна продату кућу у Темишвару и да уговори маршруту у Росију, није затекао весеље, него кукњаву, као на парастосу.
Мрмљао је нешто, при том сећању, а госпожи Фемки је сав њен неморал опростио. Весеље, у животу, учини му се да је, једино, човека, достојно.
А те трупе, као да су пробуђене из неког тешког и ружног сна, у неко весеље, и саме се појавише, као измењене. Биле су утегнуте, чисте, углачане, ухрањене. Веселе.
Под утиском похвала, вике, славља, којим су се маневри завршили, у штапсквартери Витковича завладало је весеље, па се шапутало да ће маневри, на пролеће, године 1754, бити још већи, па ће, и царица, у Кијев, доћи.
Вук, на пример, прича како су у Хрватској скупљали новце, да се купи барут, и пуца, на весеље, што су Францези у Москву ушли. Па су се и са једним слепцем нашалили, па су и од њега прилог тражили.
Смисао живота, каже, нашао је у томе, да живи онако, како му шта дође, весеље, невеселост, жалост, радост. Радиће у штали, у земљи, свој посао, ораће, копаће, док не почну маневри, у мају.
Теодосије - ЖИТИЈА
срећа пуни метежа и нестални; сматраше видљиву лепоту и обиље овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се
И када га примише с великом љубављу заједно с благороднима његовим који су дошли с њим, и када безмерна радост и весеље и велико пировање беху учињени због доласка вазљубљенога сина к родитељима, и када су се веселили много дана, — гле,
И Док је трајао велики пир и велико весеље, изнесени су сјајни дарови. И свакога од благородних према узрасту, према верности и према части дароваше самодршци, с
свој угашен немилосрђем праведно се не удостојише да с Христом жеником уђу на свадбу и у брачну ложницу, у радост и весеље, него још и дрско уздајући се у чистоту и пост зваху: „Господе, Господе, отвори нам!
И благодат Божја беше на свима и весеље и неисказана радост. Узевши реч, преподобни рече брату самодршцу и благороднима и свима који су ту: „Гледајте сада
И када се, бедник, веселио, председаваше опијајући се на томе мрском и самотном судишту, играјући и веселећи се. А весеље његово смрт беше човечја.
А ако би се зауставио негде у дубини, постајао је храна рибама. Као што рекосмо, његово весеље смрт беше човечја. Такав, овако је чинио, јер се у своју снагу и у тврђаву висока камена, каменоумни, уздао, а не у
Свечаност је била велика, и велику љубав и весеље цар због свог зета приреди. Те ноћи у сну, у лику светога, анђео Божји наговори цара да да светога и да буде однесен
Да није ко од познатих му пре нас дошао и с њим се радује? Али какво је то чудно њихово весеље, јер ни песама силу не успевамо схватити?
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
У част мачкова повратка, чича Тришо приредио је велику гозбу и на њу позвао крчмара Винка Шљивића. Било је то славно весеље и пијанчење.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
ћеиф) — добро расположење, радост, весеље ћурдија (тур.) — кратак крзнени капут Улан (пољ. улах, хулан, тур. оглхан) — копљаник, коњаник, врста лаке коњице
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Господе Боже, да његови родитељи дочекају да и’ одмени у сваком послу и терету, да им буде од сваке помоћи, у радости весеље и срећа, у жалости утеха и разговор; и помози, Боже, да дочекам и да венчам и опет и његово да крстим!
Мајка дарује кума кошуљом, а остале званице чарапама и пешкиром. После тога настаје гозба, и весеље траје до касно у ноћ. За време шишања, у Гружи, обичај је да дете држи здравац у руди.
(Врчевић, В., 1883) — Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу! (Кнежевић, В. М., 1957, с. 241) — Бог ти дао мјесто порода девет синова и
Када се роди син, настаје велико весеље. Мајка која је „Српству придала јунака“ срећна је и бескрајно поносна.⁴⁶ Док се рођење сина дочекује свеопштим весељем
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Кад се налаже бадњак у срећним кућама пуцају пушке, пјева се и чини веље весеље, а у ојађелијем, као што је моја, тадај се најгоре повриједе незалијечене ране!
И старац Мргуд и бабе смијаху се као и омладина. То безазлено, здраво весеље обузе и Јанка. Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се тако и толико.
Писмо и новац даде приставу, па отиде на весеље. И двориште и кућа бијаху загушени свијетом, али Милицу угледа од прве. Бјеше с гомилом дјевојака у углу дворишта.
Он јој шапну: — Милице, душо моја! Милице, срећо моја!... Желиш ли да овако буде и наше весеље, наскоро ако бог дâ? Па се брзо раздвојише, нити се већ састаше насамо ни за трајања свадбе, ни сјутрадан, ни дан
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Тако је, то јест, тако; код добри и поштени људи нема млого извијања, то јест, и кубуре. Кад ће бити весеље? (Матери.) Јесте ли ви испитали девојку, то јест? МАТИ: Она вели, како старији уреде.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мотиви су обични и једноставни, сеоска љубав, сеоско весеље, живот шумадијског села са идиличне стране, са простаросрдачношћу и непосредним тоном народне поезије.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
латка, Кад ко шеће да је шетња слатка, Ни се вода са камена слива, Кад ко легне да слађе почива, А ко тражи за весеље цвеће — Заман тражи, ту га наћи неће.
крила обадвоја Близу неба излечио своја, Са неба и росом заливао, Муњом витом крила завијао, Повратио здравље и весеље, Па удрио у бојеве веље, — Ох бојева донде невиђени! Ох кланаца крвљу обливени!
Ето језде и зборе о Гојку — Да л' ће са њим по Цвету девојку, Спремили се, па од пусте жеље Похитали њему на весеље?
“ А млада му — „Цвета је девојка, Мила ћерка — но пиј, што си стао — Де још једном — па с Богом остао!“ И весеље беше, па и прође, Гојко с Цветом живовати пође Лепо, красно, Бог их погледао, Па им свога благосова дао.
Ево тебе једне књиге беле, Чеда мила моје крвце вреле, — Крвца врела, а чедо несташно, На весеље свако је попашно, А душа му и ноћу и дању Сваку празну разбити лубању.
“ 86. Свуд заједно они шећу Од весеља на весеље; Данци иду и пролећу, А за њима и недеље: Ето зиме на измаку, — Њина срећа ни за длаку. 87.
ПЕСМЕ ИИ (1851) МИЛЕТА И Свуд весеље и радост и срећа, Ветрић шушка око љупка цвећа, Врело бистро по шљунку жубори, Тице поју по лиснатој гори, Пастир
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
са какве свадбе, славе, крштења или неке друге радосне догодовштине, обављене честито, од срца, људима на корист и весеље, а себи за душу, да му се види и припозна пред строгим испосничким лицем славе његове Киријака Михаила.
На пространој пољани разгоријева се и бучи народно весеље. Наваљао свијет јела и пића, притисле софре сунчану ледину. Ту и тамо већ прасне пиштољ или зарешета аутомат.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Није заоглаву! Да ми је знати како то они замишљају... Има весеље да им се пресече... ЈУСУФ: Пази, срешћеш и Хасанагиницу... ХАСАНАГА: Не знам само како да се обучем.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Људи се вратише са рада, стока уведе у штале, затим се пресвукоше и дођоше вама на весеље и „радост“. И онда, крештав, јак, сув глас Циганке Салче запева под твојим прозором кад те другарице почеше облачити.
Брзо се згурих и легох. Кандило гори, око мене топло, из велике собе песма, весеље. По целој кући мастан мирис од јела и пића.
Ако су они коме кумови, старојко, увече би се дизали са софре пре поноћи, пре него што ће настати весеље, пијанка. Узалуд би их заустављали, молили, они би одлазили, изговарајући се увек једним истим: „Нека, нека. Има кад.
Свећа на среди стола осветљавала их је. И све се то Аници учини неугодно, највише што јој сви они, што јој њихово весеље не дође онако домаћинско, с неким редом, поштовањем: старији, млађи. На пр.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Благо Теби! Шта ћу више? У ту ми се жељу збише све остале жеље веље, свака радост, све весеље. За ме нема те милине; и кад ми се магла скине заборава и тамнине са младости и давнине, то су само пусти сени, — куку
Не чујеш га зар? па нека дође, да га чујеш бар!” „Окани ме се, махни ме се сад, веселе да нам туђ не квари јад!” „Весеље зар? Ти стрепиш, бледиш, мреш, — ха, још га жалиш? Још га лубит смеш?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.
— Добро, синко, само ако она пристане! — рече цар, па оде да пита кћер. Кад она пристаде, отвори се големо весеље и објавише цијелом царству да је цар добио зета.
Кад она пристаде, отвори се големо весеље и објавише цијелом царству да је цар добио зета. Кад прође свадба и весеље, царев зет узе оца себи, а маћеху и њена сина остави да живе како знају.
до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је какво весеље или слава“, па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Данас ми је најмилији дан. МИЛАН: Томе се врло радујем. Кад мислите да буде весеље? ЉУБА: То је бáбина брига. МИЛАН: Ја би желио што пре. ЉУБА: С моје стране ја сам справна.
ЉУБА: Бáбо, ево ће да иде мајка. НЕША: А што? СТАНИЈА: Да идем. НЕША: Куд ћеш пред весеље? СТАНИЈА: Нека весеље без мене. НЕША: Како би то било, да се таква брука гради? СТАНИЈА: Не могу ти, синко, не Могу.
ЉУБА: Бáбо, ево ће да иде мајка. НЕША: А што? СТАНИЈА: Да идем. НЕША: Куд ћеш пред весеље? СТАНИЈА: Нека весеље без мене. НЕША: Како би то било, да се таква брука гради? СТАНИЈА: Не могу ти, синко, не Могу.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Него ништа, неће ми се ни она дуго овуда кострешити. Знаш ли зашто сам те звао? БАТИЋ: Ја не знам. МАРКО: Да буде весеље сад у недељу. Зашто би толико протезали? БАТИЋ: Ви сте врло добри.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гдје год се нађе, ту срећу чара, весеље шири и чуда ствара, простире своју чаробну моћ. Ту јагње лута са руном сјајним по шуми густој, стазама тајним и
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам свако здравље и весеље носи. По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Имало их је као да путују на неко весеље. А многи су носили у души носталгију за остављеном кућом и породицом. Осмехивали су се на шале, али је још било сете
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Баш ниси потревила, рече јој он, смешећи се демонски. Они сад тамо ручају, па да им поквариш весеље... Љубица подиже главу и стаде се домишљати овим речима. Није их у почетку разумела.
сад, сад... Да га не оставиш жива!... Па чим дођеш... право у ону собу... Па ћемо онда нас двоје наставити весеље. Хоћеш?...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше, Браћа му чашу
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Надах се да ћу на брду уморан да духнем, зачеће и весеље пољупцем да потпирим. Расцветане падине да врачам и укунем, непомичношћу, сав свет да стишам и умирим!
Био је заборављен и скоро сасвим ослепео. Судбина песника није весеље, код нас, ни на Јадрану. Ја сам напустио тог пролећа ту академију на Ријеци, због једног, комичног, замешатељства око
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Певачице утањише и друштво се крену. Уз пут се сретамо са другим радницима, те се друштво увећава, а са њим и весеље оживљује. Девојке већ отегле »ој Миљано« у троје, а момчадија почиње са бројеницама.
— Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега. Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу. И неста га у помрчини... Комишиоци се већ раштркали.
« Ту се окрете и погледа по соби. Све, чим је проживео читаве десетине година, чим је проводио радост и весеље, болест и тугу, све што се саживело с њим, што је постало саставни и нераздвојни део његова живота, његова бића: и
Тамо у »Трбоњиној пивници« чујаше се свирка и галама; он беше готов да пође у то весеље, али не могаше да остави ово суморно размишљање, које му је, ако икад оно сад, у очи тако важног дана, врло потребно.
па гледа жудно кроз отворена врата и слуша веселу песму и свирку, сажижући врелим очима овај ненадни чудни призор... Весеље !...
–И он му опет протресе руку живо, плаховито. Болесник се горко осмохну и привуче га ближе к себи. — Нека ти је срећно весеље... поздрави младу, - рече он, па се замисли. – Бар ћу имати кога да ми изађе на гроб, ако овде умрем...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А баш некако било тада неко весеље: славила црква у селу. Ко ти ту није дошао из паланке, па дошао и он да ћари и пазари; да продаје, а и да купује.
Настаде џумбус. Једно право весеље, онако свесрдно. Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се
од њега је ваљада боље и лепше умео само један други, неки Влах у касарни, кад је Мића с њим заједно служио у војсци. Весеље је било и бујно и бурно, и бог зна докле би оно трајало — како се свет лепо расположио био — да је само ћир Ђорђе хтео
Сви су учествовали и силама својим допринели да то весеље што боље и што лепше испадне. И ћир Ђорђе и Љубица служе и надгледају да сваки буде послужен, а нарочито Мића
Зато га сад гледају као мало воде на длану и ћир Ђорђе и Љубица којој је он и казао ради кога он ту жртву чини. Тече весеље, што рек’о наш песник, к’о бујна река.
допало свима и на опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и
А гости слушају и гуркају се. Срета га умирује и вели му да је боље тако; није лепо да се весеље крвљу попрска. Сви умирују ћир Ђорђа који полако долази к себи.
Њему дакле још сада ћир Ђорђе допусти да заврши чим год ово весеље. Још су једнако умиривали ћир-Ђорђа, којега је она Боркова песма онако потресла.
допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости једва отеше од заустављања дарежљива и гостољубива
И тај исти Максим, да га запитате, не би вам то знао казати. »И наковњи увеличаше весеље! вели Срета на једном месту у допису. Још је било весеља, и веселих дана, али оваквог још нико упамтио није!
— Па како то мислиш? — запита један као од беде. — Па тако... весеље... сéло какво с јавним предавањем, и игранком, и тако даље!
! — Врло лепо, извол’те бурики. Руковаше се. Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. Спрема се живо. Биров виче по селу и позива свет на весеље.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
О Стамболе, земаљско весеље, купо меда, горо од шећера, бањо слатка људскога живота, ђе се виле у шербет купају; о Стамболе, свечева палато,
СЕ С КОЊА ВЛАДИКА, ТЕ ГРЛИ И ЦЕЛИВА ЈУНАКЕ КОЈИ СУ ПОЧЕЛИ БОЈ С ТУРЦИМА; И ТАКО ИДУ НИЗ ПОЉЕ ПЈЕВАЈУЋИ И ПУШКАМА ВЕСЕЉЕ ЧИНЕЋИ. КАДА ДОЂОШЕ БЛИЗУ ЦРКВЕ, АЛИ ЈЕ ИГУМАН СТЕФАН ПРЕД ЦРКВОМ И ЈОШТ ЈЕДАН КАЛУЂЕР, КОЈИ ДРЖАШЕ СВЕТИ ПУТИР У РУКЕ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
“ а друго, међу мушкима по чаршији, како, као увек, после славе продужило се весеље и пиће у оном чивлуку у Доњем Врању.
И затим, како се то цело весеље после славе свршавало страшном коцком на којој су, по обичају, они, њихни мушки, као домаћини, света и обичаја ради,
Да ли баш од пића, или тек од напора што све то, своје пијанство, весеље, мора да изиграва, очево лице изгледало је бледо, подбуло. И уводећи госта у капију, поче му показивати на кућу.
А знало се да ниједан Ахметов бајрам, весеље, радост његове куће и његова братства не може бити без њега, каогод и овамо код Марка опет без Ахмета, или кога од
И та близина баба-Симкина дође јој још теже. А знала је да сада настаје и теже и горе. Јер сада ће понова настати весеље, певање. И то, као увек, све ће песме бити о љубави, чежњи, месечини... И заиста, ускоро то и би.
— из свега гласа викну тетка Симка. И да би, као што је ред, сада после купања настала што већа шала, смех, весеље, окрете се амамџики: — А мори, што гледаш, шта стојиш ту?
на њу, Софку, још мање да јој буде бар благодарна што ето њој, због њене удаје и свадбе, има да захвали за то своје весеље и радост.
Не могу да дочекају када ће већ једном сасвим мрак да падне (ма да је био пао), сасвим отпочети весеље? Од када су већ све свеће по собама и фењери испред куће и по дворишту упаљени; одавно се осећа јак и силан мирис јела
Није знала шта ће, јер ето и то дође. Дође да сада ,као свака | мати, која дочека ово весеље, мора прва оро да поведе. Напослетку и свирачи уђоше.
он дочекује госте, љуби се са њима, када њега не весели ништа ни ти гости, родбина, ни то јело, пиће, седење са њима, весеље, певање и тобож радовање?! Али се морало. Није се имало куда.
А напослетку и треба, пошто ће ово бити његово прво и последње весеље са њима. Па онда нека буде потпуно, цело! Зато поче одозго да силази, а, највише услед доста попијене ракије, да
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Једна црна јама... Ту ће нам ући жеља и страст свака! Сетно се небо облацима мрачи. Лудост, весеље! Рака! рака! рака! Вај! кога покров покрио је бели! Зар мука није исцрпено врело? О, куку! куку!
ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће... Блесак и жагор; маса што се креће Као вал; весеље што расте к’о плима, Радост која сија на лицима свима; И у томе сјајном хýку мала сцена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече Стане, тобож ијетко. Дијете рашири руке, па се приви уза њу, да је тим увјери о противном. Весеље мало-помало стаде се помаљати у кући. „Богу јакоме да је за милост!
Пошто се доста напричаше, сердар ће: „Залуду је све весеље без пјесме. Спасоје, дану једну, онако како ти умијеш... Дијете дохвати те гусле!
„Ти си ванредно весео, Јан!?“ рећи ће Адолф. „А зашто не? Кад већ и без наше приволе бива оно што мора бити, а весеље је једино до нас, тј. како узимљемо ствари!“ „Но, но!
Заложише у брзо. Адолф толико што је окусио. Јанко није ни дохватио, но се шалио и смијао. Остали не дијељаху његово весеље, мислећи да је на силу, али он им каза укратко све, престави им будућега зета.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
да буду озбиљне и свечане, похвалне и захвалне, али и шаљиве и подругљиве, као што то обично бива у сватовима, где весеље узима велике размере, чему доприноси не само јело и пиће, него и сам „чауш“, — специјалан тип народног шаљивог глумца.
(женска клетва у Војводини). Вилице ти се скамениле! Врагови те на роговима растезали! Вране ти се на весеље купиле! Гавранови ти очи испијали! Гвоздене опанке носио! (тј. робијашке окове).
— Богу се иде кроз мајчино срце. — Сваком своја мајка мила. — Мекано је крило материно. — Мајчина љубав, дјетиње весеље. — Над мајком нема пријатеља. — И била мати, и мила мати. — Рђавој мајци деца пасторци.
Ваши води по шуми шушкали, а злотвори од муке кукали, а ми у здравље и весеље да пијемо, да се веселимо! 3 (ПРИЈЕ ДАН КРСНОГА ИМЕНА) Здрав си, кућни домаћине, здрав ти свак у кући био како и ови
да буду од користи и на небу богу од славе и мртвијема душом за спасење а на земљи живијем јунацима на здравље и весеље! Боже, дај свети дио оному који је на њима био и који није био, Теби се молимо! А што ћу вам даље?
Ти мене, на име све браће наоколо, сад напи у здравље, а вама бог удијелио у здравље и весеље! А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда!
Помиловао бог вас род ришћански, а најбоље нас који смо овђе данас. За здравље оба брата домаћина, и нашега и вашега. Весеље им ово сретно и честито било! И за здравље свијех нас који смо се овђе састали у ови поштени дом, а под кућни кров.
Нека стареју и бељеју кô старе планине, нека цветају кô пролет, нек' вену кô јесен. Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А Стојша му рече: „Ја теби не ћу ништа,” па га пусти. Онда га змај узме за руку, па га уведе у двор и учини весеље за недељу дана.
све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те с места у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.
Кад дођу пред кућу, чују вику и виде да је весеље: жене се она два брата; онда он повиче испред куће: „О домаћине!” Кад отац то чује, он истрчи пред кућу и зачуди се
Онда га син запита: „Можемо ли ноћити | овде?” А отац му одговори: „Драге воље, али имамо весеље 80 у кући, а немамо много соба, па ће вам прости људи заглушати и виком досађивати.
” И тако уђу унутра у једну собу, а у другој весеље. Кад уђу у собу и наместе се, поклони им се мати његова као господи, а они јој реку: „Благо теби кад имаш два весеља у
” А она им одговори: „Е моја господо! једно ми је весеље, а друго жалост: имала сам још једнога сина па отишао y свет и пропао, Бог зна како је и где је.
па преко онога госпоскога одела обуче своје старе сиромашке хаљине и поклопи се шеширом па уђе у ону собу где је било весеље и стане за врата.
Сад се наново учини весеље за неколико дана. После најмлађи син одведе оца и матер са собом, а браћи својој даде спахилуке, те су од оно доба
до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава,” па пође унутра; кад он унутра, а то на ватри велики казан, кува се у њему вечера, а поред ватре седи
За тим прешавши преко ћуприје дође у једно село, и пролазећи крозањ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева. и весели се, те запита једнога: „Како је то, брате, у вас све весело?
” Па отолен свој пут, те дома. Казује оцу све шта је и како; | отац му се врло обрадује и велико весеље учини. Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се сестра најмлађа вјери преко њих живијех и старијих, почну јој о
одмах доведе девојке из она два града за два старија сина, а за најмлађега донесе ону жабу, па их венча и учини велико весеље. Кад буде време, сведу младенце, старија два брата сведу с њиховим девојкама, а најмлађега са жабом.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Јн. 13, 35) Знајте чији ћете ви бити ученици ово чувајући, видите коју ћемо славу и весеље постићи човекољупцем Владиком поучавани.
да чинимо све што је угодно Богу, гледајући на подвиге и живљење овог преблаженог оца нашег, у којима је сладост и весеље, помињући Бога, веселећи се у Богу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
смијању, окрене се к домаћину: „Је ли, господару Јово, овде је боље да стари Маленица беседи, који узро|кује смеј и весеље, а ја мој разговор ваља на друго време да одложим?
би[х] се с јагањци, пењао би[х] се на унке; све детињски посли, правда, но у оному возрасту, који је сама радост и весеље, ја сам находио у том таку сладост која је превосходила свако блаженство, а кад би[х] с поља дошао, како би ме
Уљеземо. Кад — али ту свадба и весеље. На наше искање воде мати женихова рече нам: „Драги путници, овде се данас не пије вода него вино; и ако [х]оћете,
” Уљеземо. А кад сватовом кажемо да смо поиздалека, „Хее, срића,” викне кум, „кад на овако весеље из далека гости долазе!” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ево, скоро ће поноћ, у бакрач воду опет морам да долијем, а још ништа. — Биће женско. Вечерас спремам гусле за весеље, а струне се кидају. То није на добро. Ђорђе ми разбио гусле, а ја опет нове набавио. — Роза је бела као сир.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па док из даљине грми градска јека, И забаве пусте што низе човека, И бучно весеље тајанствено хуји, запеваће негде скривени славуји И природа цела зашумеће страсно, И поља, и горе, и баште, и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Друже, чујеш, друже, да ти дам један практичан савет. Али нећеш, брате, да слушаш. Ево шта: удри бригу на весеље, мисли на оно, знаш. И протеже се риђи потпуковник.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За њим, као што је ред, гегуца општински биров... Весеље и право душевно задовољство, помешано са побожном збиљом, сија на сваком лицу... Само Ђурица необично изгледа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
све његово јунаштво гледао с планине, дозове га преда се па му да своју кћер, те сместа у цркву па их венчају и учине весеље за недељу дана.
Најмлађи син се сјети нечему и рече: — Браћо, та ми не идемо на весеље него у жалост, јер тражимо очев изгубљен трс, стога хајде да опремимо три црна коња. Тако и учине.
Затим, прешавши преко ћуприје, дође у једно сало, и пролазећи кроза њ чује са свију страна певанку и весеље, па се зачуди где све село пева и весели се, те запита једнога: — Како је то брате, у вас све весело?
до једнога села, и види у селу велику газдинску кућу и у њој велику ватру, па помисли у себи: „Овде ваља да је како весеље или слава“, па пође унутра.
Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера: — Шта је
— схваташ ли? антерија — кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге ар, арови — коњушница арата — весеље, игра аргатлук — рад под надницу арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло
заувар — корисно је, вреди зафајду — залуд зафтија — стражар зацрепни — захвати захира — храна зевак — уживање, весеље зенђио — богат зијан — штета зијафет — гозба, чашећење золота — врста новца зôр — сила, жестина изјавити (овце)
џиџа — метални котурић, играчка, најситнији новац шаит — сведок шарапод — трем шеих — старац, поглавица шенлук — весеље, светковина; осветљење шехер — варом шех-ислам — духовни поглавар муслимана шикутор — црквењак шилте — јастук за
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
па и желе! Чини ми се кад бих плак'о — То би било тек весеље! ... Али суза баш никако. Каткад само душом плине Успомена и маглине Засниване моје среће, И задрхти биће цело: Из
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Добри стари ”Нептун” имао је посла да сакупи своје ”нимфе” у ситне вечерње сате и да их натера да замене весеље напорног дана одмором благословене ноћи.
Ћипико, Иво - Приповетке
их пред собом живе: њих двоје, једног до другога; и док их гледа, заборавља на невољу и бесвјесно у души му се усељује весеље: док је њих, што ће да жали! Зар на свијету има ишта јачега и вриједнијега мимо њих?
за пут приправила, поче да поима боље свој нови положај, и чим се више примиче дан одласка, већа је стрепња обузима: весеље и страва да иде у сусрет нечему новоме наизмјенице савлађује њену женску природу, а на махове, угрожена злосрећном
и зеленило, и шаренило боја новога света, и нагли утисци чисто се одблескују као да је тек сада заиграло пробуђено весеље живота. Гледаше доље под собом пространо поље обрасло виноградима, посуто зеленим, сребрнастим маслинама.
Марко седе са њима поред врела; одмара се и чека да почне велика миса, јер тек после службе настаје весеље... По Дубрави уоколо већ се пеку на ражњу јањци и овчевина; дим се губи у светлости дана, а воњ допире до њега и
и хладно пиће, чује се погдекоји поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати пред његовим кипом свету мису.
Ситни су, тесногрудни... нису обилати.... као нечим потопљени .,.. Али весеље превлада. Божичини образи преплануше као ватра, а у тамним очима што на њ замичу једнако нешто игра, мами га и јари.. .
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и то у два наврата: једном накратко, увече, кад се склонила у кућу прекопута, одакле је кришом посматрала свадбено весеље; затим ујутру, кад је кренула на венчање.
Чује се свирка. Он, њен младожења, као завршавајући последње весеље, већ уморно али весело, несташно и раздрагано се извија, заноси и прати песме које сватови одлазећи од њих певају,
(З) „Зна како ће сад настати оно весеље пуно, мило, утолико пуније, веселије што се зна да је ту, у кући. Сви су своји ту, у кући, заграђени, одвојени,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију. Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље. И они су као остали свет. Ишчекују чуда од расипања и показивања. Па то и не крију.
“ Нико не зна да је он једва у ћемеру набиљушио педесет дуката да обави сунетско весеље, но све зинуло да види чуда од злата и госпоштине... Види то капетан, па га нешто штрецну.
да се одриче од своје слабе и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз бубњеве и зурле, уз велико турско весеље и радовање, потурчио. Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу. зар може Колашинац вером окренути?
Видиш како је дивна месечина, јечам стигао, позвале ме другарице удате и неудате. Биће весеље, зирне и гочеви, ех Анадол је ово и празник за младост кад пада јечмени сноп!“ — „Аман, па ти си моја жена!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Сиперб, сиперб, ви вашем рангу чест правите. Али кажите ми, мадам де Ружичић, кад ће бити весеље, кад ће се јести, пити, унтерхалтовати? ФЕМА: Ја морам или другу кућу начинити, или гдигод за време под кирију узети.
Петровић, Растко - АФРИКА
Жене су певале повезане између себе светлим мишицама; људи почеше играти све пијаније, да би их позвали на весеље. Било је младића, на пример добри И полусуманути Буту који су играли као да ногама бију пиринач, и других, који су под
Остали су се сакрили у ноћ. Имао сам грдно муке да их наговорим да се весеље настави као да нисам ту. То је било једно педесетак девојака и младих жена, које, играјући у савршеној помрчини,
Почиње право весеље. По једна или по две девојке, или младе жене, издвајају се из полукруга. Овај им снажно тапше. Играју пред самим
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути. — Онда нисам ни помишљô, На што ли то слути. XЛ Свако јутро сунце суши Бисер-росу са цветова, Сунце зађе,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Срећа ми се, худом, ах! не смеје, Љубов увек љубјашчег ме бежи; Мен’ весеље радост и не веје: Моме скорб и јад на срцу лежи.
проту Николу Поповића, да му се пошљу гајде, и кад ји је добио, то о своме крсном имену, светом Јовану, кад је највеће весеље код њега било, оде у другу собу, удеси ји, и онако с мешином под пазувом и прдаљком на рамену уђе међу руску господу,
Уједињен ш њом, храним моју жалост, Јер серце већ не зна другу радоѕт... Окол мене сав свет ужива весеље, Док ја вапијем.
Разговор народним језиком и о народности вођен оживљавао је цело вече и весеље. Тако се на радост онога који је труд на себе примио и целу ствар водио рећи може да је овај бал, откако се памти,
Бал је речени право српско весеље био. На њему су сви присуствујући без различија вјероисповједанија српским језиком зборили; на њему се српска народна
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— муслиманска богомоља џубе — „мушка и женска дуга горња хаљина без рукава (или с кратким рукавима), зубун“ шенлук — весеље уз пуцњаву шикутор — извршилац судске пресуде шикуције — види шикутор шићарити — лако стећи; зарадити шкрљак —
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Поп Трајко већ брижно пролази и иде кући знајући да ће му син, као увек када у комшилуку има свадба, весеље, он већ тамо бити, опити се, начинити свађу, кавгу...
и негледању онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене
Дала сам им. — И, као да би га одвојила сасвим од те чаршије, механе, берберница, где је већ увелико ишло пиће, весеље, и што више привукла кући, тамо, ка њима, почела му је причати: како су и шта за свадбу од њих узели; колико чаша,
да се од куће до супротног зида шета, иде, да слуша како из супротне [нове] куће, преко улице, разлеже се песма, весеље, бурни клици и чак пушке. Јер сада њега нема. Нема од кога да се стиде, устручавају.
Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље? Ништа му не дадох. А оно, чедо моје, да ја не бих била крива, види да ја не дам, па и само неће, само ми се је
снаха му, љубећи му руку, овлаш је и брзо додирује, жури се да што пре склони се испред њега, оде с мужем на седење, весеље, ћеретање. — Ако, синко! — вели јој. — Само, гледајте, раније дођите. Немојте да се задоцните.
Како по улици, иза капије пролазе људи, иду било својим кућама, било на седење, вечеру, весеље. Из чаршије опет жагор, кретање. Из које кафане чује се свирка.
Ћипико, Иво - Пауци
И Радину наду, понос и весеље однесе једна ведра ноћ и прољетним сунцем обасјани дан. Али Раде не клоне; одмах настајних дана поче преоравати
тенденције, бијаше му у души тужно и мрачно; и само на догледу природних појава, у простоти, враћаше му се мир и благо весеље. Убрзо и он више не осјећаше никаково поштовање прама спољашњим обредима.
По улици простираху се отегнуте сјенке. Младић избије на отворито и застаде. Селом залијеже се пјесма, смијех и весеље. Уморени животи, истргани свакидањим радом, нијесу тражили починка, већ се подадоше млададачкој обијести.
Често се сијело заметало пред Јурином кућом и дивље весеље буктило би у друштву. Па, ако би погдјекад из уста којега старијег човјека пала ријеч о неродици и другим невољама,
Он се бијаше навикао на море и поље, на младост и њихово весеље и на бриге и невоље цијелога села... Подао се нехају и простоме животу, па тешко му бијаше отргнути се наново од њега.
Мислио је на смијех и весеље здравих дјевојака, у чијем је друштву био увијек весео и раздраган. Уживао је у њихову весељу, а љуто би га бољело
Разговараху о рубачу и порезу и о којечем другом, док најпосле надвлада младићко весеље и неколико их у по грла запјева...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
На сам дан њене свадбе нашао се Дадара, ваљда по неком послу, у Сирчу и случајно свратио на весеље. Извели су младу. Док је, гледајући смерно преда се седела у чело свадбеног стола крај младожење, Дадара ју је
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тајна сила, света моћ, Расипље свете жŷди, И небом трепти тиха ноћ, Царица бурних људи. Весело, друзи! Наша ћуд Весеље нама гради.
Та и сам ће Рудник, кад га смеј пробуди, Од силнога смеја да развали груди. За весеље такво и за љубав њину, Сам начелник пристô да представља свињу.
Ал' тај млади живот, који сваког снажи, Немило ме дира и душу душу ми дражи. 3. Шта се мене тиче Ладино весеље, или чија радост или чије жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са сумњом својом да међ госте уђем?
Свак за себе ради, сви за себе живе, Само се за пропаст узајамно криве. 9. Па шта ме се тиче њихово весеље, Или њине наде или њине жеље? Кô суморни путник на празнику туђем, Зар са мрачним челом да међу њих уђем?
коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа, И пламен љубави блиста са њених образа бледи'. Весеље ври и бруји...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Одједанпут умукну све. Страх и грозне слутње обузеше срца свих учесника конгреса, али се брзо претворише у радост и весеље, када се на вратима сале указаше француски војници.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
САРОШ Нисам ја ага. (Кости и Ристи): Један до Назе, други до Решид-бега. Чујем, код њега је весеље, тамо су и остали бегови. И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем.
НАЗА (уплашено Сарошу): Што је то, што овако доцкан, у невреме, весеље и свирка? Да ме је сам паша звао не бих му дошла, ама ти, ти си мој паша!
Сад ће и дружина да дође, а ја потрчах да видим шта је. САРОШ (показује јој да седне): Седи. Хоћу весеље. Сахрањујем се, иза мој парастос ово последње весеље! НАЗА Леле! Да те опет код какве буле или хришћанке не ухватише?
САРОШ (показује јој да седне): Седи. Хоћу весеље. Сахрањујем се, иза мој парастос ово последње весеље! НАЗА Леле! Да те опет код какве буле или хришћанке не ухватише? САРОШ Још горе.
Докле ћеш? Што не пазиш на себе?« Сада све то изгубих, Назо. И зато, ово је последње весеље. Сутра, на коњу или пешке, одох одавде, за увек. Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем.
Јуче сам мог Асу заженио и запросио му девојку. И сада три дана весеље. Ено оставих гочеве и зурле да свирају. И када нам ти јави, једва дочекасмо. СВИ БЕГОВИ Тако је, једва дочекасмо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одједаред се осетило да пуца зора. Светлост и стварност. Сати опет куцају, и сваки добио своје име. Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак јасно као бео конац, затегну се кроз простор и време, и предели младо и старо,
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
пуној униформи, и разумевши намеру наше Чимпеприч, с највећим торжеством младенце венчаду, после ког таково је страшно весеље следовало да су њи осморица с разбијеним главама кући отишли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Беспосличари су зијали тупо у коње и топове. Млади парови су весело ћеретали. Сваки по свом послу. Ми у смрт, они на весеље. Потпоручник Драгиша љути се на Грке, и вели: — Ама бити Грк, то већ није нација, него уносна про-фесија.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Боље да никог није изабрала! — с негодовањем уђе у љуштуру Рак-пустињак. Шта има он с тим шља— мом унаоколо! Поче весеље! Како је немирно кружило јато риба! Лелујала се морска саса. Откидао комаде печења јастог и делио их веселом друштву.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Све бре, све зови овамо на радост и весеље! ТРЕЋИ ЧИН ПРВА СЛИКА Гостинска соба Хаџи-Томине куће. На среди собе, на душецима, лежи Стојан, опкољен, утуткан
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Такви су, на пример, следећи: „То изусти, а душу испусти“, „Бог му дао у рају насеље, нама, браћо, здравље и весеље“, „Нас лагали, ми полагујемо“, „Одведе је у бијелу цркву, покрсти је и вјенча је за се“.
дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића! А тако ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!
“ Вели мајка Краљевиђу Марку: „О мој синко, Краљевићу Марко, у свате се иде на весеље, на кумство се иде по закону, на војску се иде од невоље: иди, синко, на цареву војску; и бог ће нам, синко,
поље под Жабљака; а чобани стада оставише, девет стада оста на једноме: све се сломи у широко поље господару јутрос на весеље.
Ну растури то весеље твоје, мој ујаче, Црнојевић-Иво! Е смо нашу земљу опустили, сломила се земља у сватове, оста земља пуста на
Знаш, сестрићу, не знали те људи! да ћу тамо јунак погинути, нећу моју снаху оставити, ни весеље јутрос растурити. Но како си мене старјешина и пошао ђевер уз ђевојку, ну набрекни на камену граду, ну набрекни,
Тамо расло клење и јасење, међу нама здравље и весеље! 62 ЈАНКО ОД КОТАРА И МУЈИН АЛИЛ Књигу пише од Котара Јанко, те је шаље у кршну Кладушу, а на руке Мујину
Бог му дао у рају насеље! Нама, браћо, здравље и весеље! 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА Откада је свијет постануо, није љепши цвијет процватио што је данас на ову годину у
напад на Турке код Обровца на Цетини Шекулар — крај и племе у Црној Гори шемно — радосно шеница — пшеница шенлук — весеље, светковина шер, шехер — варош шестопер, шестоперац — буздован од шест пера шета — шетња шикован — позлаћен шићар
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
паметно, а овако — вирнем унутра као у неки празан зелени бунар, а одоздо као да неко шапне: — Ху нема ништа, натраг весеље! — Па дабоме да нема. А кад је у теби нешто и било глупа зелена боцо!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Уши имаш, послушај мобу нашу, и прегни к нама твоје ухо. Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи.
Руке имаш, да их пружиш на подавање. Ушла си на весеље твога господина, ама и наше си весеље, ти сама у нашој грижи. Каде си нам за потребу на земљи, ти, наш град великога цара, место тврдо које ће нас од
Ко науке нејма, у многа зла упада. Какво му је видети подретло, такво му иде потекло и напредак. Свако весеље с тугом и плачем је помешато. Кано курјак с кожом ваља нам плаћати. Решетом црпе воду.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Већ било венчање, прошао ручак и сад после подне грдно весеље у кући чорбаџи-Замфировој. Све се слегло ту. Силан свет се окупио, па прекрилио све одаје, доксате, авлију и сав
он, тужан, повукао се неопажено у један ћошак у авлији и одатле, скривен од очију свију, гледа сав тај шарени џумбус и весеље и тражи очима њу... Мало после, ето и ње, Зоне.
!...“ Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло весеље.
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА У њој је описано последње момачко весеље Манино. Мане је отишао задовољан кући. Пољубио мајку у руку, казао да пристаје, а све остало, рече, њена је брига!
У Калоферлијском хану џумбус и весеље... То се Мане са друговима весели... Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога
и остави га, даде дахире Дудији, нека она купи бакшиш, а она се повуче, ућута, и гледаше кроз прозор у мрак, у ноћ... Весеље се продужило ипак, иако је Ајша тужна била.