Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ено, конзилијум од бечкеречких доктора скупио се у болесниковој кући, па кажеду; доња вилица, бог да прости! Бог зна ’оће л’ и жив остати! — О, о, забога, шта чујем! — Е, а сад збогом снаш’-Пело. Журим се!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само што из њега не певају сове. Трифунов лик, коштуњав, мало упалих образа, високог чела, јаких вилица, а носат, бркат, који је пре десет година још, ћерци капамаџије Гроздина личио, боже ме прости, на лик архангела
Црњански, Милош - Сеобе 1
У страховитој борби својих плећа, против стезања омче, беше сав набрекао, тако да му се доња вилица, својим огромним, жутим зубима била зарила у горњи део уста, сва крвава.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
је понижавало то злобно церење пуно златних зуба и зјапећих црних рупа, тамо где су зуби недостајали, тих очију и вилица што су је гутале — као да није била уопште људско биће, већ наказно смешан представник неког посве другог рода:
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
У фесу, везаних вилица... Испод њега бели се чаршав. До главе му седела је мати и укочено, немо гладила му је и исправљала праменове његове
мртву Митину главу, која сад дошла већа, лепша, с облим челом, затвореним и јасно оцртаним очима и, услед сад везаних вилица, уздигнутим, приљубљеним образима. Само онај зелени лист на устима ме чудно и неугодно дираше ...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А уз њу се прикучила аждаха, седмоглави змај, на првој глави глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам сричући: Руварац! Шта, Руварац?
— Срам је рећи! — што их тисућ бега псећи од вилица магарећи' кад замахне синак твој? То мужеви? То су жене! Па зар жене против мене?
Самсонова то зар глава? тих вилица грдни зјап? те ноздрве узвијене? те зар очи испијене? па те уши — тај незграп? Иста слика, бог и душа, на самрти њена
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Идем као у неком бунилу за осталима и, задржавајући дах, гледам са ивице пута у јаругу. Разјапљених вилица, леш је био леђима пресамићен преко једне стене и стакленим очима зурио у бесконачност.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију... Нешто га у грудима дави, стеже и пење се на више, ноге му клецају, у глави читав хаос.
смртна жудња за осветом запенуши, издиже се и заклокота у њему; он скочи, измењен, страшан као звер, искривљених вилица и разрогачених крвавих очију... Беспомоћно детињско страдање и нека дивљина беху исписани на његову лицу...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка оде у кујну да Арнаутину скува кафу. Арнаутин, намрштивши се, ваљда да му јаче одскочи она пруга око вилица и чела, која је показивала докле је вода допрла при његову јутрошњем умивању, поче оштро да прича.
Лице јој сасвим чисто. Особито око врата, подбратка и вилица, почела она млечна, женска белина. Нигде, ни по потиљку, ни око ушију, нема маља.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Моје, увек би помислио. Сада се ничему више не радује. Издалека, мучно се пробија и кљуца — ничему, а вилица заигра као пред плач.
Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се распршташе, њена секира полете и зари се у снег; жена застаде тражећи мету
Десном руком струји крцкање хрскавице и мокро шиштање. У зглобовима прстију и у лежајима вилица. Опет само кратко јекну, да отера из себе оно што је крцкање хрскавице и мокро шиштање.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ил' рађа? А уз њу се прикучила аждаха, Седмоглави змај, На првој глави глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам сричући: Руварац!... Шта, Руварац?
Попа, Васко - КОРА
ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу раскрвавио Хтео је Да прегризе ту стабљику
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
који помало натуца српски, продужава с њим да говори рђавим српским језиком, са оним енглеским изговором и стегнутих вилица, и цело боговетно вече разговарају, претресају разна актуелна питања и ћаскају те о овоме те о ономе, и прича му Илија
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
знам више да л' се сећам сада Једног момента и израза лица Једног момента да л' се сећам, мада Још гледам себе везаних вилица. Ја не знам више да л' се сећам сада. Ни кад је дош'о облик заборава.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ниже њих су превијали рањенике. Било је сломљених вилица, смрсканих стопала, улепљених власи и усирене крви. Неко је говорио о практичности шлема. Шуме су гореле на сунцу.
Било је нечега на врату — вилица која се клатила и мало косе. Осећао је по себи крв, но није знао да ли је његова или туђа. Нешто је прошло кроз њега.
Одблесак од ватре пао је на угљенисане кости, и изгледало је да се једна разломљена вилица осмева. Казимир је дрхтао у грозници и грозно кашљао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нешто запуцкета, као оне дечје жабице, и онда се сручи читав пљусак страховитих експлозија. Стиснутих вилица и сав згрчен, стајао сам прибијен уза земљу. Дах ми је стао. Нешто се сломата покрај мене. За њиме други, трећи.
Кошчати, а вижљави, стиснутих вилица и оштра погледа, улазили су бомбаши редом у полумрачни лагум, и прибијали се један уз другог. Њих двадесет и пет.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И сиђе с њим. Видео ју је обучену, испружену, осветљену, повезане главе, повезаних вилица. Од одела једва се видела, и једва јој се видело ситно узано лице и онај мирни, а опет и даље онај усамљени јој, као
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Господе, смилуј му се, прими овога човека који ти иде у сусрет намрштена чела и стегнутих вилица, опрости му за његов чемер и јед.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Леверијеов правилни чврсти нос, енергично моделисана, избријана доња вилица која се пркосно истурила преко уског овратника, испољавали су човека неограниченог самопоуздања, а његове хладне
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Брада опет ко зна чија, нежна, вечито дрхтава детиња брада. А над њом јака вилица. Ту необичну главу кварила је коса, коса Павлове мајке, бледоцрвенкаста и очајно слаба коса.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
чеоним костима се пресијава Страховито памћење Из очних дупљи Гледа до на крај света Црна видовитост Између крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Повремено би блеснуо у грудима расни инат. Неки веле — јунаштво. Напрегнутих нерава и стиснутих вилица, у вихору граната, гинули су пешаци, очекујући непријатељску пешадију.
Окретох се. Лешеви, голи људски лешеви, преко стотину мртвих људи набацано на обалу, на гомилу, разјапљених вилица, стакластог погледа, раскречених ногу и згрчених руку.
да ће овај живи човек, који лута као авет по овоме ветру, који још говори, мисли, да ће и он сутра лежати искежених вилица.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
од масти за цокуле марке „Арап“, шила, бургије, зумбе, пробојци, кресиво, кремење, половина од машица, доња коњска вилица, јагњеће крзно, точак са колица и са шиваће машине као и неке огромне мамузе, затим неколико потковица, обичних и