Употреба речи видео у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја сам ступио у други кикиндиски баталијун; онде ми и браћа од стрица као својевољци служаху. Био сам у биткама. Видео сам дим и пламен, слушао сам звеку сабаља, звиждање танади, рику топова...

Гледао сам поноћ како је по хиљаду запаљених кровова осветљује својим пламеном, који чак до у небо шиба. Видео сам јунакâ. Гледао сам малене српске четице где, као плеву, развеју читаве баталијуне Маџара...

Више пута сам га сравњивао са првим хришћанским мученицима: пун доброте и стрпљења! Кад ме је видео, потекоше му сузе низ лице. Сиромах отац! Ко зна о чему је мислио, чега ли се сећао? Да л’ мојих ил’ својих мука?

Ја не знам, а он је ћутао. Кад ми је видео истрцани шињел, што сам од цара добио, сетно се насмешио. Сигурно је мислио: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо — а шта

Тужним погледом гледао је у црне камене стубове и у оне гвоздене колуте што на платну живописани беху; а кад је видео најстаријег брата, који је остале мученике преживео, како, изнурен и издрпан, тамним очима, чисто као бесвестан, тражи

1871. СИРОТА БАНАЋАНКА Три дана је како непрестано киша пада; за три дана нико није видео оно благо, плаво небо, нити се ико огреја на умиљатоме осмеху провирујућег сунца.

Сиромаси! Ја сам их видео. Беху то бледа, увела лица. Један средњих година човек лежао је од ране, куршум му је кроз слабину пројурио — за

Ти ме слушаш, осећаш бољу презреног сирочета, ти тужиш за човеком кога никад видео ниси, хвала ти! А ја ћу то твоје саучешће оправдати, приповедићу ти цео живот једне ојађене породице; гледаћу да ти

проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео... Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере...

Ферштандн?..“ После се мало као замислио, а кад је видео стакло с ракијом на столу, он још нешто додаде на хартију плајвазом, па чисто љутито проговори: „Дер керл хат фил

„Ето, отерао сам коње у ергелу, па тек се мислим: баш ћу да прођем поред ваше куће... Одавно те нисам видео!...“ Од подне до поноћи!... Та то је читав век заљубљенима!... „Помакни се мало, Грлице!

Око Светог Илије, већ си видео бледа и изнурена лица где тумарају, гладна, по сокацима. По баштама си виђао понегде зелен ластар од винове лозе.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

смо привикли и што смо из детињства научили, то и тако хоћемо да буде и да остане, ако ће свет пропасти, и ми с њим. Видео мелиора пробоqуе, детериора сеqуор: Видим што је боље и припознајем, а за горим идем”, — вели бедна Медеја.

Јошт тога чуда нисам видео!” — „Каква пса, људи? Шта вам је данас? Та ово је јаре.“ — „Јаре! Ха, ха, ха!” — стане онога. И тако се размину.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Само је градски затвор (с чијег бих прозора, кад бих се попео себи на рамена, видео можда пијацу с мало снега) остао оно што је и био: затвор, једина чврста, једина стална тачка, кроз све промене и

Мени се спава, угасите, мени се спава! ЧИЗМЕ Видим да имаш првокласне чизме! Не памтим кад сам видео такве чизме! То су чизме од најбољег бокса!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

господине Мијушко’ рекнем му ја, ,него да ја идем да видим цара, јер то ми је највећа жеља, а ти си га сто пута видео. Ја му нисам казао да је мени Арса поручио да идем.

видински̓ Турака, које су одсечене и пред везировим конаком стајале; и то је први пут што сам мртву одсечену главу видео.

Кад се наша војска искупи на конаку на Убу, ту сам видео у наши̓ војника доста сабаља, ножева крвави̓ и пребијени̓, кундака у пушака такође испребијани̓, изломљени̓ и од

— Опет он сирома заклиње се, нели: „Видиш колика је ова ордија?” Ја кажем да видим и да нигда толике видео нисам. „Видиш ово поље?” — Кажем: „Видим”.

Вољавчи), пошље мене дружина у Тополу, и кажем господару Ђорђу, какву оскудицу у ̓лебу и у свачему трпимо, а и сам је видео, кад је долазио, зато га сви молимо да нас макар гди премести, макар у какво село гди би имали штогод за јело и за

И за то одличије мој отац одма је ванжирао обрлајтнантом. Тај фрајкор и официре и ја сам видео у Кличевцу, а после ми је отац казивао да је тај фрајкор у хиљаду и осам стотина момака састојао се, из саме ваљевске

Донешено прошеније одоздо, које је у Земуну 8. декембра 1814. год. начињено, није сходно видео оном опстојателству. 19. декембра препише г. [Димитрије] Давидовић и [Димитрије] Фрушић и однесемо по трети ред г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео! Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...

Чим су засели, одмах Марко поче о научним стварима: — Ама што је капетаница добила данас мерџане... да си само видео, учитељу! — рече и погледа по свима гостима. — Комесијално... Знам ја то! — рече учитељ обичним својим тоном.

Нисам оно чудо видео никад! Толике ноћи пролазио сам и преко раскршћа и преко гробља, па ништа... — А шта је то било?

— Ето торба? — рече Радан чисто спрдајући се, јер већ беше видео да је господин мало ударен обојком. — Знам, знам... Него шта си то накуповао? — Опанака, соли и још штошта.

После, вели, нестаде их. Или их неко украде, или их онако нестаде — ни сам није знао... — А јеси ли их ти видео? — упита Радан. — Нисам ја, али су ми казивали баш људи који су гледали...

— Само штета што је онај лола окрњи... — Баш штета, господине. Онако велика глава... Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче... Као да ја не знам да је он то пијан одломио...

Ено, познајем га по разговору, како је весео и добре воље. Никад га нисам видео тако добровољна!... По другим селима, наљуте га, наједи се, па је поваздан туробан.

Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео! Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.

Него ти је и поп зло прошао! И Живадин исприча учитељу попово »страданије«, како је већ сам видео озго с брда. — А, зато ли њега нема јутрос амо! — рече учитељ смејући се.

»Баш, што се тиче на прилику, нека га добро уреди, поздрави га!« — А видео га и он? — Видео, ја. Попадија није смела ући у собу док га нисам изнео.

»Баш, што се тиче на прилику, нека га добро уреди, поздрави га!« — А видео га и он? — Видео, ја. Попадија није смела ући у собу док га нисам изнео.

— У што год хоћеш, попо, не можеш напунити. Није то лака ствар! — вели учитељ. — Вала, што се тиче, ти би видео, на прилику... — рече поп Вујица, па опет поче загледати јеину. — Ала је то големо, болан!...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Он управо и није могао ништа опазити. Негове су очи биле затворене за све, само не за Јелицу. Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахорасте очи, њено румено лице...

Иза једног грма — према њему — појави се човек. Како га муке беху обузеле, он га није честито ни видео а толи познао. Човек тај беше Маринко. Он приђе ближе. — Лазо, роде, — рече смешкајући се — шта радиш?

Стари лисац смотри то, па као пас кад траг нањуши... и он, по првим знацима, потера одмах даље. Видео је да је у жицу дарнуо. — Богами, јест!... Шта ми је и то: једнако попуштати!... Ја, славе ми, не бих дао!

Нешто чудно, али страшно... Нешто што он, до данас, никад не осети... 5. ЗЛОЧИНАЦ Чим је опалио пиштољ, чим је видео Станка да посрте и паде — Лазар се наједанпут окрете, баци пиштољ, па наже бежати...

У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега... Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава... Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима...

— Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!... Он је поцпнyо и пао. То сам видео овим мојим рођеним очима! Па, опет, опет!... Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!...

И опет напреже мисао да га сети целог догађаја!... — Посрнуо је... посрнуо је... то сам видео!.., А ја сам гађао у главу... усред главе!... А кад је посрнуо, онда је и пао!... Није му глава од камена, пао је!...

Ноге му се подсекоше, и он се сурва на земљу као пањ кад му жиле подсечеш... Затвори очи да ништа не би видео... И учини му се како приђе неко и наденесе се нада њ; нека ледена рука ухвати га за врат и стеже...

Душа га заболи... Ништа црње, мислио је, нема од живота његовог. Та, докле је год могао погледати унапред, видео је само патњу и неизвесност. Стојао је као на ивици неког понопа, не могавши се решити ни на шта. — Да га убијем!...

— Та, то и јесу јади, мој попо! ..... Ту и нема више сумње... — Па ко је? — рекоше углас и поп и кмет. — Видео га мој Лазар... Јуче је и пуцао на њега... Обојица пренуше. Још синоћ за вечером чули су шта је јуче у колу било.

ме турском улизицом и свакојаким именицама, али кад је ствар така, онда ћу и ја рећи што знам, што сам својим очима видео, јер да то не кажем — богу бих сагрешио!... Све живо погледа у Маринка.

Сад, да ли му је баш толико нестало — не знам; али знам да је покраден, јер сам својим рођеним очима видео лопова... — Ко је? Ко је? — загрмеше са свију страна. — Чекајте, казаћу!... Ево како је то било!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

мала уста, распаљена у руменој грозници, и притиснуо на њих један пољубац, само један, али бесконачно дуг и крвав. Видео је у том часу замркли Тибар на чијој је матици пливао велики штит јулског месеца.

Поред њених ногу обучених у злато леже два сува дугачка хрта са жутим очима. Када се галија појавила на сунцу, видео се он у златном оклопу, млад, држећи у једној руци заставу Спаситеља а у другој високи мач.

У шуму се кришом вратио дечко и одрешио блудницу. Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну она отићи.

А домаћин је опет видео у странца само његову тешку торбу која је изгледала пуна новца. Преконоћ, дигну се домаћин и његова жена, задане

њиховог града и осветли шуму, да би пробудила свог драгог и показала му на грудима своје гривне које није у мраку видео, и своје очи зелене као две купине у којима се легу змије.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— рече Јоца. — Хајде ти напред! Он уђе. Уђох и ја. За нама његов асистент, па онај момак. Затворише врата. Видео сам једну велику, светлу, високу, чисту собу. С обе стране кревети с белом простирком.

Чини ми се да су подједнако обучени, али нисам видео како, само сам приметио велико коштано дугме под грлом у онога бледог младића у углу што држи пљуваоницу под носом и

Поверљиво, благо, куражно, па десператно. А све скупа страшно, нејасно и укочено. И на моме другу Јоци видео се један тежак утисак. Он приђе с пуно озбиљности и љубави болеснику и пружи му руку: — Како си, брат-Ђоко?

Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе? Зар ја нисам видео стотину слепаца, па ипак ме ниједан није потресао више од ког гроша! Јаој, та ја њега познајем! То је..

Ја скочих и исправих се у кревету: — Мамо! — Шта, брате? — Видео сам онога... онога... како се зове?... онога чича... чича-Ђорђа! Јест, чича-Ђорђа. Знаш онога! Ја сам био мали.

Сасвим се лепо сећам тога сомуна и онога везикатора што су га залепили тати. Бадава! Ја сам видео престрављено и исплакано лице моје мајке, с тајанственим осећањем слушао реч „везикатор”, мирисао паљевину и чађ, али

У болницу, ту где сам га ја опазио. — Дакле, ти велиш видео си брат-Ђоку у болници? Баш њега! — Њега! — Куку мени! А шта му је? — Не види ништа!

— Знам! Али може ли му се отићи... Штогод однети?... понудâ?... — Може... Ја ћу казати... Па наш Јоца! Видео сам још како се „плави од истока”.

Видео сам још како се „плави од истока”. Осећао сам како чича Ђорђе не види то плаветнило и — кад сам се пробудио — видео сам да је девет сати, и да је моја мати, забрађена, држала под мишком једну велику плетеницу и у руци боцу с вином.

Али кад сам видео маму с хлебом под мишком и с боцом вина, и моја се „савест” умири, и, чим је пољубих у руку и рекох „збогом!

Ја сам тога дана нешто упамтио што никад заборавити нећу и не могу. Видео сам сасвим изненада и зачуђен да је она налик на чича-Ђорђа.

Много сам о томе мислио, и сад ми се тек чини да сам тада и на њој видео онај исти израз лица, ону исту тишину душе, оно поуздање, поуздање у — Бога! — Отиди опет кад стигнеш! — каже ми мама.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

помислиле да је то за њих постављено, па појеле тулају која је, као што је свакоме познато, њихова храна; а то видео некад неки Темишварац, па, к’о човек, исприповедао, и сад не даду никако мира људима, него их дирају једнако за

Аркадија је баш свакојаких чуда видео: с покојнима се разговарао, познавао неколико вештица у том и околним мест а, био посредник између угодника божјих и

Та није да се згрануо тáта кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене) па за њом, а она беж’ у комшилук!

« — »То јест«, одговара паор, »каз’ти: ’ватате души места!« Из авлије се видео леп ходник у коме су ујесен поп Спира, Аркадија и Жужа крунили кукуруз, а лети, кад су велике врућине биле, у њему је

очекују кукуруз, а кукуруз изредан, па нађикао, гледам га баш јуче; хуланер на коњу да прође кроз њега, не би се видео; а клипови к’о левча дугачки. Ал’ ће паор да побесни, враг му баби! И добро је, и не ваља!

То додуше није нико видео, али видела је гђа Сида, а то је доста. Видела је наиме како гђа Перса брише својом чистом шнуфтиклом једну чашу —

није задуго нико више знао до њих двоје и још бог на небу и баба Макра на земљи, с том само разликом што је бог све и видео и чуо, а баба Макра по мало видела, а слабо што чула од свега разговора њиховог.

« — учио га је оне вечери Нића; и све је то сад пало на памет газда-Пери Тоцилову, кад је видео поп-Спиру у својој авлији. — Ето, ја сврн’о мало! — отпочиње поп Спира разговор.

А и Шаци је мило било кад је видео то. Није могао да одоли срцу и да буде послушан порукама гђе Сиде, него је једаред ипак прошао њеним сокаком и спазио

У песми је испевана његова шетња, и срећа његова што ју је видео на прозору. У песми куне злотворе ради којих се не могу састајати, али је теши да и то неће дуго трајати; захваљује

Иде Шаца тако па се сећа свега што је вечерас чуо и видео и доживео. Сећа се како су двапут силазили у подрум по вино, и он и Јула. — »Децо, нема вина; донес’те вина!

А та су имена они добили према различитом свом темпераменту. Један се љутио кад је видео своју Жужу да с оним другим разговара, и одмах псовао: »Затрацени!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

у хаџијском, газда-Јанчином гробу. Тамо лежи! — Говорио би овај тресући се од страха и грозе што је у гробу видео жива човека како ничке лежи и као дише, мирише гроб. Клисарица, ма да је била слободна, ипак ово јој је било најтеже.

Брзо се вратила с новцем који је извукла испод земље у разним завежљајима... Све дала попи. Овај, кад видео приличну суму још више се збунио. И није знао шта да јој каже.

— Нема Назо — одбијао је поп осећајући се неугодно кад би је видео како она свако јутро испред капије чека га, боса тапка по снегу и пиљи у њега кад га види.

Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао кроз облак, ишао, лутао.

Неке, кад га виде онако кошчатог, крупног, никад не ошишаног ни обријаног да се једва видео из косе и браде а свог ознојеног и рањавог од прошења и вучења тих својих пуних торба, даривају га и питају

Трпа у појас, по пазухама, једнако обзирући се око себе да није штогод заборавио, не видео још коју крпу, прут што треба да узме, понесе. И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама.

Па кад би баш тада случајно, који од браће му изишао и видео где га тако крадом, тихо, као мртвог, уносе, он — већ зна шта је!

Он би ушао к њему и кад би га, ма пресвученог, но још умрљан земљом како је јурио по чаршији, ваљао се, видео тако испруженог на постељи, где као увек готово мртав лежи и само блесасто мљеска, сише устима, тада би му долазило да

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Он је хтео још науке у свету да профитира. Жао му је што није видео Медину трговачких калфа, „Белу лађу” у Пешти, и онде које доба романтично провео; жао му је што не може које време као

Љуба је био са госпом врло добро познат. Ова је имала једну сестру, Савку, коју је хтела за Љубу удати. Видео је Љуба на светковини у К., па се у њу заљубио.

— А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао? — Јесам; ал’ јеси л’ видео како је ова на њега гледала кад је певала? То ме највише мучи! — Мени се чини да Ружичић Јулку воли.

Гости седну. Госпођа Макра нешто Паулини намигне, те она изиђе. — Па, како сте, госпођа-Макро? Ал’ вас давно нисам видео! Видим, хвала богу, сваки дан сте све лепша и лепша — изгледате као лубеница.

Сви уђу. Кад је Љуба видео шта има ту, језа га чисто напада од погледа на многе лепе ствари. Ту је диван од кадиве црвене, па какво огледало, па

Госпођа Макра се смеје. Чекмеџијићу дуго је било време. Није му било ни до пића, ни до чика-Гавриних ђаволија. Видео је да овде нема ништа, па није рад да губи време. Наједанпут прекине чика-Гаврин разговор.

— Никако! Кад сам био с њом у сали, наједанпут је ђипила као помамна, и више је нисам видео. — Дакле, нема ништа? — Ни разговора. — А Зашто?

Чуо сам већ од других таково што. А мени се баш допадају Београђанке. Био сам једанпут у Београду, па сам их видео. То је давно било, па сад, додуше, не знам како је онде, осим што у новинама читам.

— Е, имате фину кожу. Сад је тек Чекмеџијић видео како фрајла изгледа. Кожа на образу збркана, нафарбана, сува — да је додирнеш шуштала би; зуби рђави.

Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео. Да видимо како стоје ствари у Гледићевој кући. Господин Стева Гледић човек је око педесет година, но још угледан.

— То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити. Кад је Чекмеџијић видео како је добра госпођа, почне и сам из срца певати, као да је код куће.

Кад је чика-Гавра видео да ће се Љуба оженити, покуша и он срећу. Оде код госпође Макре. Она га лепо дочека и части га.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Киднуо, па кад пре? — Па лепо, а ко каже да је киднуо? — Овај овде господин видео га лично. — Где та видео и ко је тај, Бога му није то мала ствар. — Ко сам да сам.

— Киднуо, па кад пре? — Па лепо, а ко каже да је киднуо? — Овај овде господин видео га лично. — Где та видео и ко је тај, Бога му није то мала ствар. — Ко сам да сам.

И тај његов поглед, засењен и мутан као и његове мисли што су плавиле све по неким црним таласима, видео је само неодређене утиске ствари па му се чинило као да сви сни простори око њега мирни и жалосно-пусти у истини и не

Јест, пуно је тих снажних, меснатих, ужирених и потпуно задовољних људи видео Христић туна, у своме месту рођења, па су га они и уверавали, баш као и његова фамилија, како се он и сувише одужио и

ово исто много пута, он је био потпуно убеђен: да се баш тачно тако ствар десила, а то, у осталом нико није видео и тако ће то увек остати да се прича. Срушена црква у Б.

А у њој тражим ја све оне што сам изгубио и оне о којима сам увек сањао а никад их видео нисам, и оне што су умрле, и оне што сам у пролазу сретао па никад више не видео, и оне које се још нису родиле и не

о којима сам увек сањао а никад их видео нисам, и оне што су умрле, и оне што сам у пролазу сретао па никад више не видео, и оне које се још нису родиле и не постоје. И не налазим и неспокојан сам, и мучим се и мислим да волим, а не волим.

„Тако ми Бога, — мислио је Јуришић идући за женом кроз онај ходник — ја у своме животу никад нисам видео лепше ни одвратније људске животиње.

И пуно видим људи, које сам пре рата познавао, па их од онда нисам видео, како се ка гробу на једном раскречили, а на оним људима, са којима сам заједно био, никакве промене нема.

Ја отуд долазим, знам и видео сам ово: у самом њему јављају се људи мали, незнатни, безимени и ти безимени, мали људи, запојени вером, враћају га

О земљо, као и небо, тајно вечна, јел' близу доиста твој крај? Гледао сам те кад тријумфујеш. о како бих радо видео како си велика како си величанствена кад пропадаш.

Африка

за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам сањао.

“ Овај је црнац, уосталом, први кога сам видео да је сасвим антипатичног лика и безобзирног држања. Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога

Друге приче о змијама у савани, које гамижу по целој кући. Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је.

Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима.

се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само трућао глупости о њој.

То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео. Једна од њих продужава се у две фигуре, чији су сексови, мушки и женски, увијени у крпице.

Вуије није био први пријатељ с ким сам се тако брзо спријатељио, и за кога сам имао апсолутно поштовање. Ја сам видео људи исто тако величанствених као што су величанствени ови пејзажи натопљени последњом светлошћу и бојама.

Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.

Она изненађује мога сапутника који никада није видео кошуту по толикој топлоти. Тако је близу и тако нерешено скреће с нашег пута да је Сен Калбр обара једним метком из

Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури. Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи

Бели уливају страх свима па и овдашњим многобројним дружинама људи–пантера. Сам Мури видео је пре три лета како се један фетишер претворио у пантера, и једва је успео да му побегне.

Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај

Црњански, Милош - Сеобе 2

У Енгелсхофеновом извештају, вели, видео је, са запрепашћењем, да се на списку Шевича налазе читаве породице официрске, из тог некад Подунавског,

узвишеног, дрвеног, павиљона и кад се Гарсули попе, по ћилиму који је био прострт по чамовим даскама, он је, око себе, видео таласе стотине црвених гуњева, клобука, шубара, главурди, ручурди, ножурди, и носева, из којих је, као дим, избијала

Како нас лепо грије. Тамо, испод оног редута, ја сам Вас, као млад човек, први пут видео, у пратњи премилостивог цара Леополда. Предавали сте кирасире грофу Хараху.

Иза њих, у даљини, и он је видео ред јабланова, а затим плаветнило неба, али то је код њега будило само тугу. Сунце је било одскочило, али он је знао

Он је имао, са собом, двадесетак писара. Кад је, дакле, видео да је његова пратња сва смештена око њега, на даскама и клупама павиљона, и кад је био завршен церемонијал изношења

Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу. У гомили избезумљених људи, на пољани, видео се мајор Трифун, како млатара рукама, бије оне који вичу, и како их распоређује.

Кад је видео да га нико не дира, да га нико не убија, Гарсули је искочио из кола и осврнуо се да види, шта би са осталима.

Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку.

Тај лепотан је био сујета сујетства, једне, и иначе сујетне, породице. У мислима је видео себе, како стоји пред Гарсулијем, који се шепури, и како се нико не усуђује да Грку нешто каже.

Кирасир, који је пратио Павла, мислио је, издалека, да је то неко друштво путника, којима се скрхала левча, а кад је видео жене, да је то можда неко путовање глумица. Павле га је онда обавестио да је то његова фамилија.

У којој су, иако је била разривена, мајске руже, опет, биле процвале. Са те чатрње, у ладолежу, Трифун је видео Махалу, под багрењем, а видео је и Темишвар, у даљини, изнад зелених егзерциришта, са његовим баруштинама, торњевима,

Са те чатрње, у ладолежу, Трифун је видео Махалу, под багрењем, а видео је и Темишвар, у даљини, изнад зелених егзерциришта, са његовим баруштинама, торњевима, утврђењима, прозорима, који су

Теодосије - ЖИТИЈА

Потом, одахнувши мало, рече старцу: — Видим, оче, да Бог, који унапред зна све и који је видео болезан срца мога, поцла твоју светост да утеши мене грешнога.

Одморивши се мало времена с њима, замоли од игумана благослов да га пусти како би се поклонио и видео манастире, и из ових да се попне на врх Атона, и да види како живе самотници и да га благослове.

и пошто га је Бог слушао јер га љубљаше, смело и без бојазни говораше: „Каква ми је корист, Господе, што сам ја тајно видео твоју благост ка мојему оцу, а видевши радујем се и због тога ја једини удивљен доброхвалим твоју милост — ако не

дивним уверавајући нас да верујемо теби истинитом Богу, нас ради очовеченом; који си раслабљенога при Овчијој бањи видео, и овога исцеливши и од одра подигавши и одар да узме заповедивши као доказ дане му тобом снаге; који си удовичина

свећњацима и завесама, и свима светим сасудима, и свима часним изванредним стварима, тако да је сваки који ју је видео мислио да је небо на земљи, и говорио: „Господе, вазљубих красоту дома твојега“, освети оне који те љубе и оне који

све утврђиваше учењем у вери, а у свима манастирима предаваше да се држе устави и обичаји иночкога живота као што беше видео у Светој Гори и у Палестини и у Азији.

себе имати светога, у својем манастиру, као даровани ми од Бога, и свети гроб ње гов поштовах и украсих, као што си видео, и помишљах да свети никако не буде изнесен од нас.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

што се по целој земљи разнесе невероватан глас да је он неким чудом наједанпут прогледао (мисли се да је увек помало видео и да је то крио за живота краља Милутина, који га је гонио). Други пример: 1584. године нађе кости Св.

Осим тога су, уза сву „царску милост“, остали у крајњој беди. У току мојих путовања по балканским земљама нисам нигде видео толико изгладнелих људи и деце као у Лици.

И заиста, ја сам осетио заузимање Сали-пашино. Никада га више нисам видео нити шта о њему чуо. Радио је, дакле, из чисте и просте љубави за човека „наше крви“.

грбљанске кнежевине било нашљедних кнезова, за које се говорило да би и дужд млетачки пред њима устао на ноге, кад би видео како су лијепо одевени и наоружани“. Уз ту ношњу је пристајала бокељска поза, која је слична староцрногорској.

Мене су као нестручног проматрача изненадиле романске језичке конструкције, као: „имам видено, чујено, разбрано“ (видео сам, чуо сам, разабрао сам).

Прадед Кокалевића видео ју је код једног бега и узео за жену. Из области Булчизе, с оне стране Црног Дрима (у изворишту реке Звезде или

Осим у Призрену и у Ђаковици, нисам више нигде у области централног типа видео веће чаршије и разноврснијих заната. Све се у Дебру могло набавити. То је био особити угао и нарочито гнездо.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Рекли му даје ружно, па мајци дошло тужно. Нек је и глуво и слепо оно је мајци лепо. ИДИЛА И видео сам: у једном кланцу госпођа води аждају на ланцу. Ланац дугачак а госпођа стара, аждаја несташна па само трчкара.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Кад смо се после једанаест вратили, прошли смо кроз ову собу – овде је одмах наша соба за спавање – и, колико сам ја видео, све је било у реду.

) Ви знате моју Лидочку? ПАВЛЕ: Вашу госпођу? АЉОША: Да! ПАВЛЕ: Чини ми се да сам је видео једанпут кад је долазила к вама на грађевину. Колико се сећам, лепа и пријатна женица. АЉОША: Она мене оставила.

АНТА: Седите! РИНА (бацајући се у фотељу, очајно крши руке): Говорите, тако вам јединога бога, говорите! АНТА: Видео сам га! РИНА (цикне престрашено): Кога? АНТА: Њега! РИНА (очајно): Кога, забога? АНТА: Вашега првог мужа.

Шта је то што ви говорите: ко вам је такву лудост улио у главу; шта хоћете ви, говорите, шта хоћете? АНТА: Ја сам га видео. РИНА: Познајете ли ви њега? АНТА: Како да га не познајем; остао сам му дужан 10.000 динара, бог да га прости!

АНТА: Али ко би се тиме шалио! Мислите ваљда мени је пријатно што сам га видео. А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом радњом и ужасно се изненадио кад га је видео.

АНТА: Али ко би се тиме шалио! Мислите ваљда мени је пријатно што сам га видео. А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом радњом и ужасно се изненадио кад га је видео.

А видео сам га, нисам га превидео. Ристић трговац стајао баш пред својом радњом и ужасно се изненадио кад га је видео. Човек је просто пребледео. Покојник му је пришао, руковали су се и дуго су разговарали на вратима радње.

РИНА (Анти): Како то, господин-Анто, нико сем вас није чуо? АНТА: Ја нисам чуо, ја сам видео. СПАСОЈЕ: Шта си ког ђавола видео? АНТА: Рећи ћу ти. Патиш ли од срца? СПАСОЈЕ: Да, нешто мало.

АНТА: Ја нисам чуо, ја сам видео. СПАСОЈЕ: Шта си ког ђавола видео? АНТА: Рећи ћу ти. Патиш ли од срца? СПАСОЈЕ: Да, нешто мало.

СПАСОЈЕ: Реци ми, молим те, како си могао на такву глупу мисао доћи? АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима. СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића.

СПАСОЈЕ: Реци ми, молим те, како си могао на такву глупу мисао доћи? АНТА: Видео сам га, видео сам га својим рођеним очима. СПАСОЈЕ: Кога? АНТА: Покојног Павла Марића. СПАСОЈЕ: Ама, кога Павла Марића?

Разумем и још кад би рекао: „чуо сам”, премда бих те ја и за то казнио за проношење лажних гласова, али рећи: „видео сам”, рећи „видео сам”, то је просто злочин. АНТА (упорно): Видео сам га! СПАСОЈЕ (нервозно): Опет он!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Оно које је наилазило није нудило богзна каква усхићења. Ја бар нисам видео да нуди, а ако нешто не видите, оно и не постоји за вас.

Затим сам је видео како нестаје иза угла, одлазећи према Тиси, док су се мангупи питали вуче ли она сетерку или сетерка њу.

Чух крцкање, а онда се она одмаче у страну, тако да сам јој од читавог лица видео само косу налик на светли обруч. - Зашто не?

Увукао сам главу у рамена и следећих неколико тренутака чуло се само ударање и Веснин плач. Неко ко није видео шта се догађа могао је помислити да ударци пљуште по њој.

Једном сам, попевши се на дрво близу болничке зграде, видео његово лице близу решетака. Било је благо и одсутно, помало налик на мамино кад прича како сам кад сам био мали, увек

Хтео сам да кажем мами да сам га видео. Они су се као деца играли на неком сада напуштеном салашу и мислим да га је волела, али нисам био баш сасвим сигуран

и мислим да га је волела, али нисам био баш сасвим сигуран да је то био он и нисам рекао ништа, а онда га више нисам видео, иако сам се читаво једно лето пентрао на дрвеће око болнице. Пред Нову годину је умро.

- Зар не помислиш понекад и на њу? - гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео чудо као ја. - Ниси ни могао, тата!

гледао ме је право у очи, а онда почео да говори како је он видео деце и деце, и сам је био дете, богаму, али још није видео чудо као ја. - Ниси ни могао, тата! - пришла је Јасмина и ухватила га под руку. - Он је уникат!

И јесте. Стојећи на вратима, она изгледа као слика оне жене коју сам видео у музеју сву начињену од плавих и златних боја, као перунике које смо Рашида и ја брали у мочвари.

говорио, али су ми стално на памет падале мачке које сам једно поподне, отишавши да му однесем неку поруку свога оца, видео како леже по његовим ногама, грудима и свему. Биле су дебеле и лињале се тако да је ваздух био пун длака.

Можда бих видео снежног човека, а можда би ми од мраза отпале уши. Осетих како ми хладноћа мили низ кичму, а онда одмахнух главом:

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Ни сам праотац Поје на свом броду није био тако „сортиран”. Тек ако би у Видину или Пироту таково што видео. Штета што не беше фотографије да се код потомства овековечи.

Напротив, кад је видео да когод бајаги неће да пије вино, он донде нуди, док га не принуди, јер вели нема горе него који се извлачи, ти ће

Господар Софра је човек који кад што предузме, мора продерати, куд пукло да пукло. Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа.

Кућа, дућан и механа била је баш код Дунава, баш на том месту где стају лађе, вашарске, житарице, белозанке. Ту је видео како лађарски коњи вуку триест и више лађа. Жалосни коњи.

више ни говора, но понајвише о коњима, и Пера је већ постао коњушар, без коња не може живети и ког коња је једаред видео, и после више година би га познао и поименце назвао. Када је господар Софра отпутовао, Пера је био у кући прави газда.

сав окаменио, заборавио је петла навући; Чамча пак, одмах како су врата проваљивали, подвукао се под кревет, но кад је видео како Софра лопове обара, окуражи се, напне петла, напери пушку на четвртог и погоди га у трбух.

— Када? — Сутра. — Али овде није опасно место, као она чарда? — запита Кречар. — Није, ’де си видео да гроф спахија седи ’де је опасно? — А познајеш ли ти грофа? — Познајем.

Не једаред је уздахнуо и помислио: „Овакав да је мој Пера!” Профит није се никад картао, па кад би видео да господар Софра сам седи, он одмах к њему, учтиво се поздрави, па онда разговор поведе о трговини, о профиту.

Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”. Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају.

Но за време његовог бављења, што је год видео, највише му импоновала црква светог Марка у „Цампаніле ди Сан Оарцо” са оним лепим аркадима.

Сад опет сваки свој посао гледа. Шамика дође у кавану код Чамче, приповеда шта је видео у Венецији. Сви се диве. Каже шта је јео, све што год Талијани, само не мачке, вране и бумбаре.

— Зашто? Било је врло занимљиво. Такво што нисам никад видео; не кајем се што сам био на том балу. — Хоће л’ код вас бити још какав бал? — Наравно. — Хоћете л’ нас позвати?

Црњански, Милош - Сеобе 1

Свакоме је видео лик, сваког је познао, сваког се сетио где је који легао. Тако му се и остало што је било тамо, напољу, на киши,

Киша ситна падала је и, за тренут, у свитању, видео је псе што појурише према њему, коње и слуге под дудовима, а на другом крају утрине, код обора, читаву ону гомилу што

Комесар их беше видео, још код првих винограда, испод вртова бискупије, и решио се да их улогори изван града, крај гробља.

Још необучен, Комесар, отворивши прозор на првом спрату, појави се, вичући. На другом прозору старог здања видео се Вук Исакович, у кошуљи, и војник који га је заливао водом и прао му главу.

да пожури, чинио је бесциљне покрете и прекидао облачење дугим посматрањем себе, у огледалу, какво код куће никад видео није.

Кад их је по трећи пут остављао, пре две године – и мање већ беше рођено – видео их је при растанку у кући једног Грка, у Славонском Броду, где су остали да презиме, до повратка братовљевог, који

Те куће које је видео само на неколико часака, ноћу, није се уопште сећао више. Запамтио је био само неку крезубу бабу која се тресла од

Три тополе су трепериле тамо на ветру и он их је јасно видео, из свих даљина. Мудрост и спокојство, мир који је обузимао душу, полазио је отуда и стизао га, као да је, јашући ма

га, као да је, јашући ма куд, обилазио са својим хртовима све само та жита, из којих се, на брегу, тај гроб тако добро видео.

Учини му се да никада није овакве жене видео. Отпутовао је из дома братовљевог, кроз неколико дана, наврат‑нанос. И није се лако враћао.

При том њеном покрету сав би дрхтао. И кад би затворио очи, видео би бледу њену кожу и груди њене и очи крупне и модре, боје зимског, чистог, вечерњег неба, које га никад не погледаше

То беше жена какву никада нигде није видео. Бледило њено било је потпуно и уоквирено косом, што је сад била још тамнија, као и обрве.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

да ли у селу има вампира, рекао је да су то „глупости и сујеверја, да тога нема у селу — али да је вампира лично видео“².

са модерним атеизмом и рационализмом, лепо се види из казивања једног Стојана из села Гојмановаца: „Прошао сам свет, видео све и свашта, нема ништа од тога што народ прича; нити верујем, нити се плашим.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Победа је, у ствари, личила на велику игранку од поноћи до зоре. Видео сам како су на једном тргу играли козарачко коло и како су се неком војнику откачиле две бомбе са појаса док је

Када се дим разишао, на тргу је лежало пет мртвих играча. Била је то најлепша смрт коју сам икада видео. Из звучника обешених у крошњи липа кркљао је Јохан Штраус.

Из новина сазнадох да се удала за неког типа који се звао Мел Ферер, мислим. Видео сам их у филму »Рат и мир« (америчка верзија); без везе, одмах сам знао да га не воли, да је са њим само онако.

Никада! Фуцк офф! КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних двадесет година. Читав живот!

а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«, после двадесет година видео Веру.

музике чак и понедељком, а стално сам мислио на Веру како путује према Вавилону, куда су је отерале наше глупе приче. Видео сам је како, огрнута својим старим кишним мантилом, путује кроз ноћ у возу што савлађује огромно растојање, векове и

Читао сам негде да се у најскупљим швајцарским клиникама уображени болесници лече додиривањем. Тач-терапија! Видео сам и ту фотографију: у кругу на тепиху седе људи и жене под будним оком психијатра — прва лекција у поновном

« Казала је. Сада је време да човек опрезно погледа око себе да ли га је неко видео како се љуби са Жужи. Није га нико видео сем мене. Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто.

Једанпут, док је био још врло млад, и док је имао обичај да се клати на столици и смеје без разлога, видео је двоје странаца како седе једно покрај другог и ћуте. Заједно, а свако од њих тако далеко!

Испратио сам десетак генерација купача и осетио се старим када су се мењали. Видео сам како стижу уморни и бледи, и како заузимају места на плажи.

Расла је и расла, а када је пришла на сто корака, претворила се у девојку лењих покрета. Шта је видео Бел Ами? Голе, тамне руке. Шишке изнад самих обрва.

– Шта бих друго радио док сам ту? – Нисте одавде? Он јој рече име великог града који никад није видео сем у биоскопу. Наставише да играју и Бел Ами више није могао да затвори уста.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Као што си видео, има нас двадесет и пет пушака, а сад си се и ти придао, те нас је двадесет и шест добријех пушака! Ми смо најјаче

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

(И сад, у старијим годинама, ја једном годишње посећујем Буенос Аирес; пре но што сам видео Москву, посетио сам је неколико пута.

(Дућан) „Истина живота” почиње разочарањем, буђењем у свету који је без сјаја и заноса. Оно што је писац видео пре тог буђења, у предворју стварног живота, поетска је основа његовог дара, сам тај дар.

Он је видео света, испробао и ово и оно, аргатовао, ратовао и вратио се у пусто босанско село да се у њему никад не смири, на радос

Лиричар завичајне беде и невоље, Ћопић је везан за сељаке онакве какви су, какве их је у детињству видео; саучествујући у њиховој муци, он их и воли због ње.

Модеран човек доживео је и тај, међу другим необичним призорима: видео је језик који се сам себи смеје! У циклусу Вукова азбука две песме, зачете у игри и из игре, најбоље показују обиље и

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Мојсеј Петровић је нарочито видео да је једини начин да се православље код Срба одржи ослонац на Русију и помоћ од Русије.

Руски писац Андреј Кајсаров, који га је видео у Трсту 1805. године, пише о њему: »То није обичан човек.« Извесно је да код њега има више но што би требало

Проповедајући те нове и смеле идеје, Доситеј не пресађује само оно што је код других напредних народа видео, и није само заступник антиклерикалне политике Јосифа ИИ и подстрекач антиклерикализма код Срба.

букнуо устанак у Србији, он је одмах осетио његов велики значај. Он је први српски писац који је видео историјску улогу Србије и који је веровао у њу.

трезвена и тачна опажања о сувременом животу и обичајима српскога народа, наводећи чињенице и случајеве које је сам видео.

«. Обрадовић је видео практичан просветитељски циљ ове књиге и одушевљено је хвалио што ће »не само садашњему него и будуштим редовом

Много ствари тога херојског доба он је лично видео; као писар у Совјету био стално поред главних војвода и вођа народних, затим живећи неколико година у Бесарабији са

Он је био изгубио веру у идеје, у људе, у живот, и рад, и свуда је видео: »ништа, ништа, ништа«. У Даворю он ће дати израза тим својим осећањима: у озбиљним, хладним стиховима он ће певати

који казује своје утиске и даје књижевне описе — но срдачан и природан човек који добродушно и духовито прича шта је видео и како је кроза свет пролазио.

Он је у том језику видео прави српски језик, осетио доброг познаваоца народног језика, народног човека којега књиге нису збуниле.

Караџићев чланак намењен за Новине сербске, упознавши лично Караџића, оценивши његову велику личну вредност, он је видео да је наишао на човека који му је требао, прогласио га »најбољом главом међу свима Србима« и 1814.

Путујући по разним српским крајевима које у почетку свога рада није био видео, и знајући не само садашњост но и прошлост српскога језика, он је своје знање знатно проширио, и када је водио своје

Сремац, Стеван - ПРОЗА

друга природа његова, па је на прстима ишао тако рећи целога свога века, свуда, и у кафани и на улици, где год би само видео старијега од себе. Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима.

Нигде га нико од старијих није видео с цигаром у зубима. Увек је држао цигару тако да је онај запаљени крај у рукав окренуо био, онако као што то раде

— вели Јова излазећи и палећи цигару први пут у свом веку у канцеларији. Аћим одаџија само зинуо од чуда кад га је видео да пуши у канцеларији. — Да није аванзовао господин Јова? — пита одаџија Аћим шефа. — Аванзовао с коња на магарца!

Кад сам служио у војсци, онда беху још »јегери« са зеленим испушкама. А, прико, да си ме нешто онда видео! А ја тек само искривим моју јегерску капу, па кроз Абаџијску чаршију у Београду, а тесак ми на дугачком лагираном

« И све то потрпаше пред прику у тањир; натрпаше толико да се прика једва видео иза нагомилане заире. — И шефова је печеница добра, ама није ни шéгра овој мојој.

— Шта велиш, кад раку може нова нога да израсте, што к’о мени да не може рана да зарасте. А, болан, колика је била; видео се мозак... а сад се не види. — Забога, Јово — моли га домаћица — ти, како си почео, још ћеш нам и госта отерати.

његово, морао купити, и којом је обично покривао слатко од руже, на што се, наравно, учитељ јако љутио кад би то видео. А мора се признати и то да сељаци нису марили за ту књигу.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао брацо, амо у то доба Дођи, види, чуј, па ајд' у гроба. Зора зори, све поустајало,

Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао брацо, амо у то доба Дођи, види, чуј, па ајд' у гроба. Зора зори, све поустајало, Па с' уз брдо весело

Та да ти је било погледати Када стаде травицу мотати, Би рекао и би се заклео Да он нигда неба ни видео, Већ одрастô амо у ергели — Али даље, ко слушати жели.

Затрепета мома бела, На колена о тле паде, Па ми студен кам постаде, Студен камен, красан, бео, Нико бељег не видео.

Ој младости, убава младости! Само онај за тебека знаде Који драго на срцу имаде. А ко нема, небо не видео, Јер себека сам га је отео... Али чу ли: куц, куц, те на врата Благо мене, ево мога злата!

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Што кажеш, то ће и да ти одјекне. ЈУСУФ: Никад се не зна. Колко пута мислиш да видиш све, а оно испадне да ниси видео ништа.

Сад ми је јасно зашто је ага најурио! Видиш ли да је ставила образ пода се? ХАСАНАГИНИЦА: Зинуо би ти кад би видео шта све може да учини човек када огугла на срамоту! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Мама, па шта сад да радим?

ЈУСУФ: Ја сам ти рекао да бег вреба неку велику зверку. Добар камен углавио у темељ! ХАСАНАГА: Нисам га видео... па има, богами, одавно... У ствари, од онда кад смо заједно просили Хасанагиницу. Значи, више од седам година...

АХМЕД: То сам се ја и питао... ХУСО: Како то мислиш да неће? СУЉО: Немам ја шта да мислим, видео сам. Уз Хасанагиницу иде зеленко без коњаника.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.

Славуја чак нисам познавао, никад га нисам видео нити бих могао да разликујем његову песму од песме обичног коса... Зар је то младост? Увек бех сув, изнемогао и блед.

— Цвет — о — о! — кликће Стојан и одмиче се од ње, да би је боле видео. — Шта ти је? — пита га она враголасто. — Ти си, ти — моја! — Ех!

— Е, нећу! — рекох љутито и, оставив је, одох брзо, круто. Нисам смео да се окренем, јер знам какву бих је видео. Убрзах кораке.

У долину, која беше пуна већ оголела дрвећа, чесму, друм, винограде и ону ледину с које се чак и овде чуо звон оваца, видео чобан где ногом наслоњен о колац нечијег гроба, огрнут исцепаним војничким шињелом, свира у дудук.

А од целе ње видео се само горњи део прсију јој, која су се, наслоњена о зид, била уздигла, одапела, те по њима легле велике низе дукатâ

А он се једнако издизаше на прсте, да би могао поред мене да види њу. Али није могао. Само је у мом крилу видео њене беле, пуне руке, којима ме стегла и, онако поникнута, крила се иза мене.

Она га испрати чак до капије. Ред је да га ја испратим, али она не дâ, јер зна да бих, чим бих изишао на капију и видео улицу — онај низ великих старих портâ, испуцане зидове, на неким местима срозане и поломљене црепове, па још другове

би ме где једва нашла, узела за руке не прекоревши ме, већ довела кући, чак и заклањајући ме, да ме не би ко спазио и видео како сам је саму оставио чак и данас, на овај „благ дан“.

ко не спази како за мном трчи и зауставља ме, а нарочито се крила од собе у којој је био Мита, да је он не би спазио и видео како она тако за сваким, који њему дође у госте, да га походи, после трчи, досађује им. — Синко! — заустави ме.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ Био један цар па имао три сина, и тако је био стар, да већ није чуо ни видео. У толикој старости живећи, усни једну ноћ, да има негде у свету некакав град, и у томе граду да има један студенац,

да има један студенац, па да му је воде из онога студенца да се окупа и умије, да би се помладио и да би опет чуо и видео.

слепа и глуха, и како му је отац уснио да има негде у некаквом граду студенац, и да би се помладио, и да би опет чуо н видео, да му је воде из њега да се окупа и умије; и како је имао два брата, и како су обадвојица један за другим отишли

Онда ловац и царски син отиду к орлу, па га запита ловац, је ли кад видео таки и таки град, а орао одговори: — Само сам једанпут у своме веку прелетео преко њега.

Онда мати видећи да се Стојша оканити неће, рече му да му је отац кад је видео толику жалост, пустио коња у ергелу а оружје на таван бацио.

да га брију; али како је који ишао није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши, онда би га цар Тројан одмах посекао.

враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши, онда би га цар Тројан одмах посекао.

Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да од сад увек долази он да га брије.

Момак бријући цара опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да од сад увек долази он да га брије.

да му је цар казао да га свагда он брије и покаже му дванаест дуката што је од цара добио, али му не каже да је у цара видео козје уши.

А он се сиромах стаде правдати да није никоме ништа казао, али да је видео шта он има. Онда цар истргне сабљу, да га посече, а он се препадне па све по реду искаже, како се земљи исповедао, па

Оно, што си видео овце и силне људе, значи свијет: неко умире, неко се рађа, неко постаје богат а неко сиромашан, и то тако траје увијек.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

НИКОЛА: Имаш газдарицу, какви мало има на свету. Али ти с твојом нарави, ху, бу! Па куд ће и она? Јеси ли видео, кума Мито, Гризелду? КУМ: Ее, богме! Таква жена код таквог мужа! Треба и кума Максима да водимо у театер.

Таква је Моја нарав, опрости. СТАНИЈА: Ама што пусти ту браду, кумим те Богом, ниси Чивутин! Де си ти видео човека с брадом? ВЕЛИМИР (извали се на столицу): Тако носе Французи.

Оди, седи с нама. СТАНИЈА: Донеси ми овде нешто да једем. НЕША: Како би то било, побогу, мајка! Нисам те видео толико година, па да не ручамо заједно. СТАНИЈА: Не могу ти од оне браде. НЕША: Ама што ти гледаш браду.

А нама је доста сваком по дукат. МАРКО: Није него јошт штогод. Он је свога магарца видео, па нече да га прими. Ми више нисмо криви. Купите магаре! ЈАКОВ: Купите магаре! Јефтино дајемо. ПОЗОРИЈЕ 7.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на телевизији, па баш кажем жени: погле, колко је израсла мала из комшилука!

Била су то два вука који увек наилазе у оваквим причама и без којих сличне приче не би ни постојале. „Ја сам га први видео“ (то, зеца) — рече први вук другом вуку. „Ниси, него ја!“ рече други велики вук.

Мишелино је, иначе, живео у пространој куполи једне помпезне зграде у близини железничке станице. Уместо таванице, видео се компликован механизам џиновског часовника који је непрестано откуцавао, кашљуцао и кркљао, испуштајући у огромним

“ рекао је. „Шта је било?“ — пита господар. „Видео сам Смрт и она ме смртно уплашила!“ — Како друкчије и да га уплаши Смрт, ако не смртно? — Па, да!

А тек вратар! Једно осам минута се превртао и окретао наше картоне кад је видео како смо обучени. Занимљиво да они из цуга некако погоде да ниси из њиховог тима, мислим клапе!

Неправедно, на часну реч! Иначе, страни језици нам баш нису најјача страна у фамилији. Мој матори је 1955. године видео живог Жерара Филипа, мислим у природи, на улици, каже, одмах испред хотела „Мажестик“.

И мада нико никада није видео некога да тамо игра голф или нешто слично, читава ствар се ипак зове „Голф-клуб“. Питам се само зашто?

носе месецима заједно са свим оним шпенадлама којима их пакују заједно, Чарли, с оном пластиком око крагне, зар ниси видео? Па они су ту, Чарли!

А овде? Не раздвајају се док један не падне мртав! Ствар части! Ето, неко вече, Чарли, сам си видео: био си испод стола, лепо си могао да видиш — уфуравају ми у кућу, иако се нису најавили телефоном, као, наши смо,

А типични шеф, као, фол, отпутовао са женом и таштом бог те пита, а дошао му теча Мита из провинције, а он му, кад је видео у чему је фазон, казао: „Само ти, теча Мито, који си баш стигао из провинције, седи лепо у салун и одмарај се ко

Зашто нам је Ана разбацана? Док сам улазио овамо, видео сам ваше наследнике: богами, нема шта, елегантна деца! Питам се само одакле вам толика лова за њихово перје?

А већ сам тада био свој човек, што се каже! И још је као нова, ево, погледајте добро! А на вашој деци, лепо сам видео, ништа испод сто комада! Па ви сад видите! Јесте ли милионери? Нисте.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

И, најзад, сутра морам прећи на другу страну језера. Острво према томе не бих ни видео. — Онда ће вас поштанска лађица узети. Она остаје овде минут или два, колико да измени пошту. Колико је сад? — Пет.

Старица поред њега, не гледајући ме, каже: — Младеж из Белмонтеха отишла је пешице на Веће. — О, ја нисам видео, али кажу да је ишао и један аутомобил. — Мора да је био дебео лед? — Седамнаест педаља. — Довиђења дакле.

— Непријатно. Гледао сам пажљиво на језеро и никако је нисам видео. — Од Белмонтеха она долази скоро уз обалу. Можда су вам је куће заклониле. — Разуме се.

А сад је обећала да ће дати да се спроведе електрика и у селу. — Треба да се вратим да бих видео острво пре но што падне ноћ. — Штета је да не видите замак. Могли бисте ипак да говорите са мајордомом.

— Сигурно да не. Срамота је да сам вас ја на то признање натерао, а сам вам нисам рекао, шта ја нисам никада видео. Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам.

Синоћ је дошао са једним другом и остају до сутра. Можда сте их видели пред кафаном. — О, као да их нисам ни видео. Био је савршен мрак. — То је непријатно је л̓ те?

Два младића, пријатних ликова и брижљиво одевена, запиташе ме да ли сам ловио птице као они по језеру и да ли сам видео капелицу на месту где се искрцао Сан Диего када је долазио на острво.

— О, ја сам имао нарочито много среће. Ја сам можда и само случајно увек видео шта треба чинити а шта други не чине. Сигурно; био сам увек спреман на рад.

Успећеш. — Како сте ви прво успели? — Ја сам увек веровао да је наш рад велика ствар за народ и онда сам само видео да у покрајини Сарагосе омладина није организована.

али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио! После кад сам видео, било ме је срамота да приступим; да не кажу: Ето приступа зато што је успело!

— Нећете ипак рећи да нема никога који мрзи нашег човека и који му жели смрт. — Можда! Докле год човек човека није видео, није разговарао са њим, док не може да га замисли; нарочито док не може да замисли да и онај други има своје занате,

“ — Кад сам стигао, са истока је почело већ да свањује. Избудио сам неке пријатеље и онда сам тек видео да је отпустила вилице, да није више онако модра.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

РОДОЉУБ Ја сам путник са Вардара, Где је Српство без слободе; Ал' сам чуо тужан жубор И Миљацке, бистре воде. Видео сам реке обе, Мој Србине, сужњи робе!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка. ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по

И васкрсавамо прозирни, као што је речено, да би се видео Онај иза нас, који ходи док ходимо и седи док лежимо, и нуди нас обиљем воде са свог длана. Јеси ли невидљивом сличан?

речи старих где је лоза орна збор глагола правда гласна и даворја пита он из воза још је прошле ноћи изнад каменолома видео девојке с огрлицом чешњака нагињу се хаљина им преко лица оне беље од месеца што их држи да не падну низ литицу у

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Па то их ви познајете? АДВОКАТ: Да, упознао сам их. Раније их нисам никад ни видео. То су обично људи незнани и скривени, али кад тако падне какав тестамент богатога покојника, они се појаве и зађу од

САРКА (да би загушила глас будилника, пева): Трај, ла, ла, ла! Трај, ла, ла! СИМКА (крсти се): Бог те видео, Сарка, певаш у овој кући! САРКА (ужасно збуњена): О, господе боже!

СВИ: Још сутра! АГАТОН: Него шта! ПРОКА: Па је л' пристао? АГАТОН: Кад сам га дотерао уза зид, кад је видео да нема где, а он пристаде. СВИ: Ама, сутра? АГАТОН: Сутра, дабоме! (Поносито.) Ето, тако ја разговарам с адвокатима!

Боже мој, што ти је крв рођена! АГАТОН: Осећао сам ја још од првога дана кад сам те видео! Сећаш се, Симка, кад сам ти казао: Осећам да ми је ово дете нешто блиско?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?... Слушај, разумеш ли, да то нисам више видео... Возари напред...

Потпоручник Александар ми приђе и прича како нигде није видео лепшег народа него овде. —... А једра да прсне, сва је набубрела. Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи.

Зауставих коња да сачекам свој вод. А тамо, војници се смеју Петру нишанџији што је убледео када је видео леш. — Па то ми је први пут! — правдао се он.

— Па то ми је први пут! — правдао се он. — А и ти, шта ми се правиш Краљевић Марко кад си видео мртвог човека — бранио је Траило Петра. — Чекај, бато, док ти зафијуче над главом. Тада ћу те питам!...

Однекуд се чуло запомагање. Јаукао је рањеник, кога су четири пешака носила у шаторском крилу. По путу се видео крвав траг. Сретосмо и групу рањеника. Били су рањени ко у главу ко у руку.

Милутин се смешка, јер не зна да ли треба да одговори озбиљно, или у шали. — Је ли? — Како се узме... — Јеси ли видео коња за празним јаслима кад зажмури и дрема?

А Јанкуљ прича како је јутрос видео два зеца да су претрчали испред дивизиона, и он је у томе одмах предвидео предзнаке несреће.

Чудно... чудно. Присуствовао сам егзекуцији једнога војника, који је напустио фронт да би видео своју децу. Кажу, казна је требало да буде више примерна...

Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и страшним призором. Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама...

— Можете ићи. Ми поздрависмо и окретосмо се налевокруг. Када одмакосмо, проговори Душан: — Јеси ли видео што је псето од човека! Не да се... Обавља рапорт у овој ноћи, као да смо у касарни и предајемо дежурство... „Прво ти!

Тек ће ме он запитати: – А је ли, има ли што млађе у кући? Рекох му да сем бабе нисам никога другога видео. – Нисам толико млад да и бабама чиним услуге — па отресе прашину и пође.

“ Дотле памтим. Али како сам се сручио овде у село, то не могу рећи. Знам само да сам видео горе када један упре пушку у мене... — Дакле, захваљујући вашкама, ти си спасао свој живот...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Како ли ће она... Ах, шта ја све око ње, кад она и не мисли на мене; то сам баш добро видео... Како ме је гледала... као да сам... како ћу рећи... ћорав или сакат.

Јес’ видео, господине?... Кажем ја вама: по зубима лоле, па да ви’ш како ће да врте репом. Море, прâво мушко ! Она ће и за чичу

»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«.

Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима. Са Љубицом, кад има што пословно, преговара преко Стојана.

Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео. И свака несрећа мора да се разбије о моју главу !... — Море ћути, то је добро ако још може да се разбије...

Оте му се баш из руку! Гојко уђе у собу, седе и рече Стојану да прича шта је видео... Прође подне, Љубица још лежи на столу; почеше деца долазити у школу, она још лежи, и види се само како јој широка

Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... Лепо онако да узмем нож, па право у

па и њу сву иситни на парчад, баци те комадиће на под, па их стаде бесно газити. — Ево, ево гле... животињо!... Јеси видео ко је Пера писар!... И ти, смраду један...

— Метни мокру крпу, па држи тако непрестано... нек извуче.... Ха, присети се он нечему па застаде. — Јеси ли ти баш видео да је акт из министарства... Министров потпис? — Разуме се, и своју тужбу познао сам... — Хм, добро, добро...

О, тешко мени!... и она покри лице врелим рукама и горко зајеца... — Знам... знам... све знам !... Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.

гледа и ћути ?... Да се не уплаши! — Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора... Али ја ништа, Бога ми, ништа.. Само се ти не плаши... Знам ја да ниси крива..

гледа и ћути ?... Да се не уплаши! — Душице, не бој се, не плаши се... ја сам видео, све сам видео, онде, са онога прозора... Али ја ништа, Бога ми, ништа.. Само се ти не плаши... Знам ја да ниси крива...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СИМКА: Он се све време мени обраћао! ВАСИЛИЈЕ: Он у вама није видео вас! СИМКА: И оно се на моју кућу односило! Ако у неким собама има мртвих мува, то је зато што живим сама, што не

СОФИЈА: Него много талента, и много памети, знам! ВАСИЛИЈЕ: Ја сам у свету, у разним позориштима, видео велике манифестације сценске технике, али то Мене није много очарало! За мене је риба веће чудо него лађа!

Не знам где сам... По чему да се оријентишем? Кад бих видео лобању, или лопату... кесу талира, или мач и шлем... Да бар имате лепезу, или цвеће у наручју...

МИЛУН: Дај да видим ту дозволу! (Враћа се Софија) ВАСИЛИЈЕ: Видео је господин Мајцен! МИЛУН: Дај да ја видим! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Зашто му не покажеш, неће је појести!

ГИНА: Нисмо! Милун: Да ли се овде уопште појавила нека дозвола? ГИНА: Није! МИЛУН (Благоју): Јеси ти видео да сам ја овде поцепо неку дозволу? ГИНА: Није видео! Милун: А, кад сам је поцепо, да сам је појео?

ГИНА: Није! МИЛУН (Благоју): Јеси ти видео да сам ја овде поцепо неку дозволу? ГИНА: Није видео! Милун: А, кад сам је поцепо, да сам је појео? ГИНА: Није он видео ништа, никакву дозволу!

ГИНА: Није видео! Милун: А, кад сам је поцепо, да сам је појео? ГИНА: Није он видео ништа, никакву дозволу! ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Зашто га не пустиш да сам каже? ГИНА: Ја га не држим за уста!

ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Зашто га не пустиш да сам каже? ГИНА: Ја га не држим за уста! Ајде, сам кажи да ниси видео! БЛАГОЈЕ: Нисам... ГИНА: Је л ти сад срце на месту? ЈЕЛИСАВЕТА: Како вас није стид? МИЛУН: А сад ме слушај!

СОФИЈА: Откуд знаш? ВАСИЛИЈЕ (Јелисавети): А, кад су изнели оне лешеве, и кад их је Филип видео, је ли рекао: „Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два...” ЈЕЛИСАВЕТА: „...

Мислио је да си Електра! Он је теби говорио оно што Орест говори ошишаној Електри! А кад је видео да износе оне лешеве, за њега су то били лешеви Егиста и Клитемнестре!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Зар лутајућ ми отац ту је земљу видео? И њој ме мати дојила, од првога плача? Љубичасти Шар зна колико сам се стидео, јер, са мном, цветно дрво, већ уморно

Отишао је из Темишвара, мирно, и никад га више нисам видео. Вратио се у Иланчу и био, још, у сватовима, Дане Црњански, у Итебеју, где је играо и прескакао ватре, са младићима и

Тај огромни дебељко, предсказивао је побуну аустријских морнара, у време балканских ратова. Ја сам, поред њега, видео укрцавање морнара, из јавних кућа Ријеке, кад је била наређена узбуна, приликом неког инцидента у Солуну, са једном

Враницани је у тим војницима и официрима видео само војнике и официре једног краља, опанчара. Тај огромни дебељко, са главом Бибулуса, имао је стару мајку, у Новом.

Хранио сам се од оног што сам, од навијача тог клуба, добијао. Са својих прозора, на Булевару, видео сам Омишаљ, у морском плаветнилу, чије куће висе, са стена, као шпанска села.

Куће у багрењу. Стара зграда Академије наука имала је терасу са које се Београд, стрм, видео, као да се диже у Умбрију. Ја сам Темишвар волео, као што људи воле место у ком су одрасли.

Наш велики песник Дучић видео је, тада, у Србији, императора. Он јој је узвикивао; „Аве Сербиа!“ (Моритури те салутант).

Са својих прозора, у болници, видео сам Учку. Тада сам, први пут, осетио и наслутио да ми живот неће бити онакав какав сам ја, да буде, желео, него да ме

28 из Аустрије, грдно смо настрадали. Изведени смо на једно брдашце, откуд се градић, као Шпанија, видео. Кад се појависмо, артиљерија нас је почела тући као да смо на егзерциришту. То је било тачно.

Био сам се грдно препао. Видео сам да ћу погинути. Крај свега тога, ја сам у Галицији и песме писао. Кад бих се удаљио из чете и зашао иза неке куће

Био је рањен у руку, али је радио и даље. Кад ме је видео, после једног крвавог дана, како жваћем хлеб и седим на киши, на једном пању, рекао ми је да дођем на превијалиште, ма

Све је то сиромах Буца удесио. Случај је највећи комедијант у свету. Моја мати, као што је читалац видео, имала је брата у Бечу, који је желео да учим Експортну академију, а кад ја то нисам хтео, он ме је избацио.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету. Видео сам много градова, много села, много земаља, многе луде и народе, али ме ништа толико није зачудило као једно мало

али ме рибар чудним одговорима на моја питања заинтересова, те се решим да и ту земљу видим, кад сам већ толике друге видео и обишао. Погодим се с њим и седнем у чамац.

Кад сам ишао хотелу с оним пандуром, морам и то напоменути, видео сам где вуку у затвор једног што је украо ципеле у некој радњи, а и њему о врату орден. „Какав му је оно орден?

Таман он оде, а ја седох и зароних главу међу руке. Никако не могу да верујем да је све ово истина што сам досад видео у овој земљи, док опет неко закуца на врата. — Напред!

Необично сам се изненадио кад сам први пут видео посланике како уче своје улоге. Устао сам био рано изјутра и одем у градски парк да прошетам.

Кад сам узео те листове и прегледао бројеве од почетка године, видео сам да се доласком сваке владе понавља све једно те једно.

— Јуче сам ја видео овога истог човека са једним дечком. Ухватили се за руке и иду улицом. Синоћ онај дечко отишао некуд кроза село, а

изражава неку вечито очајну бригу; усне танке, мало модрикасте, увек спремне за плач, иако покојницу никад нисам видео да плаче. Међутим је непрестано уздисала, хукала и гунђала неку слутњу, бојазан за све и свашта.

Тад сам видео да и ми Срби имамо диспозиције врло јаке да једног дана постанемо овако срећан народ, а у томе нам иду на руку и саме

Поновило се исто што је било и с песником и научником, и опет се, иако нико слике није ни видео, упорно тврдило: — Сликар, будалаштине! Остави трице, молим те!... То код нас не може да буде!

Једаред сам видео на улици откинуто сјајно дугме од полицијске униформе, загледах се у његов чаробни сјај, и таман хтедох проћи, пун

Нема наше куражи надалеко, кажем ти. Прошао си многи свет, али сам сигуран да већих јунака ниси видео. Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

»Ето, дође и то време, — говорио је сам у себи, — и ко би се томе надао!... Видео девојку, допала му се и — држ' за руку... О, часни га убио!...

»Како ли се попне онде?« — мислио је, па се сети, како је једанпут видео и проту наврх цркве: ветар је јако дувао, прота се ухватио за карниз од кубета, а коса и мантија, мислиш, одвукоше га

како се, ради њих, чак упознао с једном општом варошком проводаџиком, али, некако, ниједна од девојака, које је он видео, није одговарала његовим захтевима.

преко ових горостасних шумадијских брда, у она китњаста сеоца на доглед голом Космају, под којим је угледао свет... Видео је дуге, зелене ливаде и по њима тихе, лепе вијуге Туријине, како су се, по оној равници, распрострле...

Та он је тако искрено желео да постане човек, »домаћин«, упознао се с много девојака и, после краћег разговора, видео је да свака има само две жеље: да се допадне и да се уда... То га је много плашило.

— Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач! И ко зна како ће ми бити? Никад је нисам ни чуо ни видео и одједанпут, због њене спољашњости, решавам се лако да јој жртвујем све оно, с чим сам се тако сродио, да не могу,

Испесмо се на један »ћувик«, с кога се видео велики део целог ланца од потере. Чудно осећање обузима човека, кад погледа овај жив обруч, који се све више стеже и

И владаоце сам дочекивао, и министре, и... 'нако... свака чуда видео у мом веку, а 'вака чуда не видех досад... — Како, болан!...

— Нећу тету!... — прекиде га дете она није добра као мама... Није мене оставила мама него си је ти отерао... ја сам видео... — Ћут! ... багане!... Шта ти знаш ?...

И сад ми изгледаше да ћу видети нешто ново и необично страшно. И видео сам... читаву локву крви... Лежим код куће и једнако се чудим чуду: како то Бог милостиви преметну срца моје старије

нано Јоцу Илиног како каже, да зна њега, скоро је — вели — свршио права, па каже да је млад и леп и лане га је, каже, видео у Београду, па није ожењен. — Ама зар то заиста Јоца каже? — Зацело!

новог капетана, зна да лане није био ожењен, а сигурно није ни сад; а Милош Ђукин вели, да му је он и неки род, и видео га је пре два месеца и тада није био ожењен.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ИВКОВИЋ: Волео бих ја да ко покуша мени изнети тако што, па би видео како би се провео. ЈЕВРЕМ: Ето, како си пргав. Нек износи, брате, што хоће само кад ти знаш да није истина, што те се

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

на све и на свашта, сада вам неће бити ништа чудно што се Срета морао ужаснути одмах првих дана у овоме селу кад је видео како је свет миран и задовољан или, како се он првих дана изражаваше, убијен у главу и апатичан за опште ствари.

И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.

на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео, једаред код Срете и једаред код мога шнајдера, који просто хоће да гине и у воду (али не и ватру) да скочи за

онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео а камоли понео!

Ваљда се упознао у некога, или се, у сувишној ревности, истрчао. Биће да је ово последње. Јер кад је зељов видео да је то Мића »Официр«, стари његов познаник, а он пријатељски махну репом па се окрете на другу страну, па продужи и

— Ах, шта село, какво село! »Има страф село!« Само да се почне, па би ти видео! Шта жив човек не може, само кад хоће. Не знам ја, газда Ђорђе, кад ћу умрети, а друго све знам.

Па ипак! Шта је све муке видео од тога доба чича-Милисављев петао, и то онај петао коме су досада свачија врата била отворена и буњишта на

одговорио им је кратко да им је ишло славно и да је живео к’о бог, па одмах забагља прсте у прву табакеру коју је видео на столу. Ту се неколико дана виђао, а затим га нестаде.

Иако је и сам Срета видео да се није могло друкчије, ипак је био незадовољан. Некако му је то све изгледало глуво, мртво.

Не смемо остати ми једини осим света. Шта би свет рекао кад би нас овако индиферентне видео?! — Врло лепо, извол’те бурики. Руковаше се.

— Ама како, џанум — говорио би често ћир Ђорђе, па метне кажипрст на чело увек кад год би то видео или би се о том само реч повела — како, џанум, може један човек од ред и чес’, што се каже, тој да дозвољава?!

Чуло се за ово бурно весеље надалеко! И бог свети зна из које се даљине видео тај пламен, а далеко се разлегали гласи од песама и зурли, од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЈЕ ДЕДА ПОБЕГАО У СВЕТ 349 ДЕДА ЗАМИШЉА КАКО КАЖЊАВА ВУКУ, МАГДУ и ЈОШУ 352 ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА 355 МАГДА КАЛАБА СИКЋЕ 358 ГОВОР ВУКЕ МАЖДРУКЕ 360 ТУЖБАЛИЦА БАБА-ЈОШЕ 363 НЕГОДОВАЊЕ ПРАВЕДНОГ

Кад ближе приђеш свакој ствари, Кад је преврнеш, а тамо — око се исколачило! Видиш нешто што дотле ниси видео. У ствари Тога дана све се било изопачило.

ИВ (Време нема ни улицу ни стан, Доконо пролази и низашта не мари. Ко је још видео тај дан У коме човек остари?). Кажем вам, децо, као кроз сан: Чудноват дан.

Ко није видео Дизнијевог псића Што се свему смешка, тако рећи хронично? И кад је без штенаре, без хране, Без пића, Његове очи

Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица. Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре.

У ноћи топлог градског месеца видео сам их како су спавали; На неки велики интернат подсећао је депо; Нису се много разликовали ни распознавали; У

ВОЗ ПРЕДВЕЧЕ У исти сат, исти воз Што иде скроз, скроз, скроз... У крајеве које нико видео није Даље од Нове Каледоније, Даље од предела из дечје маште, Тамо, где се жива риба једе наташте!

ДЕДА СЕ СЕЋА КУМА, КОГА ТАКОЂЕ НИЈЕ ВИДЕО ГОДИНАМА Деда се ухвати за срце: „Ту ме Стеже, и хоће да ме прекоље!... Где си сад, Ђоко Ђорђевићу, куме, Да ме

Можда си приспео у Монтевидео? Стално на важном државном послу: Тридесет година те нисам видео!” „За време ретких летњих скокова У земљу, зна се: Дубровник, Корчула!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Међутим, нико живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била рођена од својих предака, нити је ко икад видео јегуљиног мужјака.

живи и никад од Адама и Еве није видео ситну јегуљицу, онакву каква би била рођена од својих предака, нити је ко икад видео јегуљиног мужјака. са млечцем, или женку са икром, нити њен избачен млечац или икру. Па како онда јегуља постаје?

Нико никад није видео младу јегуљицу другојаче до у блату, са којим је изгледала као срођена и у коме ју је било тешко и запазити.

Необични морски организми, чудновате рибе, које никад нико није видео, дефиловали су испред апарата, у светлости рефлектора који је лепо осветљавао неколико метара простора пред куглом.

он је о томе поднео извештај париској Академији Наука, у коме се може прочитати ово: „Био сам јако зачуђен кад сам видео рибу дугачку 3—4 стопе, по облику потпуно сличну јегуљи, а која ономе ко је дирне руком или штапом, одузме могућост

Факт да од Адама и Еве нико, нигде и никад није ухватио или видео ни живу ни мртву јегуљу после њеног парења, садржи у себи једну мистерију природе, која је од најстаријих времена

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И нико се није могао надати да ће из ње каква лепота изићи. Али не преварило то њега, ефенди-Миту. Чим је такву видео, одмах, знајући у какву ће се лепотицу доцније развити, на изненађење и чудо свима, а највише на уштрб дотадање своје

уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ дугом косом, подсећају на матер, на онакву какву је први пут видео, први пут се њоме занео? Носећи је на рукама по соби, грлећи је, говорио би: — Софкице!... Татина Софкице!

Ако би са њим било још кога у друштву, који је не би знао, или био чуо за њу, али још је не видео, онда би Софка увек за собом, кад би они одмакли, чула разговор. — Која је ова, бре, и чија?

Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чар шији. И пошто је доле, у кујни, видео да никога нема, он се поче пети горе, овамо к њој. Она се трже. Брзо се покри и као опаса.

А оно ево преваре се! Видео њу, Софку, и матер, која ма да је била превалила четрдесету, ипак је још изгледала млада и свежа.

И заиста, тај је сељак отишао, нашао га и видео да не лежи. И то је било доста. А што највише матер умири, то је што се и сам тај сељак био изненадио кад га је,

Али, да ли што је отац био одозго видео како се к њему пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и

пење, или што Магда, спремајући код њега у соби, заиста, каква је луда, са сузама и јецајући радила, и он те њене сузе видео, тек Софку пресече његов страшан глас и псовка према Магди: | — Ти, немој ту да ми слузиш и слиниш!

“ Дакле, он, још и не видевши је, пристао да је узме, а сад, кад је и видео, тим радије и срећније. Тетка, кад је виде, изненади се. Али Магда јој мимиком и са неколико турских речи каза све.

Турчин, који би запао међ њих, у њихов атар, село, више се не би видео жив. Аскер, ма колики био, ретко да се отуда враћао, а да није бивао или преполовљен или готово сав уништен.

— заустављала их да би, као што је ред, обичај, све заједно стигле | пред амам, који се одмах више моста видео. Он је био округао, са старим каменовима а при дну, около, сав мемљив и влажан.

Кров полегао, широк и сав црн. Једино у средини горе, где су била стакла кроз која је у амам долазила светлост, видео се креч, малтер.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

БЕОГРАД У РОПСТВУ Откада те нисам видео, мој Граде На ставама мирним Дунава и Саве, Где сам своје дане проводио младе, Дане првих снова, љубави и наде.

Ипак није била залуд она вера Што је некад била водиља и мати. Видео је да га Време гробу тера. Али он је знао, и морао знати, Да ће му прошлост и будућност бити, И да неће општа и

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

и гатању су и чарања, нарочито она девојачка: да би се остварила каква жеља, у првом реду љубавна (да би се у сну видео суђени и др.).

“ И после оде. Сиромах чобанин, дркћући дође колиби, и каже дружини што је чуо и видео. Чобани му се почну смејати, а он их моли да га пусте у среду међу њих да спава. Они га пусте.

(Жица у разбоју за ткање) 338 — Чим је торањ покривен? (Ничим — да је покривен, не би се ни видео) 339 — Шта бива мање кад додајеш, а веће кад одузимаш? (Јама) 340 — Шта дише без душе?

ГАШПАР: Ја сам цар Гашпар од персиске стране, видео сам звезду на истоку и познао да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.

ВАЛТАЗАР: Ја сам цар Валтазар од вавилонске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.

МЕЛХИОР (сав гарав у лицу): Ја сам цар Мелхиор од арапске стране, видео сам звезду на истоку и познао сам да се нови цар родио; идем да му се поклоним и дар да му однесем.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

” Онда мати видећи да се Стојша оканити не ће, рече му да му је отац кад је видео толику жалост, пустио коња у ергелу а оружје на таван бацио.

по свету те га тражи, „па сам” вели „дошла питати твога сина, не би ли ми могао он зањга што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази.

” Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он где видео ноћу. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном.

код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита месеца није ли он где видео њезина мужа.

ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к

” А месец јој одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.

одговори: „Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру, те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.

к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.

” И тако она изиђе пред ветра, и приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: „Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује.

А онај други брат трудио се око свога добра сам као и пређе, чувао и надгледао, али напретка никаква није видео, него све пропаст, од дана на дан све горе докле тако не осиромаши да већ није имао ни опанака него ишао бос.

” Он му каже све по реду своју невољу и да је дошао да га пита за што му је дао злу срећу. | Онда му Усуд рече: „Ти си видео како сам прву ноћ дукате просипао, и шта је после било.

” Па онда седну за трпезу и стану вечерати. За вечером рече му старац: „Сад да ми кажеш шта си видео?” А он му одговори: „О мој зете, исказати се не може шта сам видео.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А ја, павши на лице његово, плаках горко дуго часова, и уставши, благодарих Богу што сам такав крај видео овог преподобног мужа.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ТАНАСКО: Госкапетане! Овај што прође много ми изгледа познат! Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам! Качаник, Врање, Вучје, Габровац, Сталаћ... па Јагодина...

Није у питању само војничка част, ил неправедна пресуда, него наш људски, морални, и тако даље, идентитет! А видео си чиме се то доказује! Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане!

Замало да ме уапсе! МИЛЕ (пришао шанку): Срећа његова што нећу да правим екцесе по кафанама, иначе би видео свога бога! ИКОНИЈА: Знам, страшно си опасан! МИЛЕ: Неодговоран елеменат!

Требало би их позвати унутра! ИКОНИЈА: Ставро, овај је луд! Изводи га одавде, како знаш! СТАВРА: Где си, кажеш, видео те војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено тамо, видите? СТАВРА: Бога ми, не видим!

) МАНОЈЛО: Јесам ти ја реко да ће се чудо показати? И показало се, и то неколко пута! И видео си како се завршило! Наопако, као и с нама! А сад поприпази на ону птичицу!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Него, ја, јутрос, у цркви, за време службе, чух, па ево. (Седају на миндерлук.) А зажелео сам те се, одавна те нисам видео. Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини.

НАЗА (загледа још пажљивије): друго шта има? Залуду ти што си толике земље видео, градишта пропутовао, и на Бакарном Гумну био, три пута тамо заноћио, — оно што ти је срце тражило, никад ниси имао,

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Залуд је тражиш по трави. Она је у твојој глави: Уз друге ствари већ стаде. Нико је видео није. А ни ти: само си чуо Туп пад, за леђима, труо (И знао си шта пад крије).

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

“ Ниску ђинђува хитро је гурнуо у џеп и косимице, одоздо, загледао се у шарене очи, снег је промицао, а он је видео сваку жућкасту искрицу под натуштеним обрвама. Одувек су те шарене очи изазивале нелагодност у њему.

Никад није видео да дуван тако дими. Туркиња лако седи прекрштених ногу, строго и редом гледа све путнике, нагиње се да их боле види,

Само му никада није видео лик. А шта сада? — зањиха главом. Помрачина обави све путеве и сва путовања у њему. Црне шуме налећу на њега, у очима

Није му сметало што је из сиротињске куће, и што јој је отац бунарџија и надничар, јер видео је још код манастира да је по свему друкчија од његове Живане, танке, мале и савијене као махуна пасуља у сушној

Говорио му је да пише за новине, и шта све он очекује од њега, и видео је да га син не слуша и да се мршти гадљиво, као да гусенице скида с рукава.

Ни на једном пристојном и уљудном човеку нисам видео такву одећу. Аман, не брукај ме!“ Вукашин се танко осмехнуо, узео шешир и пошао извињавајући се ручком код француског

се, мислио је на Луку Дошљака што је имао да скапа у врбаку поред Мораве; онда је оно опет тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је

(Шта могу? Морам је разочарати.) Па јесте, и за Божић. Толико година нисам био код куће за Божић. Нисам те видео... да, да, седам годила. Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе.

(Кидај до краја!) Ја, оче, имам своја начела. — Нисам ти више отац! — Ко је то видео и чуо да се отац и син посвађају због странке? — мирно рече Ђорђе. — Добро.

и виком, смири у отегнутом јечању, које га је подсећало на неку зверку што се чује само ноћу и коју нико дању није видео, Тола отворених уста звера по соби, загледа у оџак низ који силази, да згази и њега и ватру, ледена, длакава шапа.

Бежи! Стој, курво“, видео је да га се не боји, па је додао шапатом: „Дођи код мене. Седи.“ „Није мене страх од тебе“, спустила је лампу на сто

Како он то пре није видео, како то никада раније није осетио? У ребрастој чаши, заробљеној његовим кратким, затупастим прстима, жутела се ракија

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Више је нико није видео. Али у светле мразне вечери, када је снег на земљи сјајан и шкрипав, на западном рубу неба, изнад саме Татагине куће,

Толико је далеко било њено лице да га дечак-капљица више није ни видео. Је ли, заиста, на њој рибља глава? Или му се то само у сну приснило?

Никада их нико није видео одвојене, мада нису били ни браћа ни рођаци. Једнако високи, једнако смеђи, једнако обучени личили су на близанце, али

Ко је још видео птицу у пужевој кућици? — Смејачко радосно залепрша крилима и полете увис, али Плачко ни да се одлепи с места.

А ако би и почео да прича, већ након првих речи имао је жељу да каже: видео сам Златну крабу... С лажима је било још горе. Он, који никада није лагао, сада је горео од жеље да било шта слаже.

То га толико уплаши да целог дана не изусти ни реч, а сутрадан, још пре зоре, отрча на обалу, на исто оно место где је видео Златну крабу. — Крабо, Златна крабо! — дечак заплака, узе једну мркозелену крабицу на длан и помилова је.

Низ лице му је падала светла, скоро сребрна коса, а из модрих очију искакале подругљиве искрице. — Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се.

Али то коло му се само причинило, као и малишани који искачу из орахових љуски. — Ја коло јесам видео — старац се наже ка чудном гостићу и осмехну — али то је морало бити у сну. Како се зовеш? — Ташко Орашко!

— Још боље ми дошли! — рече старац и помисли: да нису то они које сам видео да излазе из плодова ораха? Није имао храбрости да пита, јер се плашио да и овога пута не ишчезну.

— Па, ништа! — промрмља помирљиво. — Лепа си и без уста. Никада лепшу нисам видео! — збуњено саже главу, уверен како већ сви знају да није ни могао видети.

Од тога трена њен лик није га напуштао ни у сну ни на јави. о одблеску сунца на мокром песку видео ју је, у оку звезде трептала је од облака беља, од коралне гране поноснија. Како да је заборави?

Младић се загледа у лепотицу и зачуди: досад је није видео у околини. — Одакле долазиш? — упита је, али лепотица се само осмехну и не рече ни речи.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

године до краја 1815. године, била је разгоропадила кнеза: он је, природно, своју улогу у српској историји видео друкчије но што је та улога изгледала Сими из Сарајева. (Иако је Сима Историју писао и на кнежево наговарање.

Ишао је иза низама, сав око и yxо, ни о чему није мислио, и, унутра, нека тупост, а ипак је видео светлости на просторима неба, све неухватљивије док траје јунско предвечерје које ће це изгубити, а прашина је сва

) Одједном је угледао, на прозорима те турске полиције (у којој је била и касарна), војнике како нишане у њега, у њих, видео им је зломисао и узвикнуо, опомињући.

Онда је, у једну зору, пред јесен 1803. године, видео доба невиђених окршаја како наилази, а змај у њему је живнуо. У тој предјесењој, просветљеној зори признао је себи,

Онда је погледао у небо и видео да више нема ни белих небеса, ки загонетних исписа, ни тамне немости: из озарених видика расипале су се светлости

Полако је одлазио из себе а свуда је била светлост. Опет је лебдео и као да је, негде испод, видео капију једног града. Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила.

Оцећао је да је ту капију, некад, познавао и осећао је да му је, некад, значила. Још је видео ту капију, само њу, али јој није знао имена. Ничијег имена више није било, у тој светлости.

Чудио се својој слави која је, све више, постајала шум ван њега. Ишао је из битке у битку, из године у годину. Видео је како велике победе припремају велики пораз: снага Првог устанка мрвила се на његове очи.

Али, од свега, видео је, мало шта остаје: неки траг од сјаја, приказа у измаглици. Осећао је да се живот, да би се познао, мора изазивати;

Тако говори Стојан, али то ипак није Стојан кога је Петар познавао, то је Стојан кога он никад вије видео и који ће га, можда, посећи. Љућу благост није осетио, па буљи у тог непознатог пред собом и бежи, препаднут.

док је задубљен у кадифу, смишљао како да од трговца који га је повео на пут искамчи нешто новца, изнебуха али јасно видео онај трзај око усана, то је било очево лице, трзај судбинске примирености која је избила из оца кад му је, једном

“ Одмах је, дабоме, видео и ону гомилу дечурлије, браћу и сестре, како трчи, са смехом, кроз неки тежак кал, а пете су им беле и босе, као

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ао, бербо, тебе жалим клету! Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао, брацо, амо у то доба, Дођи, види, чуј, па хајд' у гроба!

Ао, бербо, тебе жалим клету! Та шта лепше од тебе на свету? Ко тебека никад не видео, Шта је јоште сиротан видео? Ао, брацо, амо у то доба, Дођи, види, чуј, па хајд' у гроба!

О мајко, мајко! о мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео!... Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом

О мајко, мајко! о мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео!... Ил' можда мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим црним

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све табаке дела, од сваког по 500 комада, видео сам онде, несавијене, уредно положене један на други, да би се приступило њиховом сашивању у поједине књиге.

Нисам се осећао осамљен јер сам их видео живе пред собом и имао илузију да се налазим у одабраном друштву. У таквом расположењу, мој посао напредовао је врло

Зачудило ме кад сам видео да су и све остале пирамиде саграђене у тој размери. „Запитах се којим су путем њихови градитељи дошли до ове

“, развика се Грилус. „Море немирно? - Лажеш колико си дуг! - Ја сам својим очима видео да је море било глатко као огледало кад сам ноћас...“ Он ућута.

Обиђох затим скоро све вароши обала Средоземног Мора. Од свих мојих савременика, ја сам, ваљда, видео највећи део настањеног света, прокрстарио најудаљеније пределе, проучио њихова поднебља, њихове житеље, њихово

Пред њим стајаше, на свом високом постаменту, огромна бакарна статуа богиње Атене Промахос; десно од ње видео се Партенон, лево Ерехтејон, а између тих двају храмова, и изнад њих, плавило се атичко небо.

“, упита се наш младић, а онда погледа на онај део храма који се видео испод тога забата. Испод далеко избаченог венца, који је служио за подножје горње групе и ограничавао је одозго,

Младић се загледа у ту скулптуру. На њој је видео младе људе како стоје код својих коња, како их узјахују и крећу даље.

се у природи дешава и размишљај својом властитом главом како да растумачиш, сликама и разумним расуђивањем, то што си видео. У таквој делатности наћи ћеш праву срећу живота.

Но свеједно, био Аристотелес у Абдери или не, видео Демокрита или не, он познаваше његов духовни лик и његова учења боље но можда ико други.

Иза ње видео се, прострт по патосу, црвени бактриски ћилим. Он је означавао место предавачево. Овога пута за предавача одређен је,

геоцентричари и хелиоцентричари, препирали међу собом, устима, рукама и очима, како сам једну такву научну препирку видео и у данашњој Атени својим очима. Тако је некако изгледала и она препирка у старој Александрији.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Окови то вам је награда. За њих су пали милиони. И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем? За чим да пођем?

и језиво болно, тај плач једног до безумља храброг човека као што беше он, То је нешто најдирљивије, што сам у животу видео.

А сад кад стигнем, знам шта ће ми рећи; рећи ће ми од речи до речи: — „Јеси видео, побратиме? Све прогурасмо па опет добро, хвала Богу.

Кршна девојка, нема говора, бубац, свако вече на корзу. Лично сам видео голу фотографију; дивна је, свеца му, нема говора.“ Па ми дуну сав пухор са цигарете у очи.

Кад пролажасмо преко пијаце сетих се његовог оца. — Слушај — рече он заплићући језиком — видео сам пропалица, али као што смо нас двојица — нигде нема. Па се лудачки смејао као да јеца.

То је последње средство и она више неће да буде луда. Па страстан плач и одмах затим осмех какав никада нисам видео на неном смерном лицу, нешто чудно нестално, извештачено, циничко, чулно, нешто дражесно и нечедно, у исто време.

Још у Призрену видео сам нову звездицу на краљевом ордонансу. — Онда и ја вама, господине пуковниче. Мајор јако наглашује последње две

И ти ми нешто причаш, ти ми кажеш да мислиш. Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се снуждиш, да си озбиљан као што приликује човеку, бога му! — Је ли, има ли жаба реп?...

— Доказ: две пуне године по болницама. — На страну то. Али све сам учинио да се оправдам. А кад сам видео да ништа не помаже, ја сам јој овако одговорио, дубоко убеђен, уосталом, да ћете ме похвалити.

и опет бескрајне тренове што су закрчили пут, и све на мени бриди, а народ се дао у трк и, нећете ми веровати, видео сам својим очима волове како касају. — Може, може да бидне. — И тако, браћо, све до Сланаца.

— Извол’те? И смеје се идиотски и гледа око себе Милосав. — Право кажи: јеси ли истина плакао јуче кад си видео шумадијске чарапе, оне везене, код потпуковника у сандуку? — Ко, је л’ ја? — Па ти, дабогме. — Е јесам, признајем.

Дабогме. А зашто? Зато, брате, што од своје границе и од неколико година па досад, све што је видео за њега беше ново, различно од његовог, непознато: и природа и клима, вароши и села, и храна и обичаји и ношња, све

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

У другој прилици он би знао шта би радио, али сад се уздржа. Видео је да се попа још решава, па стаде да чека. У том кнез проговори: — Ево Милошева Срете. Шта велите људи?

Ђурица поче долазити к себи. — Јок ја, оногај... видео је сав народ... пао сам кâ проштац... Зар он мени да подмеће ногу! — узвикну он и подиже руку с ножем.

У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех. Али чим би се која виђенија девојка до њега ухватила, а то је врло, врло ретко

— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. — Славе ти, шта каже, какав изгледа?

После је одлежао трлему, и мал' није умро. — Па зар баш нико не зна како изгледа то чудо? — Покојни Вуксан га је видео па умро. Он је казивао чилу да личи на лисицу. Дугачко, жуто, али кад врекне, Боже сачувај, не да се испричати!...

Нико од сељака није упамтио да је видео Вуја ма за каквим послом, нити му је ко знао одредити право занимање. Сваки дан је проводио у граду; ту је седео и са

Руке су му се грозничаво тресле, и он се бојао само да не испусти пушку. Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега.

— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. — Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. А данас нам враћају позајмице. — Па ...шта велиш ?..

— рече Вујо, погледавши га мало боље. — Од муке, мој старче, није од залуднице. А, вала, да си видео, што сам ја данас гледао, не би те могла ни кола довући. — Хајде не дроби ту, но причај шта је било.

Вујо се још више зачуди, али не као мало пре.. Сад му беше загонетка решена. Видео је да ово нису оне обичне појаве, које је и сам одобравао и ишао им на руку, но је то много дубље и необичније за њега

— Моли се данашњем дану и овој девојци, а ти би сад видео пошто је Ђуричина глава — рече Ђурица тихо, стишавајући се. Марко окрете гарабиљ кундачки и потрча на њега.

Надао се у тврдо, и ако је видео да му готово сва »зарада« одлази у једне гвоздене руке, из којих се више не враћа њему.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

по свету те га тражи — па сам, вели, дошла питати твога сина, не би ли ми могао он за њега што казати, није ли га где видео, јер он преко свега света прелази. Сунчевој се мајци на то врло ражали, па јој рече да се склони мало за врата.

Сунце јој одговори да га оно није дању нигде видело, и пошаље је к месецу да пита њега није ли га он где видео ноћу. На походу оданде поклони јој сунчева мајка златну преслицу са златном кудељом и са златним вретеном.

код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка поклонила, и рече како је сунце послало да пита месеца није ли он где видео њезина мужа.

приповеди све што је и како је, па му најпосле рече: — Сјајни месече, ти сјаш целу ноћ по свему свету, ниси ли гдегод видео такога и таког човека?

А месец јој одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.

одговори: — Рајска душице, ја га ноћу на земљи нисам нигде видео, него иди ти к ветру те њега запитај није ли га где видео, он преврће дрвље и камење и завлачи се свуда.

к ветровој мајци, те јој приповеди све како је страдала, и како је дошла да пита њенога сина ветра није ли он гдегод видео такога и таког човека.

И тако она изиђе пред ветра, приповеди му невољу своју; а ветар јој одговори: — Ја сам га видео, он је чак у другоме царству, тамо се оженио и царује.

га брију; али како је који ишао, није се натраг враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.

враћао, јер како би га који обријао, цар Тројан би га запитао шта је видео на њему, а берберин би одговорио да је видео козје уши; онда би га цар Тројан одмах посекао.

Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије.

Момак, бријући цара, опази да су у њега козје уши, али кад га Тројан запита шта је у њега видео, он одговори да није видео ништа. Онда му цар да дванаест дуката и рече му да одсад увек долази он да га брије.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Из снова прошлих, пријатних к'о дýге Нисам видео овај живот груби, Већ моје небо, мој завичај туге И тебе с венцем што ти косу љуби. И тебе с венцем.

Ја сам био сведок при судару раса И видео снагу која рађа дела: Планине и воде, вароши и села Привуче загрљај огромих таласа, Проносећи цвеће славе и ужаса.

Пред оком што на ме кроз поглед је пало К'о укопан стадох сав поражен тако. Ни видео нисам тада Ваше лице — Само Вам се збуњен јавих нехотице... 1903. И ТАКО... Ето сузâ баш никако!

вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран, без среће и радости које Бијах као ван тамнице јада Видео нисам сунце како пада, Уздах и цвеће око сна мог што је Очајем скрио њених нада боје, Одвео дете у несрећу сада.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Биле су то слике предмета и призора које сам заиста видео, никада оних које сам замишљао. Када би ми неко нешто рекао, појавила би се жива слика предмета који је та реч

би се жива слика предмета који је та реч означавала и понекад нисам могао јасно да разликујем да ли је то што сам видео стварно или није. То је у мени стварало велику нелагодност и изазивало неспокојство.

Да бих се ослободио ових мучних појава, покушавао сам да се концентришем на нешто што сам већ видео и на тај начин бих осетио привремено олакшање; али да бих то постигао, морао сам стално да призивам нове слике.

сам схватио да сам искористио све оне које су биле под мојом контролом; “праве” слике су биле потрошене, пошто сам видео мало од света само предмете у своме дому и непосредној околини.

Сваке ноћи (а понекад и дању), када сам био сам, ја бих се отиснуо на пут - видео бих нова места, градове и земље, живео бих тамо, сусретао се са људима, склапао пријатељства и познанства и ма колико

Обично су се појављивали када сам био у некој опасности или невољи или када сам био врло усхићен. Понекад сам видео како је све око мене испуњено пламеним језичцима.

Вративши се у град те вечери имао сам осећај да ми мозак гори. Видео сам светлост у којој као да је било мало Сунце и целу ноћ сам провео стављајући хладне облоге на своју измучену главу.

“, упитао је, испитивачки ме посматрајући. ”О, око педесет девет”, одговорио сам. “Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.

Једино сам ја остао сам и напуштен, пошто сам се посвађао са тим дечаком. Никада раније нисам видео праву удицу и замишљао сам је као нешто чудесно, нешто што има нарочита својства и очајавао сам што и ја нисам са

Рекао сам ујаку да ћу отићи у Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније, видео сам како се моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума.

Слике које сам видео биле су чудесно оштре и јасне и имале чврстину метала или камена, у толикој мери да сам му рекао: “ Погледај мој мотор.

Пази како ћу сада да га покренем у супротном смеру.“ Не могу да опишем своја осећања. Да је Пигмалион видео своју статуу како оживљава, не би могао бити потресенији.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

“ Љермонтов је био син руских равница. И он је гледао исте пламтеће звезде на црном поноћном небу које сам и ја видео.

Поверио сам им се да идем на школовање у Праг, да сам најдаље био до Панчева, да никад нисам видео пароброд или жељезницу и да се бринем како ћу путовати јер не знам мађарски, а имам тешкоћа и са скромним знањем

Потегао сам торбу, али авај, гуска је била нестала! Један путник који је седео близу мене испричао ми је да је видео како је један млади богослов узео гуску из торбе док су други са мном разговарали.

Читаве легенде су биле испредане у Идвору о овим дивним стварима. Али оно што сам видео са брода, превазишло је сва моја очекивања.

Воз у који сам ушао био је први који сам икада видео. Убрзо сам се разочарао кад сам се уверио да од легендарне брзине воза, о којој сам тако много слушао у Идвору, нема

мојих нових познаника имао је чудан нагласак, а њихово понашање и изглед били су различити од онога што сам до тада видео. Уливали су ми поверење.

Након неколико месеци одлагања, предао сам Ригеру и Палацком писма која су ме препоручивала. Видео сам им слике, читао сам о њима и коначно сам их слушао како говоре на једном великом националистичком митингу.

Тек тада сам разумео оне сузе које сам први пут у животу видео на његовом лицу. Одмах, сам обавестио мајку да желим да се вратим у Идвор и да јој помогнем у обрађивању земље.

девојкама који у колу играју уз српске гајде на сеоским пољима - Идвор, са свим добро познатим прозорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга

Идвор, са свим добро познатим прозорима које сам тамо видео, искрснуо је пред моје уплакане очи, да би у центру свега видео моју мајку како пажљиво слуша моје писмо из Хамбурга које јој чита моја сестра.

У том моменту осетио сам да ме једна снажна рука зграбила за крагну и када сам се окренуо и погледао горе, видео сам крупног полицајца са батином у руци и љутитим изразом очију.

Радо сам прихватио ову понуду јер сам веровао да знам све што је потребно о теглећој марви, премда никад нисам видео мазгу у Идвору.

Ћипико, Иво - Приповетке

Он се чуди њиховој дрскости и гледа их у чуду, као да их није у школи досада видео, и чини му се да су много јачи и одраслији од њега.

Једнога дана побеже у варош да потражи Јелицу; није је већ видео од оне суботе. Беху јој забранили да у семинариј долази. То га је јако болело.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

би била могућа нити се може разумети без подразумевана два стиха из Пандуровићеве песме о Београду: „Откада те нисам видео, мој Граде, / Над ставама мирним Дунава и Саве“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

? ПЕРА: Па „наши”!... Господин Стевановић је већ отишао у Двор. ЖИВКА: Стевановић?... ПЕРА: Ја сам га својим очима видео. ЖИВКА: О, боже мој, како би то било добро! Ви сте лично видели Стевановића кад је отишô? ПЕРА: Видео сам га!

ЖИВКА: О, боже мој, како би то било добро! Ви сте лично видели Стевановића кад је отишô? ПЕРА: Видео сам га! ЖИВКА: Отишао је баш у Двор? ПЕРА: Да! ЖИВКА: Хвала вам, господине, велика вам хвала што сте нас известили.

РАКА: А, није, ја сам га видео у сали иза фуруне. ЖИВКА: Па, забога, идите, идите, нађите га! Али брзо, одмах! ДАРА и ЧЕДА (одлазе у собу).

ЖИВКА (скочи као опарена): Шта је, забога, има ли нечег новог? ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави.

ПЕРА: Има. ЖИВКА: Говорите! ПЕРА: Видео сам га. ЖИВКА: Кога? ПЕРА: Њега, господина. Видео сам га, отишао је у Двор, има цилиндер на глави. ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили?

ЖИВКА (узбуђено): Да се нисте преварили? ПЕРА: Та како бих се преварио! Видео сам га кô што вас сад видим. Јавио сам му се. ЖИВКА: А он? ПЕРА: И он се мени јавио.

ЖИВКА: Ама, је л' то род откако сам министарка, или је и раније био? ВАСА: Никад га раније нисам ни чуо ни видео. ЖИВКА: Па добро, ујка-Васо, шта ти хоћеш сад са тим списком? ВАСА: Па да их примиш, Живка. ЖИВКА: Кога?

ПАНТА (Јакову који седи до њега): Тако ти бога, знаш ли ти ко је ово? ЈАКОВ: Никад га у животу нисам ни видео ни чуо. ВАСА: Дакле, да оставимо све друго па да пређемо на ствар, јер Живка нема много времена.

Ја сам се, знаш, тога највише бојао: да л' ћеш се ти њој допасти, а сад када сам те видео... лоло једна, мора да се ти уопште допадаш женама. РИСТА (поласкан): Кажу! ЧЕДА: Ама, шта кажу, видим ја!

Али ти не треба да се бојиш, не смеш бити кукавица, разумеш ли. Уосталом, ја сам лично видео револвер, показао ми га је и уверавам те да у њему нема више од шест метака.

Истина је згодна за оговарање, онако у четири ока, у породици, а куд си ти па видео и чуо да се истина јавно каже? ЧЕДА: Је ли то све из ваше памети? ВАСА: Па из моје, дабоме!

(Рака побегне. Прилази Сими и уноси му се у лице.) – Због мене, је ли, због мене? Море, не била ја министар, па би ти видео да л' бих ја због тебе дала оставку. (Сима оде. Она гледа Чеду, Дару, Васу.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Када газда Марко на алату у рану зору одлази од ефенди-Мите после прве посете, а тада је и Софку први пут видео, потпуно је сам, и зна да га нико не гледа.

Газда Младен: „То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкоњен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело[. . . ]”.

случају: „Ја сам покушао да заспим, али је тешко ишло, он ми је једнако шапутао, а сваки час сам као у неком огледалу видео, над својом главом, сам своје лице. Била је то чудна ноћ.

239 Према томе, бескрајни плави круг са звездом Вук Исакович је видео при самом уласку у роман и, затим, при самом изласку из романа.

госпожа Дафина издише и, посве распамећен, Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два непомична, модра круга, боје зимског неба, хладног и чистог, који издалека беху мали, али који су изблиза расли и

Као и његов брат, у сну, и он је надњом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду. 252 Повежемо ли сада у мислима појединости које смо

Аранђелу „се учини као да се појављује високо небо”. И у том магновењу: „Као и његов брат, у сну, и он је над њом видео, ван себе од страха и жалости, плаве кругове и у њима звезду”.

Одједном сам се сећао, и ја, градова, и људи, које сам ја видео, на повратку из рата. Први пут приметих неку огромну промену у свету”.

На крају крајева, ни бескрајни плави круг са звездом у Сеобама нико није збиља видео, него се само понекад, кад се нађу у некој граничној ситуацији, јунацима чини да су га угледали.

о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу, који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све једним истим правцем, недалеко једна од друге.

У шуми, која му је, здесна, била на неколико корачаји, био је потпун мрак, али и на њеној површини он је видео безбројне гранчице, као перје.

носилац спољњег сижејног тока, јер је ратни поход поглавито везан за њега и приказан је углавном онако како га је он видео.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Причестио би се, видео кнезове и попове, упитао шта је у свету, па се опет враћао к својим овцама, горе на планину. И рођена деца била су га

Но кад је сутрадан дошао кући, видео је покор и срамоту. Његово станиште, до јуче велико као какав добар заселак, поробљено, попаљено и нагрђено.

А затим пошао даље да тражи још оваких згода. Но кад је по суснежици на Руднику видео огромне добро уређене војничке поворке дошао је к себи и видео да се један човек не може тући с војскама двеју

Но кад је по суснежици на Руднику видео огромне добро уређене војничке поворке дошао је к себи и видео да се један човек не може тући с војскама двеју царевина.

А ваистину Новица Преле– жанин би се мање зачудио кад би на његову месту видео Дервиш-бега који је до својега бекства толика зла починио!.. – Те то си ти, Селиме? – Баш ја главом, као што видиш!

Нико га није видео да се разведри или насмеје. Кад су му по очевој смрти пале у део оне две-три куће Срба чивчија, околина је помислила

Иначе он би кадгод дошао к њима као што раде други Арнаути и окусио њихову хлеб и со. Напротив: никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три године једном свратио код Новице Прележани– на и попио каву, ту у његову

А Селим то осећаше и беше му драго. Изгледа да је тек сад видео и људе и завичај. Нешто је јаче остарио, суморност му се подвукла, лице још црње, очи дубље упале, али у свој снази

Излетео је напоље као опарен, да ли сам или изгуран, не сећа се, тек кад се расвестио, видео је само старију жену крај себе. Млађа је задржана.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А Христос је то видео. Онда Христос ’вако рече Фарисеј’ма баш у лице: „Сви су ваши дари мали Према дарку удовице.

ОНОМ СЛОНУ У БЕЧКОМ ПОЗОРИШТУ кога је Шваба научио да стоји на глави Видео сам и то чудо, Баш доле, с партера, Како можеш изиграти Највећега звера.

је Шваба научио да стоји на глави Видео сам и то чудо, Баш доле, с партера, Како можеш изиграти Највећега звера. Видео сам слона — елефанта, Како нема жучи: Подметнеш му неко буре, Он на њему чýчи.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

из које кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у

кад изађох видех да нисам изашао да су ме звери појеле и знах да ће бити горко да причам о томе шта сам видео и нисам видео кад уђох у њен мрак и не изађох из те шуме што је зеленим чељустима појела своје стазе и изгубила се у себи постоји

Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без

О, опија ме ватра тако трезна Око твоје главе ко пролеће! Ко тебе није видео тај не зна Себе, ко тебе не виде тај неће Никуда стићи, јер бескрајан је пут.

Краков, Станислав - КРИЛА

Омалени командант са четвртастим, меснатим плећима, окружен штабом на коњима, видео је само оне прве. Војници позади њега видели су како се плави бркови задовољно смеше.

Замазани дечак са погледом сунцокрета и масном, дроњавом кецељом трчи са ишараном боцом. — Јеси ли видео како јој се зуби сијали у злату? — Хаљина јој је била црна, и није довољно покривала ни груди ни ноге.

Очи се мајора немоћно раширише, па кад угледа више себе израњављене гранчице, које као да је некад у страшноме сну видео, лицем му пређе грчевити дрхтај. Склони поглед и кад срете ужаснуте очи Душкове, усне му се мало насмешише.

— Повадите му све ствари, — наређивао је трубач, јер је ађутант избезумљен клечао и јецао. Он је непрестано видео онај прекорни, тужни поглед мајоров, кад га је онако вукао у смрт. — Хајдемо, хајдемо.

— Ура—а—а, — ори се ту пред њиме и крај њега. Отворио је своје у мраку широке, уплашене очи и видео само како неке црне сен ке промичу крај њега, и како нешто страшно трешти и пишти.

Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта. Рањени ађутант мисли о јуришу. Да ли је то баш прави јуриш био? Није видео непријатеља, ни клања.

Крај њега је неко кркљао у ропцу. Видео је само крваву пену на уснама тога лица крај себе које беше црно као неког давно погребеног. Склопио је очи.

Около је било пуно крвавога меса. До њега на другоме столу лежало је нешто кратко. Видео је само смањене крваве бутине, али је онда осетио страшан бол у нози. Нагнута болничарка почела је да расеца завој.

Потом се Душко нашао у мрачној соби и на зеленој светлости видео костур своје ноге. Около су прштале варнице. — Фрактура, констатовао је лекар, и покренуо полужицом те је оно прштање

Ништа се више није чуло. Дугме је кврцнуло и светлост се упалила. Душко се издигао у кревету, и видео два страшна укочена ока, и бароницу Ивон која се нагла над мртвацем. Рус је био нздахнуо.

Закорачио је, спустио се на седиште, и прикопчао широки појас око струка. Није видео бледо Сергијево лице, мада се овај једнако окретао. Бора се смешио.

Они га нису ни спазили. Изашао је врх самих ровова, и погледао празни самртни простор пред њима. Видео је и изрешетано дрво где је у пламенима...

Петровић, Растко - АФРИКА

за мога пријатеља, који је познаје дивљу, какву ми је обећава, али за мене ово је ипак оно што нисам никада раније видео и што је блиско ономе о чему сам сањао.

“ Овај је црнац, уосталом, први кога сам видео да је сасвим антипатичног лика и безобзирног држања. Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога

Друге приче о змијама у савани, које гамижу по целој кући. Вуије Ми каже: „Моја је жена цикнула; и кад сам утрчао, видео сам како се змија одвија од ноге наше девојчице. Узео сам штап и убио је.

Разговор са једним господином који баш узима свој туш иза заклона. Нико га још није видео али се његов лик и његово тело огледају у његовоме гласу, преливаном шумним слаповима.

се љуто кајати што сам дошао; док други причају како је тај или тај долазио у Африку, прокрстарио је, уображавао да је видео и познао, а после у ствари само трућао глупости о њој.

То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне. Можда најлепше маске типа „бауле“, које сам икада видео. Једна од њих продужава се у две фигуре, чији су сексови, мушки и женски, увијени у крпице.

Вуије није био први пријатељ с ким сам се тако брзо спријатељио, и за кога сам имао апсолутно поштовање. Ја сам видео људи исто тако величанствених као што су величанствени ови пејзажи натопљени последњом светлошћу и бојама.

Прешао сам потом попреко целу прашуму; преко две стотине километра. Видео сам, од животиња, ретке и тамне птице, ретке и тамне мајмуне.

Она изненађује мога сапутника који никада није видео кошуту по толикој топлоти. Тако је близу и тако нерешено скреће с нашег пута да је Сен Калбр обара једним метком из

Не види се ништа друго до једна једина електрична светиљка која нам јури. Од тог тренутка ја сам идући кроз ноћ видео масу тих светиљки које разно обојене представљају очи најразличитијег звериња; али никад нисам разумео зашто се очи

Бели уливају страх свима па и овдашњим многобројним дружинама људи–пантера. Сам Мури видео је пре три лета како се један фетишер претворио у пантера, и једва је успео да му побегне.

Ја је одмах по повратку радосно поклањам пријатељу. Кад помислим на маске које сам могао купити на реци Комои...! Видео сам много ствари тога дана, обишао неколико села и гледао неколико там–тама, тако да сам сасвим заборавио онај

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СПАСЕНИЈА: Сироти! А брата мога јеси л’ видео? ИСАК: О, дивна жено! Да кажем: „Нисам“, ја бих лагао; А: „Видео сам“... О, госпо, госпо! Благо онима који не виде!

СПАСЕНИЈА: Сироти! А брата мога јеси л’ видео? ИСАК: О, дивна жено! Да кажем: „Нисам“, ја бих лагао; А: „Видео сам“... О, госпо, госпо! Благо онима који не виде!...

ГЛАВАШ: А јеси л’ негде видео Часнога оца, седог Пајсија?... ИСАК: Видео, Али не више међу живима! На бедему се лаки ветрови Са седом брадом

ГЛАВАШ: А јеси л’ негде видео Часнога оца, седог Пајсија?... ИСАК: Видео, Али не више међу живима! На бедему се лаки ветрови Са седом брадом тихо играју, Као да мисле махом студеним

ЈАЊА (у себи): Десет вампира да вас гледају — Нека им на част очи испадну! — Ја само да вас нисам видео!... ВУК: Два, три ли сата беше по поноћи; киша и мрак, само што муње светлуцају...

(Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то? Ту ћерку њену нисам видео, Додирнô нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô,

Свршуј!... Ил’ ћути, боље, немој казати, Или изричи спорим језиком Животу моме смртну пресуду: „Видео сам је!...“ Реци слободно, „Како је турски коњи газише, Ту бледу главу!...

“ СЕЉАК: Јесте, Станоје, баш то сам видео; дивну девојку вуку Турци махнити, а она, дршћући, у ходу застане, погледа натраг, поклецујући, сирота!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Ја почех мало помало да разазнајем наше и турске положаје и замало па сам лепо видео целу нашу и турску бојну линију.

Пред очима ми се замагли и ја сам видео само како на сто корака пред нама промичу црвени турски фесови, како севају бајонети, чуо сам час слабије час опет као

Доцније се више нисам чудио таквим појавама, јер сам видео да пуна бурад такође спадају у војничку опрему тимочко-моравскога штаба, да су та пуна бурад за господу штаблије тако

А у рову нису били турски башибозуци, већ све низам. Ја се не варам. При првом јуришу ја сам их тако изблиза видео. Потресајући призор!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Осматрао сам непрекидно и ја... Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара. Човек би се видео и даље, према звезданом небу... Чекали смо. Одједном грунуо је сложан плотун из бугарских ровова. Следио сам се.

Али неки унутрашњи напон издиже ме. Промолио сам главу изнад бедема од камења. Мртва ноћ... Живог створа нисам видео. Спустио сам се. А војници као да су се претворили у онај камен. Нико пушку да опали.

Али мене је обузело неко нерасположење. Уверавао сам себе да овакав сан не бих сањао да нисам видео змију. Али зашто баш на мене да наиђе змија!...

Сад ја, у име Дринаца, кажем: молим вас, то треба запамтити. — Наравно. То нико не спори. Нигде више нисам видео гробова него на том путу за Кајмакчалан. уз огромне губитке они су нама прокрчили пут. Није то само једна планина.

Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука. Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо!

„Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке. А свуда унаоколо мртви, мртви. Никад толико људских лешева нисам видео. Са њима смо се саживели, и сад више нико не мисли на себе. Налетели смо на унезверену гомилу Бугара.

— Полажем оружје... Ово је ван моје моћи — рече ти мој Андра и оде. За њим добаци онај студент: — Сад, кад си видео и осетио, помоли се, учо, Богу за све нас! Признајем, нисам се ни ја осећао угодно...

Мислим се, шта да радим ако налете. Сетио сам се. Бранићу се! — Светислав се насмеја, јер је видео да су они околни очекивали нешто друго. — Упутио сам једнога да ми нађе неку пушку.

Изнели су ме из заклона и положили на једну узвишицу, одакле сам видео ту Сиву Стену. Цела падина била је покривена мртвим људима.

Када се херувим вратио, саопштио је: — Обишао сам целу земљу скроз и унакрст. Нигде нисам видео шајкаче. Истина, наиђох на једну војску тамо негде око Средоземног мора.

“ „Стао сам!“ — рече Господ. „Ко иде?“ „Бог...“ Трећепозивац зажмире да би боље видео, онда трепну, напери пушку и повика: „Напред!“ На три корака заустави Господа... „Шта рече, бре, кој’ си?

— обрадовао сам се. Рече ми да је прешао још у девет часова. Тада ми исприча шта се данас с њим догодило. Кад је видео погибију моје, а нарочито друге чете, он се реши да не прелази.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

То ми је можда била прва руска књига коју сам видео. Мучио сам се да је разумем, пак ми се напокон чинило као да нешто и разумем.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

КАП. ЂУРАШКО (за себе): Песма је узноси? Не знаш је, Бошко, нис’ је видео, А, такорећи, би се стидео, Ниси пред њоме клечô, стрепио, Пред њеним сјајем ниси слепио — Нис’ је молио, клео,

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

ИИИ Јер видео сам све у теби тада: Сунца и сестре, матере и сене, Звуке и боје, реч и дрхтај пене. У мозак мој је дах твој био

Гледаш дуго, дуго. Зора тече током. Али твоје очи, негда смело холе Видео сам тада како ћутке моле. Свуд тихо. Смркова шуштала је шума. И сад, удаљен, видим твоје веђе.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

(Оде.) XИ ЖИКА, МИЛИСАВ ЖИКА: Бре, ала се препао капетан. МИЛИСАВ: А тек да си га видео јутрос. ЖИКА: Кад јутрос? МИЛИСАВ: Па кад смо напали Европу. ЖИКА: Е? А како је било, бога ти? И не причаш ми.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Томе лику додао је и нове. Врхунац државничког деловања свога оца видео је у успостављању "праве вере" у српској земљи, чиме је померио историјски значај Немањине верске политике - Србија је

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

О, мајко, мајко! О, мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео... Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом

О, мајко, мајко! О, мила сени! Откад те, мајко, нисам видео, Никаква добра нисам видео... Ил’, можда, мислиш: „Та добро му је, Кад оно тихо ткање не чује Што паук везе жицом тананом Над оним нашим

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Лицем куће, целом њеном ширином, испред ње, протезала се башта и губила наниже. Супротни, комшијски зид није се видео од силног дрвећа које је било велико, старо, разгранато.

То је био тај њихов, чувени чардак, кућа, горњи спрат који, опкољен зидовима, улицом, чаршијом, није се видео а са кога се све видело; тај чувени »баба-Станин чардак«.

Нарочито када би дубоко у ноћи горе, на чардаку, било осветљено, видео би се, распознавао, и путници, кириџије, тешећи себе што су у ноћ ипак на време дошли, говорили би: — Још седе

А остало, све је заборавио. И оца да оплаче, за њим сузу да пусти. Чак му ни гроб није добро видео. Сем на пратњи, приликом сахране, а више никад. у модрини зоре, готово у мрак будио би се.

Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама. Младен би видео како би се тада сви из околних дућана, очеви другови, пријатељи, одмах дизали, излазили испред дућана и немо се

пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до чекмеџета, у црној шамији, одмах би се трзао, досећао и улазећи узневерено питао: — Шта, зар газда?...

Младен, чим би то видео, престрашен, кријући се да га она не спази, враћао би се. Навлачио би јорган на главу, угуривао око матере дрхтећи од

Пре то није чинио. Нарочито у почетку. Али, кад је видео како Младен с дана на дан све бољи и бољи бива, као што треба, као давајући му доказа свога задовољства што тако

И баба му као да је то знала. Одмах, чим је дошао кући, по погледу бабином и материном склањању, сакривању од њега, видео је да оне све знају. Да је прво ту било свршено. Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио.

засуканих рукава, ради, по њеном укоченом брижном погледу којим га је дочекала, и по дубини испитујућег погледа, видео је да све зна. Зна да је отац код њега долазио, питао га, тражио савет.

Ништа од тога. Младен као и пре... Увече, седећи на ћепенци, испред дућана, Младен је видео како одозго са осталим младим женама и девојкама Јованка иде из амама где је, по обичају, ишла да се окупа и спреми за

— Младен је видео и са подсмехом гледао како је цела кућа, родбина, чак и улица и део чаршије, комшије му чисто одахнули.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

бар по форми) сматрати један поступак познатог српског јунака из првог устанка, Васе Чарапића: кад је он, хајдукујући, видео у пролеће на Авали први г. како је олистао, извадио је цванцик и даривао га (Милићевић, Кнежевина Србија, 75). Г.

у пољу (ЗНЖОЈС, 10, 243). На к. налази се и вештица (СЕЗ, 41, № 24). У Далмацији је »један чоек« видео ноћу једну дивљу к.

Али то семе нико никада није видео нити за њега чуо. За њега знају само виле. Као што су грчки богови јели амброзију, тако наше виле једу семе од белога

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тада сам угледао Доротеја. Изронио је из воде. Дуга жута коса прекрива му очи, па мора да је склони да би ме видео. Био је наг, опаљен сунцем. Ћутао је неко време, дубоко дишући, отирао браду и равнао бркове.

Наспрам задњег треперења западне светлости видео сам само њихове сенке. Један је био плећат и висок. Сенку оног другог, скврчену, кривоногу и грбаву и сувише сам добро

Рекао ми је да су то најлепше исписане странице које је до сада видео. Знао сам да претерује, да је лепо васпитан човек и ето показује своју учтивост.

Доротеј је, напротив, целог дана са мном разговарао о свему и свачему. Ја бих видео да сам му био на сметњи. Ја бих то свакако видео. Јелена Лаушева рана је нагло букнула.

Ја бих видео да сам му био на сметњи. Ја бих то свакако видео. Јелена Лаушева рана је нагло букнула. На површини красте појавили су се танки кончићи гноја и крви.

Ова је особито опасна, а чинило се, још само пре три дана, да се замирује. Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у нашем животу.

Прохор је био неписмен и гајио је према књигама подозрење. За све писмене људе говорио је да су сумњиви. Кад је видео са каквом лакоћом читам јеванђеље и како ми рука са каламусом лако клизи преко пергамента, његова збуњеност претворила

Лауш му се препустио, подгревајући охлађену наду, којој се окренуо кад је видео да му разум не нуди ништа. Јер, шта губи ако се препусти некој тупоглавој враџбини?

Јевђеније се није дао збунити. Виле постоје, рекао је. Он, Лауш, видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као праменови светлуцаве магле.

видео их је у поноћ док играју умотане у прозирне велове, дугих коса које лепршају као праменови светлуцаве магле. Видео је њихове босе ноге како мрсе травке и цветове на ливади.

После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има. Нико то није видео јер се догодило, ако се догодило, у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што сам видео, а ваљда

то није видео јер се догодило, ако се догодило, у дубокој тами шуме, изван домашаја светлости ватре, али оно што сам видео, а ваљда и остали, било је оно треперење на лицу, оно задовољство у изразу кад се вратио с њом.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У дворанама државничких већа, У древној Троји, Риму и Атини. Видео сам га у мору пламеном, Што горду Москву у пепео створи: Он беше већи у пламену њеном, Но цар велики са којим се бори.

Поносит пред целим светом ропски си служио мене Кô слику чистоте рајске и вечно млађане жене Ал' ме видео ниси. Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те једном са светим, небесним жаром, Кô сузна Ниобеја.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

интересовао сам се више за разна пића која се точе у колима за ручавање него за пределе које сам већ толико пута видео. Ноћни део пута Грчка; дубоки сан.

Мало доцније разрогачио сам своје очи па их добро протрљао. То не беше сан већ јава: видео сам у даљини силуету Акрополе. На станици срдачан дочек, у вароши гостопримство код Грка и у нашем посланству.

А кад се ружопрста зора појави и ја се пробудих, сагледах са свога лежишта позлаћени руб неког брега. То што сам видео, био је врхунац Олимпа, стан богова.

Ератостен застаде. Гледајући у таму, видео је он пред собом Земљину куглу, толику да је може опипати, са Сијенским бунаром и полупречником Земљиним, који је

Ератостен није, вероватно, ни видео онај бунар који му је помогао, при његовом мерењу Земље, нити је, лично, нашао његово отстојање од Александрије; он

Тако ћемо се, драга моја пријатељице, видети тек идућег лета, а да дотле не бих заборавио шта сам овде све видео и доживео, ја водим збијеним речима мој дневник.

стене острва Оксије, ја сам се толико уживео у доба Одисеја, да бих се мање пренуо да сам њега самог пред собом видео, но што ме је изненадила појава једног грчког калуђера.

Оне иду корак по корак. Колико сам пута посматрао то пешачење научника и проучавао га. Видео сам их свакојаких: лаког и грациозног корака, тешког но сигурног хода, плашљивог и непоузданог корака; има их који

Има их болешљивих који пате од реуматизма у ногама и служе се штакама, а видео сам и такве који се клате горе-доле на дрвеном коњу а верују, као деца да путују далеко, далеко.

Па када она обилази око Сунца, зашто не би и Земља, кад и иначе већ не мирује. Коперник је, као оно Мојсије, видео издалека обећану земљу, а Галилеји нас је у њу увео.

Зар можеш замислити да се она покреће?“ - „А зашто не? Видео сам често гломазна тела како се, бачена у вис, пењу, падају и крећу кроз простор.

Толико мален део природе видео сам и у моме парку, и то ми је било доста, јер сам осећао њено топло било, као што сам га осећао и на оном исечку

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз какав прозор, он се онда од дерта запије, и дубоко у ноћ дође кући.

Јер, кад би видео ове печене џигерице и бубреге, а зна да само ми, слуге, сељаци, тако крваво печено волимо, помислио би да сам ја то за

АРСЕНИЈЕ Бога ми, хаџике, сад га нисам видео. Али, сигурно је на гробљу. Сигурно се опет у какав стари, већ испуцан гроб завукао и тамо лежи, пошто га ту, као

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Знам ја, мајсторе, шта говорим, и видео сам то што говорим, и ето толико сам хтео рећи, и хвала што сте ме саслушали.” Шнајдерница се запрепастила.

” Шнајдерница се запрепастила. Мајстор је променио десет израза лица, а први калфа и двадесет. „Па добро, а где си ти видео те маказе што саме кроје?” запита напослетку мајстор. „Видео сам; а сам вам хвала што се не наљутисте.

„Па добро, а где си ти видео те маказе што саме кроје?” запита напослетку мајстор. „Видео сам; а сам вам хвала што се не наљутисте.” Костица као да је тог дана положио неки важан испит.

Али кад сам већ почео, де, реците ми, зашто свет мени пакости, зашто ме каља? Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме?

у кујни госпа Нолиној, где се врло добро осећао: — Мени је госпојица Јулица као једна циркуска играчица, што сам је видео. Ишла је по жици, уф, не умем вам испричати. Сукњица кратка, довде, и цакли се као сунце, а ноге, их...

Шта би рекао Тоша, да је жив?... Напослетку, сам је Нолу изабрао... Нит госпођа, нит дама. А нико од нас није видео тог оца с којим се толико хвалисала, нит јој кад дође ко до њеног „наш крај, наше планине...” Сирота госпа Нола.

Премда, ожиљак ми је остао, господине докторе, и ја мислим да се и види. И видео се. Некако се смањила госпа Нола; мање право се држи; смежурала се и повила као маторо дрво кад пресенети.

Несрећни човек, некада шарени детлић на променади чији се прслук видео на сто метара; „маркиз” с лорњоном, и танком палицом коју је вртео прописно у виду мотовила; ташти љубитељ новца који

Ниједна се девојчица није могла похвалити да је видела срце Бранка Каленића, док га је стари професор историје видео и гледао. Кад Бранка пропитује, то је свечаност и велики испит.

Осећа да га на улици милују погледи људи, и као желео би да му је то свеједно, али није. Наравно, видео је и понеки усињени смешак, и чуо понеку завидљиву реч.

Да ли је својим кратковидим очима могао да види поглед и израз лица свога незаборавног учитеља и друга? Ако није видео, и боље што није. Прави одликаши, одликаши даром и душом, ретки су.

Једноставан, иако врло способан, марљив, скроман, чист од сваке усплахирене амбиције. То још нисам видео код млада човека.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

— Не, болови су и даље остали међу људима, јер, веле, живот је бол и без бола нема живота. — А јеси ли бар познао и видео живот тај? — Не, јер нисам кроз сузе могао ништа познати и ништа видети.

се кроз живот и животу прошао своју стазу, поверавам да испише ове листове моје јубиларне књиге, јер он је једини видео живот.

по коме сам реду вожње ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја видео једну трагедију.

сестри ви и даље правите љубазно лице, милујете малу наказу по косици и одговарате јој: „Јесте, јесте, душо, видео сам, врло лепе пипе, особито лепе пипе!

Министра војног нико није видео где се у тој гужви део, нити смо дуго и дуго могли сазнати шта је с њим. Када смо се, после овога тешкога пораза,

Он би почео овако: — Милане, јеси ли видео који пут жабу? — Јесам, господине! — Јеси ли је упамтио? — Јесам! — Је л' има овако: горе главу, доле реп, а са

Вешао би лопова за пар пилића, а крај обешенога стављао би предмет који је украо, како би свако видео зашто је онај кажњен.

Питање: Јесте ли видели ножић мога стрица? Одговор: Да, видео сам ножић вашега стрица на клупи у башти моје тетке, која је јуче појела једну јабуку.

Бануо је гневан у собу и тамо је у своме рођеноме кревету, на своме рођеноме јастуку, видео својим рођеним очима наредника без чизама.

Београд: Кафана „Руски цар“. Пострестанте. Карта је била њена и она му је писала: „Драги Чича, оно што си видео није истина“ итд.

и брижно оборили главе, тако да сам ја добио утисак као да ће ме осудити да будем жив спаљен на ломачи и већ сам видео масу света како се скупила око ломаче, видео сам моје три тетке како леже онесвешћене на земљи, видео сам Марицу,

добио утисак као да ће ме осудити да будем жив спаљен на ломачи и већ сам видео масу света како се скупила око ломаче, видео сам моје три тетке како леже онесвешћене на земљи, видео сам Марицу, поштареву ћерку, како горко плаче и видео сам

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Над разбојиштем се разастрла магла од дима и прашине, кроз коју се видео повремени блесак наших топова. Иако потамнео као земља, потпуковник Петар се шалио да би охрабрио нас млађе.

Не палите још цигареТу... Светлост је, види се. А ја се таман примирио. Опет ме обузе лака дрхтавица. Али кад сам видео стрепњу командира ја се охрабрих. Мило ми што командир није приметио мој страх.

Паде ми тада на памет слика коју сам некада видео у једној галерији слика у Русији. Батерији је исто овако пресечен пут.

Ни прст се пред оком није видео. Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија.

Нико их више није видео. Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама. Војници су носили пуне торбе дувана и облачили нове

Око три часа после пола ноћи, клисура је била испражњена и пут слободан. — Јеси ли видео, бато? — вели поручник Бранко, враћајући се. — Док сам молио, викао, претио, нико да мрдне.

Иако је на путу било много сличних физиономија, ипак је ово лице привлачило мој поглед... Чини ми се да сам некад видео оне очи, онај правилан нос... Али ово лице је сад бледо, а очи замагљене.

Прича се да је црногорски генерал простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако вама нећу дати самар, ја коме ћу! — и потапшао га по рамену.

Некоји су осветљени сунцем и блеште у пуном сјају. Гледам и размишљам, где ли сам видео сличну чаробну слику. Али омакох се и једва се одржах, придржавајући се за једно дрво. Сада смо силазили.

Увече се вратио са два џака купуса. Прича нам Коста да је лутајући наишао на једно арнаутско село где је видео купус. Није хтео да пљачка.

А, попе, ту ћеш се зло провести. — Море, хајд не причај... — Уверавам те... Командант је видео спровод и питао где је свештеник. — Душан намигну, али то свештеник не опази. — Није могуће! — чуде се остали.

— Слушај, да је командант хтео с тобом приватно да разговара он би те звао преко посилнога. А видео си да је дошао ађутант. — Наравно...

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О та зар за добре оне горе отпутова негда мисао твоја! Ознојени скидали бисмо укорак шешире: Никада ниси, Гијоме, видео чврсте наше манастире. Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља.

није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао си најзад сам крвав и задихан песниче.

О те руке, руке, благости дотицања! Изиђох пред врата, из замрачености своје собе, Да бих те видео још једном; Соба је пуна крви; Табах по крви расејан, као дечак кад уби свог оца.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Шта све не би видео, шта доживео тамо горе! Постоје у ливади и ситни жути цветови чије главице постају сребрне и лагане кад остаре,

Остали сунцокрети сад су већ отворено показивали своје негодовање. Ко је још видео сунцокрет тако патуљаст и неозбиљан? Шта има он с месецом? Шта га се тичу звезде на небу?

Врежу купине никада није ни видео, а она се за лист његове ноге закачила, кожу му цепа као свилу, крв тече. — Ах, проклетнице!

Тежак и опасан је пут до њега. Зато га нико није видео, нико убрао. Замисли се и сневесели Ведран. Време поласка дошло, а њему се не остављају ни грабић, ни бреза.

Ко је није видео, тог није забљеснула светлост њених љубичастих очију. Ко је није чуо — тај је могао чути глас ластавице у гласовима

— Шта сам могао, стари? Дозвао си ме својим мислима. Родио бостан ове године, видим, а и жито већ руди. Давно нисам видео такво! — Како да види жито онај који у жене и у дно чаше гледа? — љутну се Старац, решен да више не разговара.

— Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку? Сумануто! Угледао ју је само једном, и никад више.

— Којешта пита момак! — говорили су. — Нема таквога Града! Нико за њега није чуо! Нико га није видео! — Људи би одлазили својим послом, а дечак је остајао сам, док коначно не срете једнога старца коме се чинило да је,

Месец му је прохладном руком образ дотицао. — Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја?

— Ти, који не престајеш да луташ — обрати му се Чобанин — јеси ли видео моју Звезду? — Видео сам све звезде! — подиже Месец врх обрве. — Како да знам која је твоја? — Моја је најнежнија, најломнија.

И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Кантакузин је с турским поглаваром Умур-бегом ишао тек иза те војске, и видео је да тим првим сукобом није ништа свршено, него да бој треба тек да настане, јер је војска Момчилова само устукла

Кад је срео девет братских коња без јахача, кад је видео да су браћа изгинула, тога тренутка су му малаксале руке „од жалости за браћом рођеном“ и више није био у стању да се

и у XВИИИ, и у XИX веку, кад год је изговарао стихове: „крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке“ увек видео живог Бошка, његову пламену заставу и његову неуморну руку и сабљу.

Но она је то опазила и почела да их гони на коњу ластавици. Кад је то видео, Марко се одвојио Од другова, обукао калуђерско рухо и сео крај шарене чесме — не би ли ту зауставио девојку.

Он је — каже ова песма — млад, нема ни шеснаест година, још није ни видео мегдан, а противник му је на гласу мегданџија.

У првоме (из песме Јанковић Стојан и Смиљанић Илија) дат је у слици пуној полета и жубора Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу: Живо му је срце поиграло, а за појас свијетло оружје, у њедрима сахат закуцао, на прсима токе

Народни певач је ту појединост прећутао. Али, по свему судећи, он је Југовићку у томе тренутку видео ван двора, у дворишту, како седи на ниској троножној столичици или на трави, јер иначе не би могла да јој падне у

“ Рањен Ненад њему одговара: „Та ти ли си, мој брате рођени! Вала богу кад сам те видео, те ме жива моја жеља мину! Не могу ти ране преболети, већ ти проста моја крвца била!“ То изусти, па душицу пусти.

(„Видео сам како на гозби седе племићи и војводе, а за њиховим леђима стоје војници и певају поменуте песме о слави предака.

) — У XВИИИ веку (у другој половини) Доситеј Обрадовић видео је у Далмацији слепог певача Марка. Сем тога, Доситеј је оставио и једно драгоцено сведочанство о распрострањености

Када будеш вису на планину, тј. када дођеш на вис планински. А кад Марко лице огледао, вероватно је видео исто оно што и дахије у тепсији у песми Почетак буне против дахија.

Па му пружи седам кољенаца, тј. продужи га помоћу седам коленаца да би даље видео. Кано мјесец од петнаест дана, тј. пун месец.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ПУЦАМ ХОЋУ ДА БУДЕМ НЕШТО ДРУГО БАР — ВЛАДАР Е ПА САД ЈЕ ДОСТА рече Коста Главни чистач каменог моста ГДЕ СИ ВИДЕО ШАКО ЈАДА ДА ПУТАР НЕКОМ ЗЕМЉОМ ВЛАДА ЛУДИ ВИШЕ НЕ ЖИВЕ У БРИЗИ Људи више не живе у бризи Ко нема у глави има у

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео! БОГОРОДИЦА НАРИКАЧА О, мајко избавитељева, што то тебе сад снађе и тај чемер горак сустиже!

ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову. А прво небо и земља прва оде и прође. Апокалипсис, 21 Свет хоће много лепши остати неголи

МРТВОРОЂЕНИ Нит је шта овде видео, Ни има за чим жалити; Из мрака је на залуд овде изашао, У мрак опет тамо и отишао; Ни имена му има, Сунце га обсјало

Остала крстато на врху јој два чапорња, с којом но је у Синајској гори свога му таста овце пасао. И онде је видео неопалиму купину и из оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме

Ништа му не бијаше нахудила. СВЕТИ ТЕОДОР РАСКИВА КИПОВЕ »На сокаку видео сам велике Артемиде богиње, њезину главу у руци некога просјака, где продаваше...

И то је тамо смотрио и видео је једнога ангела, где стоји у сунцу, који је из гласа, колико га је грло поднело, толико јако је подвикнуо, говорећи

Видеше јер нејма је овде, нити ју је везир видео — закле им се. Чудише се што би то било, кад су је сви видели, јер је онде дошла.

Бијаху они сви на жетви, жњаху и везаху жито у снопје. Једне ноћи сни он сан и сутрадан каза им што је снио. »Видео сам, рече, ваше снопове где се поклонише сви моме снопу.

И о том кано да је уплашен, тако се промени у лицу своме и био се устрашио. И што је год то чуо и видео, које на сну, што и на јаве очевестно, — све је то исказао грађаном.

мудрице опет надима их, а неким пак боље је презирати и ка низашто примати што су чинили: учини се што чуо не дочуо, видео не видео, што знао за то не дознао!

опет надима их, а неким пак боље је презирати и ка низашто примати што су чинили: учини се што чуо не дочуо, видео не видео, што знао за то не дознао!

Клин с клином на крај се избије. Тешко томе ко правда злога дара рад. Цара ако би и задужио, слабу би хвајду видео; ако би си што и повратио, ама оскубена репа и то с многим ходом и с трудом. Докле је халат дотле и занат.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— тужио се тај господин адвокату. — Они живе — будитебокснама! Ништа не купују на пијаци!... Кад си их видео у парку да се шетају кô други људи Јевропејци, да изведу жене, или сестре, или, рецимо, свастике?!...

Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету;

Све је то чудновато страшно и њему немило било што је тада видео у Тим сликама... Сви весели, само он тужан; сви пусти и обесни, само он бедан; свима до шале и смеха, само он стоји и

“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло.

Свет из чаршије пролази и хита кућама по махалама. На истоку резонују: ко није видео фајде од очију, неће ни од трепавица; ко није пазарио и ћарио дању за видела, неће ни увече спрам свеће, — и зато мало

Али Зоне нигде не беше, нико је није видео (а чудно би им било да су је и виделе!). Спазиле су само то да су домаћи сви некако сметени, расејани и забринути — и

И Мане гледа како је лепа и кад плаче, и мило му да је гледа кад плаче. Каже јој да га је у сну видео као њеног младожењу, па би сада рад био и на јави видети га и као девера!...