Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
они човек који сваки | дан добро твори само зато што себе пред богом дужна к тому чувствује, не престаје благодарећи вечному Творцу што га је у состојаније положио да то може чинити, и находи пребогато награжденије у внутрењем своје совјести
Ти оживљавај срца наша и одушевљавај душу нашу, да смо благодарни један другому и сви скупа вечному Творцу, с овим свештеним сродством соједињени и овде благополучно да живимо и вечног живота достајни да се покажемо.
сад је већ време дошло да се имена и памет оних који што значе у општеству или вечној чести и слави, ако су добри, или вечному бешчестију и поруганију, ако су зли и неваљали, предају.
но познајемо и верујемо у бога једнога, сад не требује ни убрусцем ни костима апостолскима клањати се кромје богу вечному.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
да се смилује на све нас, да нам отвори очи ума да познамо шта је полезно и потребно нашему благополучију временому и вечному.
онима који су то исто зактевали, а друго, које је мени најважније и срцу мојему пожелателнејше и дражајше, за предати вечному воспоминанију потомков наших имена моји[х] љубимејши[х] пријатеља и благо|детеља које је преблаги божји промисал за