Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Куда ћеш?“ питам га ја, а он ми збуњено одговара: „Знаш, Грлице, продали смо једном Чивутину наш виноград, па идем тамо да узмем нешто мало хране, а, ако може бити, и новаца.
Врло је ретко узимао надничара, и опет су му њиве биле свакада на време урађене и окопане, виноград, орезан и опрашен, а око куће ретко си где на воћу могао видети оне прљаве чаурице од несрећних гусеница...
дан, ту седи поред капетана и капетаница и остала породица, а ћата отиде са пет-шест окривљеника и једним пандуром у виноград, па онде надгледа како ће се окопати или орезати.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Магарац, петао и лав 56 46 Магарац и жабе 57 47 Коњ и магаре 58 48 Коњ и коњушар 59 49 Јелен 60 50 Јелен 61 51 Јелен и виноград 62 52 Јелен и јеленче 63 53 Мачак дивји и петао 64 54 Мачак и мишеви 65 55 Петао, пас и лисица 66 56 Пешлови и
Ко се одвећ ветра плаши, нек не иде на море, и ако се мраза боји — нек не сади виноград. Пак што би било? Ништа него скудост и недостатак. Чему нас дакле ова басна учи? „Мηδέν άγαν: Ништа преко мере”.
Разумно је, дакле, всегда чувати се. 51 Јелен и виноград Јелен, бежећи од ловаца, сакрије се у зелен виноград. А кад прођу ловци, онда он почне чупапи лишће и јести.
Разумно је, дакле, всегда чувати се. 51 Јелен и виноград Јелен, бежећи од ловаца, сакрије се у зелен виноград. А кад прођу ловци, онда он почне чупапи лишће и јести.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Дела ти, Дашо, да ми њему баш дрекнемо, најбоље ће бити. И тако мени је веома запело око за онај његов виноград у Прљинама... — Та и мени је запело око, господине, за ону ливаду у луци... Нема је у целој капетанији онаке!
« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!... Него, колико иштеш за онај виноград да се сад погодимо? — Не могу ја, господине, сад сећи ражањ а зец још у шуми. — Ама, окани се ти спрдње, Дашо!
печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја онај виноград!... Деде, море, реци — пошто? — Лако ћемо, господине. Само да му ишчупамо из шака... — Е није него још!...
Знаш — ливада... — Вино... — мрмољи опет капетан држећи се за свог Ђуку да не падне — вино... Ти, Дашо... Јес — виноград... Не брини се... Добош сам ја, море!... Јест, ја — добош! Напослетку и тај се џумбус утаја...
— Налазио је и то, ама му све подлију воду. Капетан се беше нешто на њ испизмио, а запело му око за његов виноград. Узловић, опет, зинуо на ливаду, па све шушкају заједно и спремају му замке.
« Спремим се ја и пођемо. Кад бесмо већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?
већ у Крнић — путем поред винограда, он ће тек пружити прстом на Раданов виноград: »Како ти се допада, Ђуко, онај виноград?« — »Добар«, велим ја, »бољег ретко где има.« »Што ли то сад пита?« мислим сам.
Њега на испит, па после суду, суд га осуди на робију, и ето, сиромах, још није издржао. Капетан тера опет своје. Виноград је добио. Сад, ваљда, има опет неког те му помаже да тргује с главом шећера...
Поп је Вујица стигао у свој виноград. Поче већ по која градљика пролетати. Поп Вујица стаде насред винограда, скиде читу и метну је на један чокот, одмота
— Срећа је, учо, то беше на облак. Није много штете починио. — Винограде је, мислим, окачио добро? — Само је попов виноград страдао, а они други нису готово ни такнути... Него ти је и поп зло прошао!
Никад ти он не скида пушку с рамена. А пошао у њиву, а у дрва, а у виноград, а у ливаду — свакад ће је понети. Баш на Мале Врачеве поранио Радош да обиђе ниву, па онда да проврља мало по
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва из дана; Светла реч Бог што рече Да плоди тло Ханана. Виноград мој у страни, И трешње већ у цвету. Одозгор у час рани Зазори целом свету!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Госпођа Јелка рада је да се мало провозају. Љуба пристане на то, и то да он њих на својим колима у Виноград воза. Упрегну и оду. Господар Пера обукао је свој најлепши капут, премда је био послен дан, па стоји пред дућаном.
Није чудо, има госта младожењу! Љуба је са својом фуром стигао у виноград. Ту му се сад цела романтика развила. Красни виногради, лепа Савка пред очима!
Од својих другарица се само у том разликовала што је била најбогатија. Има сесију земље и виноград. Оца нема. Милена Милеуснићева, кћи Ђоке Милеуснића, опанчара у Б.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Сос вода си гаси ватра!... Кад си био у виноград сос надничар, изгубило си једну сикиру, тридесет крајцара... Кад си носио путуња, пуко кајшу и просуло си толику кљук,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Стритцески је рекао Павлу да му даје, на три дана, и кућу, у Неоплатенси, и виноград у Варадину, и мајур у Футогу, и паре, и музиканте, и пиће и јела, да може позвати целу Бачку.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево неких од тих пословица и изрека: „Птица је створена за лет, а човек за рад“; „Како радиш онако ћеш и проћи“; „Виноград не иште молитве него мотике“; „Раноранилац и доцнолегалац кућу тече“; „Ко у лето не ради, у зиму гладује“; „У радише
(Прихватају се тврдње, пословице попут „Свако је ковач своје среће“; „Виноград иште мотике, а не молитве“ итд.) То долази отуд што у непосредном искуству људи постоје елементи и за једно и за друго
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Показивао би им даље: шта је село, двориште, кућа, вајат, њива, виноград и забран, и пошто их је преслишао на лицу места, враћао их је натраг сите и обогаћене знањем које ће им у животу
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
берачице младе, Живо вежу млада винограда, Живо вежу тананим шеваром; Ал' им једна друга заостаје: Косу реже, њом виноград веже. Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше!
је веће био врео, Дикоје добро боца његов жар; 3емљедела(ц) беспослен није сео, Под српом пада класа жути шар; И виноград је веће био зрео, У суде скупља с' вина пламен дар; — На стање моје бија с' навикао И једва ми је драге било жао.
књигу Која вељу учини ми бригу; Ситна књига 'вако говорила: „Воденицу муња ти спалила, Јоште туча што удари јуче Виноград ти у цвету потуче, Гледај како да си брже дома“, — Те ја тако и учиним ома.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Тек пред вечер ако дођем у наш виноград. Још издалека, на улазу, видим где се Марко коњар раскречио, шубара му штрчи на глави, он коленима притиснуо крблу,
— Камо чича-Марку ракије? Тако ли ти? Чекај, да ли ћу да ти играм на свадбу. Ућутках га дуваном и уђох у виноград. Жене ме једва дочекаше и осуше грдњама: где сам био? што не радим? како нећу ни вечеру да добијем, и друго.
И у сваком винограду тако. Свуда жене, девојке. Трче из једног у други виноград, састају се. Нестало је међа, граница. Све је једно.
Вичу на њу што неће да бере. Воли да носи корпе, да истрчава на пут, гледа, обзире се, па да после утрчи у виноград преко јендека вијући се и кикоћући. А остале је пецкају, питају: да ли је скоро снивала мужа? због кога истрчава?
— Не, не! — Устадох. — Ићи ћу у „Рашку“, да тамо чувам виноград. Њој глава клону, косирче из руку испаде. — Ако! Иди! — покорно прошапта и умукну, одупревши се рукама о земљу, да
се одмах познавао по гомили камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња, што је било на међи и спречавало да се виноград не рони у долину. Стигох и, дахнувши, извалих се међу чокоте.
Отворио ту бакалницу и, мало по мало, сâм, једнако радећи, стекао кућу, виноград. Али ваљда као разочаран тим сиромаштвом, тековином која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали,
Па и то што донесе једва да има за њу, а камо ли још и за дете... А, да се Аница задужи, да прода виноград, кућу покојникову, то боље Аницу да види мртву, него ли то.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче кад то чује стане плакати и молити се да он то не може учинити, нити
Она кад га саслуша рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана
А мати кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао. Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.
Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао; до седам дана било је већ грожђе зрело у њему. А то је било време кад нигде нема грожђа.
Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе, лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.
Али једне године баш пред бербу, дуне нека олуја, а из облака оспе градушка, као кокошје јајце, па утепа цео виноград. Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше.
Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био и пре.
— А откуда добављаше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године.
— Е, ми то не смемо од бога, он је нант татко. Али да нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да мете једно зрно олова, друго сребра,
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет радботаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду.
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет радботаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
(Гризу се, ждеру силе мрклине.) Алатке хвата живост, лакоћа. Прашниче земни, радосно раткај: башта је твоја виноград воћа. Кратку, и крепку, молитву саткај. Чуваран буди, бића ми трако. Не знај за речи никуд ни како.
В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал, што блати Месец, свинут перорез.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СВИ: Уха!!!... АГАТОН: Није то све! ТАНАСИЈЕ: Па није, дабоме! ПРОКА: Тај не уме да стане! АГАТОН: А затим и виноград са вилом на Топчидерском брду. СВИ: Уха! ТРИФУН: Како би било и акције Народне банке?
СИМКА: Оставио је нешто, колико реда ради и да покрије срамоту, али све остало њој: кућу, виноград, дућане, акције, готовину, све, све њој. ГИНА: Све, боме!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Договарамо се да сачекамо кад паљба мало престане, а тада да се залетимо и у пролазу запитамо... Пред нама је један виноград. Гледамо како читави чокоти одлећу у ваздух. Стабљике трепере кроз онај дим као мртвачке кости.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ ПОРОДИЧНЕ ПЕСМЕ 216. Висока јела до неба, Широке гране подвила, Све равно поље прекрила. У пољу ми је виноград, У винограду џардини, А у џардину наранча, А под наранчом постеља, А на постељи млада спи Малахним чедом на руци.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
као да она не би имала да умеси Софки, што би јој се јело, већ ето она, која толику децу има, од имања само кућицу и виноград, а муж јој готово надничи — поче Магду грдити: — А што си јој узимала?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Без лупњаве) 273 — Где чизмар почне најпре чизму да шије? (На колену) 274 — Зашто људи виноград копају? (Јер га не могу орати) 275 — Зашто људе вешају? (За врат) 276 — Зашто човек иде?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити,
Она кад га саслуша, рече му: „Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана
А мати кад чује, рече му: „Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао.” Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.
Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, — до седам да- | на било 84 већ грожђе зрело у њему, а то је било време кад нигде нема
Сад ђаво стане плакати па од љутине рече: „Вала, попе, баш хоћу још с тобом да посадим виноград, па шта буде, и ако ме још и овђе превариш, онда од нашега ортаклука нема ништа. И тако посаде виноград.
И тако посаде виноград. Кад виноград треће године | роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.
И тако посаде виноград. Кад виноград треће године | роди и покаже се врло лијепо грожђе, онда се састану да опет бирају шта који воли.
“ а ђаво одговори: „Вала ја ћу густижу, а теби џаба чорба.“ Кад виноград сазри, онда свети Сава обере грожђе, метне у кацу па после источи вино, а ђаволу остане џибра.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер придремкује, седиш, возиш се кући, а
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Он је већ велики, већ домаћин, свој господар... »свој господар«, али, ено, већ виноград на Ћошци оде, и ону њиву већ је начео, преполовио... АНЂА Ако, од оца му је остало и очево а не туђе једе и троши.
И, нећу душе да грешим, покојник све на време тачно врати, а од тога виде вајде, добро заради, купи баш тај виноград и ту њиву. А и она (показује на Анђу) и она му је помагала.
Немам ја када, и нећу ја то. Је ли истина? АНЂА Истина. ЈОВЧА Све? АНЂА Па... ЈОВЧА Истина да је виноград продао? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И њиву већ упола начео? АНЂА Јесте. ЈОВЧА И дућан празан, ништа у њему не ради?
ЈОВАН Чујеш, иди, мичи се, јер сад ћу те... МЛАДЕН (удара га, изгура га и затвори врата): Одмах се враћај тамо, у виноград, на бербу; носи шта треба да те не чекају! Сви су тамо само се ти извлачиш.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
пуним злака и цвећа селнога, која се протегла до близу манастира, а с оне стране долине, рекао бих да су царске башче. Виноград до винограда, окружени и накићени с[а] свакојаки плодовити древеси, брдо над брдом и холм над холмом као да се један
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Исте године, посли ники пет мисеци, може бити, чувâ сам свој виноград. Једно сеоско дите прође онуда. Ја га ударим великим каменом у слипо око. Дите пане мртво.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем. „Две њиве и ливаду.“ Нема разговора. „И забран одозго, и виноград одозго!“ Јок. „И краве, кола, плуг, и кућу да ти направим.“ Јок. „Цело имање и све злато у готовини.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Ту су их рибари најрадосније дочекивали. Како и не би? уз песму малих свирача лакше се окопавао виноград, лакше извлачиле мреже из мора.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
са дечаком, проводио сате у учењу и разговору, препуштао се расветљењима ране јесени од којих је оздрављао и посматрао виноград, свуд око куће.
Уредио је да се у двориштима, било их је два, насаде липе, ујутру и увече сам је неговао ружичњак а његов се мали виноград простирао све до шанца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
без реда истоварени сандуци тјестенине и врећице сумпора, бале сухог бакалара, вијенци тврдих колача, колути жице за виноград, а под корацима су се мрвили груменови модмодре галице остављајући плавичаст траг.
Она припада изабранима. Гледао сам старе сељаке на самртном одру. С њима је умирала њихова њива, њихов виноград, њихова крава Бијелка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море, није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају. Посади ти онамо виноград, па ћеш да береш грожђе лепше од свију нас. Сељак послуша село.
Сељак послуша село. Разоре ливаду, посади лозу, а после три године виноград стане толико да рађа да већ није имао где да си збере бербу.
Друге године баш у исто време уби га опет, па треће, пак га више никад и не остављаше. Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био и пре.
— А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао грожђе. На то грожђе навади се ова ала, па га позоба сваке године.
— Е, ми то не смемо од бога, он је наш татко. Али да нешто зна онај сељак што му је упропастио виноград, па да га причека под оном крушком што је на средини винограда, с пушком, али да метне једно зрно олова, друго сребра,
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду.
Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду.
Сељак окрене кундак па је домлати. Одмах затим разиђоше се облаци, а виноград никад више град није био. Сељак се после тога опет обогати.
И тако научи цара те дозове момче и рече му да посади виноград и да за седам дана донесе с њега нова вина. Момче, кад то чује, стане плакати и молити се да он то не може учинити,
Она, кад га саслуша, рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те спавај, а за седам дана
А мати, кад чује, рече му: — Иди, синко, иди огледај, и онако си пропао. Онда он отиде к цару и заиште место за виноград и да му се ишпарта где ће бити бразде.
Кад ујутру устане, а то виноград посађен; друго јутро — листао, до седам дана било већ грожђе зрело у њему. А то је било време кад нигде нема грожђа.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не гледе лепоту, ни што је прилика, Већ колико има виноград мотика, Каца и казана, ракије и вина, Колико акова у подруму има.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А осећа како је болан. Иде разбацано, млитаво. Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Не вала га доносити резачима, да не би град тукао виноград (СЕЗ, 32, 1925, 25). Од његова мириса беже змије (СЕЗ, 40, 238). Б. л.
По виноградима сади се да би чувала виноград од грома (прота Ст. Д. <= Стева Димитријевић>). Она је омиљени орнаменат на везовима (СЕЗ, 17, 120).
је света крв«), и на њу не сме ни вукодлак, ни икакав зао демон: зато ако они гоне човека, најбоље је да се склони у виноград (ЗНЖОЈС, 6, 149; 23, 185). Заштитник лозе и винограда је свети Трифун.
10, 44; 20, 44); носе се у купусиште, »па купус неће јести црв« (ЗНЖОЈС, 9, 129); на Ускрс таквом се гранчицом шкропи виноград (ЗНЖОЈС, 10, 47). Гранчице од м. забадају се у чесницу (ЗНЖОЈС, 20, 36).
На Преображење, кога се дана освећује ново грожђе, у Неготинској крајини долазио је домаћин пре сунца у виноград, и, чим се сунце роди, гађао из пушке у с.
на Ђурђевдан праве врбове крстиће и — завезане црвеним концем и окићене босиљком — стављају их у амбар, бунар, кућу, виноград (СЕЗ, 70, 1958, 383), а у Сретечкој жупи крст од врбе је обавезан украс на младиној капи (ГЕИ, 1, 1952, 154) — и у
ставља новац (за срећу у кући), слама (за овце), босиљак и трава (за здравље), пасуљ (за свиње), мало винове лозе (за виноград), делић јарма (за волове), пшеница и кукуруз (за усеве), комадић прага (за домаћина), па шта коме од тога за време
Трифуна — за виноград (ГЕИ, 28, 115 ид), и о Ускрсу — погача за »прочку«, тј. узајамно праштање (СЕЗ, 86, 472; упор. за ускршњи колач и ГЕМ,
»Кад се полази у бербу грожђа, онда се кола оките разним цвећем (најобичније невеном, смиљкитом и босиљком), те да би виноград (лозје) окитио родом и догодине« (СЕЗ, 32, 43).
Ћипико, Иво - Пауци
Чуо се јаки глас шјор Луке, који наређиваше слушкињи што да спреми за оброке у виноград. Путем озвањало блејање стоке, ревање магаради и дозивање чељади...
Из назувака сипаше се суха земља. Пошто се средише, одмицаху један за другим, заметнувши се мотиком, низ виноград, к пољском путу. Иво и брат му Марко корачаху са дружином. Испред њих ходаше Марија и њезина другарица.
— 'Ајдемо! — рече замишљено. При вечери намргодио се шјор Лука. Љутио се на неке тежаке што нијесу хтјели шкропити виноград, јер им не бијаше дао потребити модри камен. Говораху: „Ми улажемо наше труде, право је да нам се бар камен подаде.
— Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит', ча му нијесам помога шкропит' виноград... А нисам мога... Помога сам му у другој пригоди; ма исто, рђаво сам се влада... А хоће ли бит' зла?
Чекајући их, осјети да је гладан, па уљегне у ограду да убере грожђа. Млад виноград, у напону снаге, модри се као море. Гроздови пуни, обилати окитили лозу и одвојили се од лишћа, да потраже сунце и
к. Статтхалтереи Цонцептспрактикант. Још једном је погледа, и— баци посјетницу преко пута у виноград. — Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Кад су последња кола, са својим товаром муљаног грожђа, оставила виноград, тј. када је берба била стварно довршена, образована је поворка берача: на челу гајдаш, за њим девојке са евенкама,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Трговцу се разболео син, и годинама је живео по лечилиштима. Кад су младићу плућа оздравила, радња и виноград су посрнули. Власник је све продао, и отишао брату у Мађарску.
Прошла. Никада се више није састало то друштво. Боктер је удао кћер у Далмацију, и чувао зетов виноград док није умро од вина далматинског. Још исте зиме умро је један од оних матураната који се био уписао у богословију.
— Здрава ствар! — намигује стари. Тога дана, Спида је само пролазио Римском, ишао у виноград начелнику града, у то време Србину, који је скупљао грађу за монографију о грчком насељу у градићу.
” и Георгије Спида све отскаче у ходу, осећа се безмало бесмртан. Онога дана, кад је ишао у виноград и пролазио Римском улицом, одједаред је укочио корак испред куће Харисијадесове: нешто га је гонило да уђе.
Док је он размишљао, Харисијадес се у сну растајао од душе. Кад је Спида стигао у виноград, Харисијадес је био мртав. У винограду још, чуо је Спида да звона гласе мртваца, мушко лице.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи сутра после подне ићи у виноград те никога неће бити код куће. Он је свој предлог завршио Мојсијевим начелом: „зуб за зуб, око за око!“ тј.
Не знам баш да ли је толико сати било али кад је на цркви избило два, кренула су у виноград кола са суседовом породицом и одмах, мало затим, ми смо прескочили плот, пошто је министар финансија остао на плоту.
На пример, ја копам виноград и онда ја сам глагол грабен, дакле: іцх грабе. Јест, ал' грабен не може да стигне да окопа сам виноград, кратак дан па
Јест, ал' грабен не може да стигне да окопа сам виноград, кратак дан па не може да стигне. Шта ће, како ће, него 'ајд' да позове свога комшију хабена.
Вели му: „Учини ми толико, комшија хабен, помози ми да окопамо виноград!“ На бен, као добар комшија, пристане и онда запну на рад заједно, и то је онда іцх хабе геграбен.
Јест, али није био само онда кратак дан кад је грабен окопавао виноград; има још кратких дана у години. Тако опет једном приликом има грабен да окопа кукуруз, па запео, запео, али не може да
шта ће, домишља се он, јер не бива да опет зове хабена, пошто му је он већ једанпут учинио љубав и помогао му окопати виноград. Тад се сети грабен да зовне другога комшију wердена.
неко не може сам да сврши окопавање винограда, то он зовне комшију па га замоли и овај пристане, те заједно окопају виноград. Други пут, кад опет не може да сврши окопавање кукуруза, а он зовне другог комшију па му он помогне.
је, — устаје Живко — заборавио је да каже да је био кратак дан и зато онај човек није могао да стигне да окопа виноград. Разуме се да ми нисмо учили само помоћне глаголе. Било је и других мука и невоља.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да ти знадеш чиј' су виногради, далеко би коња обгонио: виноград је Љутице Богдана! Ја сам једном овуда прошао и ломио грозна винограда, припази ме Љутица Богдане на кобили танкој
вина и јуначки ћеив задобише, ал' говори Порча од Авале: „Побратиме, Ђерзелез-Алија, ти се налиј вина изобила, виноград је нама до чардака, имам доста у подруму вина, имам доста вина и ракије“.
Оста јадна саморана мајка, она кука како кукавица, а преврће како ластавица; она иде своме винограду, косу реже, па виноград веже, сузе лије, чокоће зал’јева, винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде, ко је тебе мене засадио никада
Нађе мајку Јанковић Стојане, нађе мајку у свом винограду; косу реже остарила мајка, косу реже, па виноград веже, а сузама лозицу залива, и спомиње свог Стојана сина: „Ој Стојане, јабуко од злата!
“ Божио је Јанковић Стојане: „Божја помоћ, сиротицо стара! Зар ти немаш никога млађега да тебека виноград уради, већ посрћеш стара и невољна?“ Она њему боље одговара: „Жив ми и здрав, делијо незнана!
Милутина грести (предем) — ићи гријота — грехота грозан — пун грожђа (виноград); крупан (суза) гротом — в. грохотом грохотом — гласно Гроцка — варошица на дунаву, ниже Београда Грчић Манојло —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лепо семе у њој засеј. Тако и наша ова земља издаће овој пород. СРЦЕ ЗАРАСЛО ТРЊЕМ Та се тобоже надах и чеках мој виноград да изнесе грожђе, а међер, по њему је трње!
Плашим се и зато, што у божији виноград по заповеди му не идох, од рана до вечера пословати. Од младости до старости не служих Богу, него сам себи.
Те ето, мала она од лозе израстлица, у велики и врло родан виноград расплоди се; толика ширина из њега би, да му гране преко река прелазе и шири се до мора и хатар му с хатари састаје
Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде. И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда
Инди, Господ мотрећи му тако неуљудан ни урађен виноград (штоно се називљу хришћани божјим виноградом), да од сеј доби ш њиме што би чинио?
Тако и воће и виноград сади, а оно се не прихвата нити му што роди. Штоно пророк каже: где се оре на десет пари волова, родиће му меров један.
Не би ли окати слепци били?... Ево, чујте, у Давидову псалму писмо пише да је Бог из Јегипатске земље дигао свој виноград и пренео га је на другу страну, те га је на широј земљи поставио, да може бољма расти, дебљати се, висити и ширити.
Но сад, што о том винограду божију велите? Може ли се то држати и право веровати се томе писму, јер је то исти оваки виноград био што се копа и вино из њега пијемо?
У писму виноград се људи зову, а не чокоће и лозе. Тако казује пророк Исаија: »Виноград Господа саваота, сав дом Израиљев!
У писму виноград се људи зову, а не чокоће и лозе. Тако казује пророк Исаија: »Виноград Господа саваота, сав дом Израиљев!« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен.
Тако казује пророк Исаија: »Виноград Господа саваота, сав дом Израиљев!« Те тај, ето, виноград био је у Јегипту издавна маечак насађен. Цигло седамдесет и с пет лоза, да речем душа.
Нити где има тога вилајета куд нису расејани. Ама сад је то име израиљско и дом божији, црква, виноград ли био, промењено и прешло је на крштени род. И кажите ми, где ли сад нејма по свему свету крштена рода?...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Осем кућице, Мане је имао и нешто земље: неколико њива и један већи виноград, ради грожђа и вина, и други, много мањи, ради теферича, јер је био на ванредно лепом месту, имао хладну, студену
у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград... Све су то биле лепе прилике за Манчу. Признаје то Јевда и каже да ће говорити Манчи, сину свом.