Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Уздам се да сам на ови начин весма способно средство измислио не само т в ој е благосердечно извиновљеније и желајемо проштеније за получити, но и јеште
Што ћеш цад, казуј?” „Великомо|жни лаву”, — одговори миш с л умилним гласом, — „весма сам сагрешио, признајем и исповедам, но молим те да ми опростиш; нећу више то учинити, ово ће ми бити први и последњи
„Цхи ми лусинга пиù ди qуел цхе суоле, о м' ха инганато, о инганар ми вуоле”, весма разумно веле Талијанци: „Ко ме год ласка више него обично, или ме је преварио, ил' ме преварит' хоће”.
„То ја и хоћу”, одговори учитељ. Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.
Плутарх имао је прекрасну браду (право ваља казати, има и брада весма лепих), но он врло виче и изобличава неке лажљиве философе онога времена што се за саму велику браду издају за то што
23 Лисица и дрвена глава Лисица уђе у дућан древосечца и нађе ту између осталих вешти и једну дрвену главу весма мајсторски саделану, коју је позадуго гледала и тамо вамо преметала, но не чујући од ње никакве речи, тури је
Лисица је томе весма негодовала, но шта ће једна парама толикима? Онда ућути, а како негде упази парче меса у шкрипцу, довеуе ту мајмуна и
Кожа му је скаредна видиш, покривена с дебелим љускама, и тако тврда да је весма мучно пробити. Ова басна принадлежи онима који се одвећ хвале и поносе с благородством својих прародитеља, а сами
| Наравоученије Различне ствари чине нам се страшне јер их не познајемо, које потом чрез опхожденије и познанство весма нам обичне бивају.
” „Και πάνη αγαθή γη αμεληθείσα χερσεύεται: И весма блага земља, пренебрежена, дивјачи”, говори Плутарх. Мужествени и храбри народи без васпитанија и науке, шта су?
Грбаву, сакату и лишену ума смејати се, то је знак худа и неваљала воспитанија. Шалити се и просто смејати, весма су различите вешти од ругања и посмејавања: прве происходе од добра и незлобива срца, а последње из зла и пакосна.
и у њему пева, радо га слушам и видим онако црна и чађава, и драговољно дам му на напитак, размишљавајући да је он весма потребан у општеству.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Ја, уверавајући да ће књига моја бити весма полезна, не мислим у том себе хвалити, но оне људе од који(х) сам што добро научио, из којих премудри(х) књига
поглед на народе просвештене целе Европе; у садашњем веку сви се народи силе свој дијалект у совршенство довести; дело весма полезно, будући, да кад учени људи мисли своје на општему целога народа језику пишу, онда просвештеније разума и свет
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: То ми је вирклих весма мило да сам се с вама упознала. Верујте ми, господин барон, врло ми се ретко овакове визите пригађају.
АЛЕКСА: Ви весма благородно чувствујете; и ја би волио десет пута умрети, него да вас се лишим. Но засада доста, ево ми бединтера. 9.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
себи говорити, не бојим се да ми се неће веровати, јер ћу имати премного узрока самога себе осуђавати и похуђавати, а весма мало или нимало хвалити.
куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.
Мени би жао било то чујући; и заисто ја сам весма њега љубио. Но, ко ће мени извадити из моз|га пустиње и пустињике и све којекакве ствари с којима сам ја био моју
И сад пишући, по двадесет и пет година, возмуштава ми се утроба, сузе ми теку и весма тужим. По сата, или више, било ми је у усти «нано моја, нано слатка! Јуло, срце, Јуло, душо!
Од Херцеговине | до Баната, у Босни, у Хорватској, у Славонији и у Сербији народи су весма милостиви и одвећ сродства љубитељи; и што се каса у старо време, весма похваљене добродетељи гостољубија, заисто, у
Хорватској, у Славонији и у Сербији народи су весма милостиви и одвећ сродства љубитељи; и што се каса у старо време, весма похваљене добродетељи гостољубија, заисто, у том ови народи ни једном нису фтори.
Но, пре него почнем мој начин житија у [Х]опову, нека накратко јавим што се је с мојим Ником урадило. Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у цркви, намештајући тако да његов старац весма је с њим задовољан
Он је весма трудољубив био, цркву чистећи, свеће и све што је у цркви, намештајући тако да његов старац весма је с њим задовољан био.
Имао сам у љубави неког младог јеромонаха Василија Осечанина, јер је и он весма љубио читање. Ови ме советује да читам Баронија, којега, читајући, усладим се у историје.
Мој игуман сам није нимало привикнут био к читању, али је весма миловао слушати од мене да му казујем шта сам читао, а сврх свега по вољи су му биле историје.
И, зато, с тим нами ништа није задовљесотворено ни поможено да и[х] ми сами познајемо, помињемо и љубимо; то је нами весма мало; него [х]оћемо, ако је икако могуће, да и[х] сав свет позна, спомиње и љуби.
Ту ми се сва зима не учини дужа него један дан. Антун, који ме весма љубљаше, предаваше ми с великом радостију осам части слова, даваше ми сверх њи[х] окупације и толковаше ми неке
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
дан се тмури; Плаче без краја, болно плаче Суморан бескрај сури; У мртви сутон што се хвата Једначи, јеца весма - По трулом лишћу, преко блата Стара, болна, и полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма...
И док за сеним' надâ пали' Погребна бруји песма, Спомене бледе среће храни, Последње своје варке брани, И вени, вени весма!... Тужно...
плаче Суморни бескрај сури; И тужан, тужан ропац тајни Далеких слушам дана; Угушен јеца шум бескрајни, Тиши и тиши весма К'о стара, болна, полагана, Убогих, мутних, штурих дана Јесења кишна песма. Ст. Луковић ЦЛВИИИ О ЗАШТО?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Мимоидох и бешумни двор, Благочест’ја православног верни Гди је често свјашчеников збор; Слушах Сербов језик, весма складну, Слатку мекост буквам Славов дат, Дунава пих воду бистру, хладну, Ал’ не могох јадан отњуд спат: Јер не
о златоје пролеће! Сав круг земни обнови се дивно украшен, в ново тело обуче се, весма накићен. Вечну жизи ображава, ако књигом уверава. о златоје пролеће!
По новом правописања начину сматрајући на повод к новој весма нуждној Сербској Писменици или Језиконауку списан 1810. А издао га Вук Стеф. Караџић. Беч 1833, 85—6.
Примим ја убо от њега писмо, које ме весма опечали, да сирјеч за Сербију никаква још добра изгледа нејма, ражали ми се тако, да сам се и исплакао пак от туге
Јеја муж принужден јест чрез ју стидитисја, и когда кто јему о неј представит, тогда јего весма опечаљајет. Злаја жена содјелајет печалноје серце, и прискорбноје лице.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
По новом правописања начину сматрајући на повод к новој весма нуждној Србској Писменици или језиконауку списан 1810. 1834.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— О, ви сте весма добри. Вашу красоту и љубов ко књижеству у првој ћу оди споменути. Мало је тешка? О, ништа, ја познајем ваше
воіле) — копрена, вео ВЕЛИКОЛЕПИЈЕ — сјајност, дивота, величанство ВЕЛИЧЕСТВЕН — величанствен, узвишен ВЕСМА — веома ВЗАИМНИ — узајаман ВЗОР — поглед ВИВАК — врста издужене дугоноге птице мочварице са перјаницом коју при
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Их же греси нашим подгњештајут. Веде тебе јако своју душу грешних ради положшаго и своју крв за них излијавша. Ини весма благовољеније твоје претакнет се в гресех. И зање ж мене граду сему стража поставил јеси.