Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди!
умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!
Боже, Боже, да вељи си свети, Ао свете, да леп ли си клети, Млоги те је сретан глати стао, Ал' ко те се јоште нагледао?!
Гле и данас сунашце утече, Гле и данас заман прође вече, Ноћ у таму цео свет завија, Ал' у срцу вељи над ми сија.
сињи камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде! Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака.
“ Сунце зађе — вељи мрак на земљи, Ал' је већи у срдашцу њеном, Звијезде су небо окитиле, Па сјевкају озго са висине, Али Фати,
“ 71. Девојчица сасвим клону, Када ваку реч изусти, Ка драгоме своме тону, На груди му главу спусти: Вељи јад јој сломи снагу; Жао беше њеном драгу. 72.
Али грану сад унутра, Кано јарко сунце с јутра: Крчмарово уђе луче, Вељи бокал у наруче. Четовођа у њу гледи, Баш царева града вреди.
Што је да је, терај срећ(у), Гори жића уда свећу, Вељи имам дуг да вратим, Хоћу њојзи да га платим.“ Тако мисли па ослушну, Шта л' наблизу сада шушну?
Боже моћни, света не разори! Севну муња... Гледај тамо горе Оне беле поносите дворе; Вељи двори, слава нека стара, Кажу двори силног господара; То разумеш из пуста камена.
Гледа Рајко што се чини туна, Па довати вранчића лагуна: „Ја вас гледам, вељи јади, гледам, Али нећу да вас приповедам, Та ни моја баш за семе глава!“...
Ал' и ко би своју душу дао? Лети доро... Ето тебе, реко... „Мируј, Ајко, сада ћемо преко!“ Рече Тале... Ао вељи јада, Што ће Ајка кукавица сада? Јоште мало, па је све пропало... „Помоз', Ала!“... чедо повикало...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучешћа... он зна да би се и сам пред вече кренуо Вељи, ризикујући да и његова жена угледа масницу. Овако је боље; дошао је као наручен. И он притрча к вратима и отвори их.
недеље, провели су цео дан код Аксе, који је обећао дати им синчића у деверство, а сам се примио да буде старојко. Вељи се већ знало кумство и без договора.
да ради ни куд да се дене, само обрће очима десно и лево, скрећући поглед чешће на ону страну, где стајаше Љубица. Вељи као да беше мало незгодно њихово присуство, он се опет окрете учитељицама и стаде их нешто задиркивати.
Али да знаш само шта сам измислио... Слушај ! Ја већ то кријем од свију, ни Вељи нећу казати, само теби... Тражићу негде па граници... далеко...
— Кад ти заступаш жену, какву ли она дужност сад врши?... рече он Вељи, смејући се. После усамљена, непријатна, ноћнога дежурања Веља се зачуди овој шали, али се брзо прибра, поздрави се
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И онда оно у шта Софка до тада није могла да верује, она прича о њиховом чувеном чивчији деда-Вељи, за кога се причало да је са свима снајама живео.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
не би Адам своје легионе у окове смртне оковао и на жертву себе преда с њима ужасима, смртним насљеднима! Вељи јеси, творче и Господи, и чудна су творенија твоја, величеству твоме краја нејма!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ТРЕЋИ СЕРДАР: Мамићемо га на стрв. ЧЕТВРТИ СЕРДАР: На ону скотску, турску крв!... ВЛ. ВАВИЛА: Вељи је господ, децо!
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овлашћење везир — доглавник, министар везирство — чин и достојанство везирско велембир-чакшире — некакве чакшире вељи — велики вењер — фењер вергијаш — онај који плаћа данак веће (прилог) — више: Никада те веће брати неће веће