Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Суди онима што су у животу, а и шта ће власт са мртвацима?... Вештица, вампира и дрекаваца беше у оно време пуно село, не сме човек да замркне!...
Зато су је и оговарале и износиле свашта за њу: неке су говориле да је вештица, да уме чинити, врачати, мађијати... Снâ.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Душа ваља, у Космају се виђало и вампира, и вештица, и здухаћа, и дрекаваца, и сваког чуда, али — дивљих људи никад дојако.
Ненад памти обе крајине, запамтио је више од десетину којекаких вампира, тројицу и сам пробо глоговим коцем, а већ вештица и других утвара виђао је сто пута, али никад није запамтио — барем се не сећа да је било у Космају и дивљих људи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Све жега мори као чума; Долина пуна немог страха; У пољу насред белог друма Вештица диже стуб од праха. ЋУК Над смреком прва звезда блисну, Чу се ћук; негде вода засја.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Аркадија је баш свакојаких чуда видео: с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним мест а, био посредник између угодника божјих и људи грешних, — али ово чудо је први пут сад доживео!
А пред четвртом кућом приповедају о некој свекрви како је вештица, па се ископистила на своју снаху, завадила је с мужем, па долази сваку ноћ; докле је ту, све се чују из далека
Африка
Завгеле је иначе још увек једно од најживописнијих гнезда: сулудих вештица, фетишера, људи–пантера и антропофага гнездо спуштено међ високе планинске литице на самој ивици прашуме.
Глава је бела, индиго и алева. Вештица је расрђена и не жели да ми отвори своју колибу. На посредовање шефа села ја ипак постижем да уђем код ње, али не на
Највећи број фетиша је против оштрога оружја, противу куршума, вештица, авети; против заразних баласти; нарочито венеричних. Њино веровање у фетише савршено је слепо.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Удар који се више не заборавља, као ни бич, у лице. Аустрија остаде, за Исаковиче, туђа, непозната, вештица. Надали су се, првих година, да ће са њом моћи да се врате, у Црну Бару, и своје Поцерје, у небесном плаветнилу!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мала вештица је трчкарала поред мене као да читавог живота није ништа друго радила већ се провлачила кроз шевар. Рекох јој да сам
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уосталом, при самој помисли да је одбије, она се дизала пред њим, страшна као нека вештица, претећи, тако да му је живот постајао мрзак, чим би се сетио да она може почети и кукати и прекоревати.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
ОДБРАНА ОД БАБИЦА 81 2. ОДБРАНА ОД НЕКРШТЕНАЦА 84 3. ОДБРАНА ОД СУЂЕНИЦА 85 4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА 86 5. ОДБРАНА ОД МОРЕ 89 ОДБРАНА ОД ЗЛИХ ОЧИЈУ И УРОКА 90 „ГОЛЕМА МОЛИТВА“ И КРАЈ ПЕРИОДА „НЕЧИСТОЋЕ“ 95 ПРВА ГОДИНА
четвртини месеца може да постане, када напупи двадесет једну годину, ако је мушко: вукодлак, а ако је женско: вештица.⁹ Ако се дете роди за време „младог месеца“, биће младоликасто, а ако се роди за време „пуног месеца“, биће и оно пуно.
¹² У Гружи верују да ће онај ко се тада роди постати вештица, односно вештац.¹³ Осим профаног, свакодневног континуираног времена, постоји и посебно, свето време.
⁵⁰ Дете које се, пак, роди у црвеној кошуљици, биће убица, злоочник или вештица, верује се у Херцеговини и источној Србији.
⁵² Ако се женско дете роди у модрој кошуљици, биће вештица, односно, ако је мушко — вештац, верују у Боки. За такво дете Срби из Баније и Лике верују да ће као девојка бити
За такво дете Срби из Баније и Лике верују да ће као девојка бити мора, а тек када се уда постаје права вештица.⁵³ Дете које се роди у крвавој кошуљици сматра се да постаје репач.
на крштењу кум погрешно или неразумљиво изговори „Вјеровање“, сматра се да ће дете муцати, да ће постати вукодлак или вештица.⁶⁵ А ако се дете приликом крштења не покрије сасвим, онда ће оно у животу бити безобразно, кажу у Санџаку и Црној Гори.
⁹² Из истог разлога, као одлична одбрана од вештица, вампира и других демона деци се дају имена као што су Трн и Трновица.
дана родиле (једна кћер а друга сина), дале деци ове надимке: Златија и Мрко (заштитна имена) да би их сачувале од вештица, урока и злих душа.
4. ОДБРАНА ОД ВЕШТИЦА Вештице су старе, крезубе, ружне жене, неочешљане косе и дугих прљавих ноктију, а могу се препознати по многим
То су: изразита косматост по телу, састављене обрве и, нарочито, бркови. (У Раковици, код Београда, верује се да је вештица она жена која је разрока и која има реп.
¹⁴³ Најпознатије средство одбране од вештица јесте бели лук. „Вјештице не једу бијелога лука, и зато се многи о Бијелим Божитњим покладама намажу бијелим луком по
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
кукурузовини, на изгорелом паркету своје нове куће, пушио и привијао траву »против танета« што му је даде нека стара вештица-видарица из Гацка, мислећи непрестано на зрно у свом стомаку. Прве недеље, грејао се клавиром.
Остали га истог часа заборављају, заобилазе и јуре даље, пред свезнајућим препотопским очима корњача у рукама старих вештица.
Казао је свом другару: – Може да ме има ако доплати разлику у годинама! Пре недељу дана чула је како једна мала вештица каже другој тамо на Славији, гледајући са завишћу њену скупу ташну од змијске коже: »Шта јој вреди торба кад је већ
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ишли поред грма, трна, Увати и нојца црна. Сетише се ти вукова И вампира и смукова, Гвоздензуба и вештица, Они дечи изелица, А сувише ти псоглава, Па и узе грдна страва; Од стрâ им се коса диже — Деца једно другом ближе.
Попреко их он погледа, Па с' усправи, замаукну, И гром пуче, муња сукну, Кроз димњак јој огањ суну, С њом вештица доле муну, Те на децу —.“ Тако бака, Па рашити руке, Да довати деце двоје — Јао њине муке!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
»Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда. језди!!« Као смели морепловац древних прича и времена, што је, везан за
и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!« — Ал' мануше бела крила, проговори моја вила: »Куда језди?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Како је не би познаво кад ме од две године једе. Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу. Чекај мало, научићу ја тебе памети.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ — Ја мислим — додала је прва вештица да је то можда и прелудијум, за сада, само потенцијалне девијације, ка хипертрофираном осећању мушког климактеријума,
Прва вештица, она која је седела најближе вратима, отвара их и — има шта да види! Наш „Зануси“ брекће и скакуће од нестрпљења да
Има ли ваша Ана навике? Ако нема, треба да их стекне. Читава ствар је у навикама ...“ Уфурава нова вештица. Пробијам зидове свог приватног Музеја да бих поставила нове полице за остале баналности ...
„Откад је Нена порасла, много више излазимо“; каже четврта вештица. „Јесте ли били у хотелу 'Југославија'? Врло је пријатно, И јефтино. Ево, баш прошле недеље мој муж је попио ...
И замислите, то вам је коштало само ... Могли бисмо да једно вече изађемо заједно?“ Прва вештица осећа да долази њен тренутак, па се убацује у конверзацију: „И, што је најважније, човек тамо може лепо да се паркира!
године угледаћемо сасвим сигурно мог старог „Занусија“-супераутоматик на почасном месту, у стилском салону. Нека нова вештица процвркутаће вам још с врата да је старог „Занусија“ ископао њен муж лично на тавану своје прабабе Антиквитет!
се као мачор у фебруару, обећавајући брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу, све, и то већ до следећег примања вештица, „дабогда се не помакао с овог места!
—Када га је она његова вештица, жена, избацила на улицу, а да није ни оволико понео са собом (џентлемен, велики џентлмен, Анчи), Луле ти је спавао у
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Како неко може да пуца у жену? ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица! БЛАГОЈЕ: Зна ли се ко је пуцо? ТОМАНИЈА: У вароши је као у осињаку! ГИНА: Боже, где ли је Секула!
(Одлазе према реци. Из куће се појављују Јелисавета и Василије.) ЈЕЛИСАВЕТА: Вештица, не престаје да се свађа! Како се само не умори! ВАСИЛИЈЕ: Гледај ти своја посла!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци... Преко зечице прелети вештица: јаши на вратилу, на дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од
дну кога стоји привезана метла, па из сваке сламке метлине сукће варница, те цела метла баца од себе читаву ватру, а вештица тихо, нечујно, као буљина са крилима, сукће и лети... Ала је страшно!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
паганских веровања (Леп као вила, Празна (кућа) као вилина пећина, Црвен као вампир, Јак као вједогоња, Чупава као вештица, Тешко као мора, итд.). Поређења за боје наш је народ узео из своје непосредне околине, и то путем асоцијације.
Шака бака, злата краса; поцјеливале се двије змије на глогову коцу и ржаном колачу. ОД ЗЛИХ ДУША (ВЕШТИЦА) (Да не би што чељадима и стоци наудиле, говори се увече, на Велике покладе): Заспао краљ Караулац на Цицено брдо, на
чаратан цић — због цопрница — вештица чандија — кров чапра — одерана кожа чаратан — опсенатор; чаробњак чауш — сватовски шаљиви глумац, познат и као
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и разумни ревнитељ, и кажи ми, [х]оће ли православије пропасти ако народ не буде веровати да има вампира, да има вештица, да има врачарица и по воздуху митарства?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Један од најупорнијих, ипак, виде како јој шумске звери прилазе и прате је. Можда она и није само чаробница, већ вештица? — плану сумња. — Једино вештице знају језик звери и трава...
Шта ће јој онда корење? Вештице и чаробнице користе крило слепог миша, змијин зуб, совино перо. Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије? Као лишће брезе откидале су се године!
Сав у леденом зноју се пробуди. »Дошла вештица да се свети!« —промаче му кроз главу, али отишавши у школу, заборави и крабу и свој сан.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а можда сам ја баш та гола вештица: сигурно, посигурно на јарцу јашем, после ћу се претворити у жабу.
Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а можда сам ја баш та гола вештица: сигурно, посигурно на јарцу јашем, после ћу се претворити у жабу.
, али мене нико не воли — јаој нико зато што сам вештица и јашем на вратилу.“ У једном тренутку, усред оне олује ужаса, ја отворих очи. Ох грозоте!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Крокер је био са Кејп Кода и његова слаба тачка била је “Вештица из Салема.“ Схватање међу водећим људима индустрије да је наука о електрицитету тек у повоју, и да се у њој ради
Петровић, Растко - АФРИКА
Завгеле је иначе још увек једно од најживописнијих гнезда: сулудих вештица, фетишера, људи–пантера и антропофага гнездо спуштено међ високе планинске литице на самој ивици прашуме.
Глава је бела, индиго и алева. Вештица је расрђена и не жели да ми отвори своју колибу. На посредовање шефа села ја ипак постижем да уђем код ње, али не на
Највећи број фетиша је против оштрога оружја, противу куршума, вештица, авети; против заразних баласти; нарочито венеричних. Њино веровање у фетише савршено је слепо.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Чија је, дакле!... Хо!... Сећам се сад!... Кад дође она црна вештица, Збрчкане бразде срамног образа Са прљавом је крила шамијом. То беше она!... Ал’ шта је ово?
Вежите је! Ту кују! Ту јараницу хајдучку...“ А кад дете запомаже, матора се вештица смеје: „Где ти је сад Главаш, да ти помогне? Ха, ха, ха!“ ВУК: А Турци? СЕЉАК: Или не хтеше, или не смеше...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
А у нама певају миља; радосни, руку под руку, газимо по злату. 2 Вештица зима на нашем настани се брегу, скамени гору и воду, и тици крила.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
за појасом »као предохрану од сваке нечастиве силе« (ЖСС, 177); о Белим покладама сви се мажу ‹њиме› или га једу, од вештица (ЗНЖОЈС, 7, 139; 23, 315); пред спавање за препоруку (је› метнути око врата венац б. л.
л., такође од вештица (ЗНЖОЈС, 6, 300); божићни б. л. треба стално носити собом, или га у нужди мало загристи (ЗНЖОЈС, 19, 118).
или му се веша око врата (СЕЗ, 17, 73; 19, 95), или се натакне на вретено и обеси уз вериге (да брани новорођенче од вештица, ЖСС, 194, Стиг), или се (такође од вештица) маже њиме новорођенче кроз седам дана по рођењу (СЕЗ, 17, 534 и 535), или
95), или се натакне на вретено и обеси уз вериге (да брани новорођенче од вештица, ЖСС, 194, Стиг), или се (такође од вештица) маже њиме новорођенче кроз седам дана по рођењу (СЕЗ, 17, 534 и 535), или се метне поред новорођенчета, заједно са
О Ђурђевдану меће се б. л. у торбу са семењем које се, у апотропајском циљу, сипа око тора (СЕЗ, 19, 51). Од вештица и сваког злог диханија уопште мажу се и деца и одрасли б. л.
Има јаку демонску снагу. Б. т., убрана у Међудневице, сигуран утук против вештица (Караџић, 3, 1901, 188); због тога се меће и у амајлије (ГЗМ, 4, 145).
, јер се за њих везују иста веровања. Најмоћнији апотропајон против вампира (и вештица), и злих демона (нпр. болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали.
»Петолиста« д. спомиње се и у бројаници која се говори на покладе (ма које) пред спавање, као утук од вештица (Караџић, 2, 1900, 100). За сејање и кошење д. важе ова правила.
Против вукодлака добро је увек уза себе имати д. батину (ЗНЖОЈС, б, 150). Ради одбране од вештица и злих демона уопште наломе се на Биљани петак д.
Метлом од к., у суботу ноћу, »помазује« (посвећује) стара вештица нову вештицу, и када то учини, онда новој вештици »проникну крила слијепога миша, обрадак јој се продуљи, косе се
у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к. налази се и вештица (СЕЗ, 41, № 24). У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к.
је код нашег народа у великом поштовању, »готово исто као и восак« (СЕЗ, 32, 1925, 376). Он брани од злих духова и вештица; због тога се крстићи од л.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Почела сам да идем около обучена као каква одурна вештица, замазана и забундана у прљаве грозне хаљинчине које сам сама шила, како бих изгледала што одвратније.
Иако није могла да васкрсне његову усахлу жељу, постигла је да старац открави мрзовољу. А онда је та лепа вештица принела своје пуначке усне тик уз његово уво, заголицала га свежим, младим дахом и рекла у правом тренутку две-три
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
се причало даље: да јој је отац кријумчар, па робијаш; а после, кад се боље открила природа странкиње, да јој је мати вештица. За Нолу и за њених шеснаест година, дошла су велика искуства и искушења.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Кључа вода у котлићу, бабе између себе шушкају, окрећу се. — Мирише људска кост! — рече вештица леђима окренута Варалици, а њему се заледи крв кад угледа хрпу камења из чијих су се очију круниле сузе.
— Однекуд иза мојих леђа мирише. Погледај! — Нисам ћорава! — љутну се друга вештица. — Тамо и гледам! — гневно је мешала чорбу. — Не зановетај. Нећемо ноћас дремнути ни часка! »Нећу ни ја!
Али, пренуше се вештице, па за њим. Трчи Варалица брже од ветра, али дах вештица, свеједно, осећа на потиљку. Кад, наједном, као укопане стале вештице, пиште.
— Дај ми мараму, људска душо. Даћу ти товар сребра! — моли прва вештица, али Варалица одмахује главом. — Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата!
Схватају вештице да одлагања нема, па рече она старија: — Врати нам наше мараме, открићемо ти тајну... — Вештица утиша глас и рече нешто Варалици, али је ни сетна ни ветар не чу. — Па, добро! — рече Варалица.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
С’г те сву на паран-парче исеко! Ти ћеш, старке, по јатаган да ми играш и да бајеш, као вештица у некрстени дни што на снег и на месечину игра. И ти ћеш такој! Овамо ти!
И научи је! Сад, ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо. (Понова хоће да удари Салче по глави.) Она је крива! Вештица, она, газдо... АРСА Све ћу ја сад вас... (Гркљану): Ти ћеш, док си жив, чаршију да ми чистиш. (Салчету): А тебе?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године у Брусници, „где је био затворен што је, дошавши из ајдука, убио некакву бабу, за коју је мислио да му је, као вештица, дете изела“.