Употреба речи вир у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

1874. ЈЕДНА НОЋ ПРИПОВЕТКА ИЗ КАЛУЂЕРСКОГ ЖИВОТА Око пет сати поподне стигао сам у Криви Вир; то је село у подножју саме Честобродице и Ртња...

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” 4. јануара опет одем рано, прегледим цедуље, наше нема; портирер каже ми: „Вир ур, вир ур! (у 4 сата).” — Тога дана у 5 сати увече, изиђе нам цедуља да ујутру, тј. 17. јануара по немецком.

” 4. јануара опет одем рано, прегледим цедуље, наше нема; портирер каже ми: „Вир ур, вир ур! (у 4 сата).” — Тога дана у 5 сати увече, изиђе нам цедуља да ујутру, тј. 17. јануара по немецком.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Повуци тамо, повуци амо, не мош маћи... Дај да се зарони. Свуче ти се он лепо, засуче ногавице, па зарони у вир... — Зар глуво доба, па зарони у воду? — упиташе сви чудећи се толикој смелости. — Јакако, мој брате!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Да ми жеђ осете кобну и све вишу Очи што су туде дуго светлост пиле, Као вир две овце са руном од свиле, Као крв две ноћне сабласти што сишу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Али његова подјела имања оста. И народ и данас зове ону ливаду с виром Марин Вир, а забран са шарамповом Марин Шарампов. Ко не вјерује, нека пита само кога из мог села.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Код села Подграђа, испод Пасјана, има у Морави вир, који се зове Говен. У њега је, причају, скочила једна девојка после Косовске битке, јер није хтела да „гове Арапима“,

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Забринути чича опет скаче у кола и вози даље, а кад поново наиђе на дубок вир, он се окрене свом џаку, жалостиво климне главом и вели: — Видиш, ни овај ми се не свиђа, а баш бих те бацио.

Тако је заиста. У колима се вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир.

вози млинар Тришо и низ ријеку тражи вир у који ће бацити свог неваљалог мачка Тошу, али нигдје да пронађе тако добар вир. Његов мачак чини му се ипак бољи од сваког вира. И што вирови постају дубљи, чича изгледа све тужнији.

Милићевић, Вук - Беспуће

Сједи он кадгод читаве сате и гледа у њу. Тако је добро познаје, зна сваки вир у њој, зна пругу којом се ваља матица.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

твоје сунце јарко, Слушô грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој реци и твоме извиру — Мог живота вир је на увиру!

и Мере красан пој Увек би глас њен пети подигао, А њу би пратјо врулни звуче мој; Малени тица лик је онда стао И вир је уставио жубор свој, Немирни зефир смирио је крило, Милине гласа свашто је ту пило. 21.

друга врела лете, Заједно с њим да стигну реке шир, Кристална с' вода једна с другом плете И прави један позамашан вир; Дубоке реке њим на сусрет глете, Одонуда умиљато гледи мир И своје плаво њима шири недро, Па њино прима у се тело

твога злаћана гледао Слушâ грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твоме цвећу и твоме извору — Мог живота вир је на увору.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Нема, кажете? Онда је најбоље да запнем одавле па право на Уну, да шмрћнем у најдубљи вир. — Ма зар тако, бако? — Баш тако, разговоре мој.

— Ма зар тако, бако? — Баш тако, разговоре мој. Ходам тамо-амо око Уне, бирам лијеп вир гдје ћу себи, јадној, судити, а све корим свог покојног Дану: јесам ли ја теби, Дане, говорила да ти не смијеш

чини да је ово у мојим опанцима некаква друга бабетина, па ћу ја једног јутра лијепо зажмирити и гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну, доста си ти намучила стару Тривуну и дала је на комедију да јој се руга и кус и репат.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Убрзо ноћник отпраши снијегом, замаче репом за првим бријегом, под букве старе, у бијели вир. У кући Мачак поспано зијевну и лампа дахом посљедњим сијевну, па нагло згасну. Завлада мир...

Удари Мјесец у громки смијех. „Погледај вука шта луда ради, хоће из воде мјесец да вади, ја се огледах у модар вир, а Вујо мисли: Оно је сир!

Грабљивца тако окупа вир, не стиже јагње, изгуби сир. Смије се бака ведра ко дан, остави облак, и скочи ван. „Унуче драги, сила си, знај!

Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају, савезник ти си мој.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

у који затварана једина коза шута, јамачно је однесен или је струлио ту на месту; стазица до реке обрасла травом; вир, код кога су се намештале справе за лов, засут; све срушено, уништено, па ветар преко те пусте гудуре звижди и шиба, а

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах? Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу девојке, њином притоком, Она то

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А бучје још шапће и под њим тихо, лагано жубори планински поточак... орони се неки камен и скомбрља у вир — зачује се пљесак и дојек се разлегне по врлети шумској... Ћуви!...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Вилин коњиц укосо води Танко перо по мирној води. И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица. А у ветру се, ко пламен свеће, Гаси дан, и шири вече.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Пусти снове! Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир; Награду за труде небо ће ти дати: Мрачну, добру раку, и вечити мир! РОСА ПАДА...

РОСА ПАДА... Небо је сиво, месец блед, Тишина свуда, мир. Не шуми сад платана ред, И не жубори вир. О, чудна ноћ, о, чудан сат, Тајанствен, црн, и глух, У који као вити влат Мој болни дршће дух.

Осетим каткад тајни лет Кроз ноћ, док ћути вир; Стресе се лист и стресе цвет, Па опет влада мир. То роса, тихо као сен, Пада на лист и цвет, И блага ноћ за један

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Тешко је: дрхтиш ко бор. Па ћутиш... Што склапаш вид? Зар није црно ко флор? И песма: да л плави вир? Или кап пала на зид? Само је будила мир.

песма нема оштрих зуба, Све је у њој голо ћутање и мир И спори долазак до последњег руба Испод кога мами хладан дубок вир. Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук.

Гле: ту заста тело навикло да лута, Као да се у кам врже рука, нога. Прохујалог доба вир ме целог гута. Камена кућо поцрнела од грома С траговима киша, века, ветра, бога, На твоме дну сам без говора и дома.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Једнога дана и Аћим може да каже: „Истерај, синко, ову нероткињу и узми себи другу жену.“ А ја? У моравски вир! Нико неће црну мараму за мном понети. Моје дете нека наследи моје богатство. Дете ће моје бити.

А шта сам сада? Шта ћу ове ноћи постати кад ми се туђе рађа? рече гласно у Вир тишине. Стоји крај прозора и гледа у жућкасту мрљу светлости из Симкине собе.

Гласови се не чују, а смрт послује по кућама и пуни село немиром, тумарањем и Тихом лупњавом. Ноћ и село личе на вир пун ракова. Немир струји око чкиљавих лампи, честе су у кућама поред којих пролази, и лампе су смрт.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

твоје сунце јарко, Слуш'о грома, слушао олују, Чудио се твојему славују, Твојој речи, и твојем извиру Мог живота вир је на увиру! О, песме моје, јадна сирочади! Децо мила мојих лета млади'!

Пусти снови!... Напред, вранче, немој стати, Не мириши траву, не осећај вир: Награду за труде небо ће ти дати, Мрачну, добру раку, и вечити мир! М.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И за њеним проласком, куд је она помела својим црним скутом, остаје вир празнине... Кажем, дијете јој не зна имена ни славе, али у облачне и бесунчане дане оцјећа на лицу хладан дах вјетра

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

На извор долажаху почешће дечаци и девојчице, те напуне судове, умију се, баце који камичак у вир, те поплаше ситне рибице, па оду. Ђурица, пошто руча и напи се воде са извора, леже у оно шибље и коров и задрема...

У том једна од девојака викну: — Ко ће да се купамо? Дигоше се неколико њих и одоше да нађу згодан вир, а друге се растурише по шибљу да беру лешњике. Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

На ивици од обале човек спава: Лепо момче, лице свеже, црте здраве; А већ доле вир је дубок, вода плава; Рибе мале лова траже, излет праве. Чобанин се тако смеши мило, боно!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

А кад падне вече и вечерњи мир, Зашумиће јаблан, протећи ће вир. Причаће ми тугу у путника тог Што му душу тишта са удеса злог. Причаће ми млоге радости и јаде.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир. Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није учинила тако бистром и топлом као тога дана.

Крај кљусета, на три-четири корака даље, лежао је самар преко кога је била пребачена мантија. Вир је био миран и гладак, сунце је блештало по лењој води.

Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води.

Педесетак корачаји даље протиче Бели поток, који ту прави танки слап што се обрушава у округли пенушави вир с ковитлацем у средини.

Одиста све је овде саздано као у дечјем сну: жуборави поточић, слап, вир, окомита литица, зелени пашњаци, горостасни храстови. Предео је свеж. Омамљујући.

трави, гледати мраве, чачкати зубе зељастим тршчицама, ослушкивати кукавицу, ку-ку, ку-ку, бацати камичке у прозрачни вир под слапом, луњати около по питомини и развигору, сркутати на сламку сву ту спокојну шушкајућу, шуморовиту априлску

Боже, зар је то могуће? Тамо на ивици стене што се надноси над вир, седи нека жена у дугој белој хаљини или кошуљи, обујмивши колена голим рукама. Сузим очи да бих боље видео. Јелена.

и што је затим дуго гледао, укочено стојећи с ове стране реке, у мртву, изровашену камену плочу што се надносила над вир. Матија Седели смо нас двојица те ноћи без месеца, до далеко иза поноћи и разговарали.

најзад у паници поново отворим очи, видим да га држи за мишицу и да га гура према ивици стене као да хоће да га баци у вир. Поново у мени васкрсава слабашна, мутна нада, да ће њој то стварно поћи за руком.

Он нагло попушта и у оном залету, обоје, падају у вир. Зар ће се подавити? Не. Држећи је једном руком око струка, другом плива у снажним грчевитим завеслајима.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

спустити и њу и себе у чашу бескрајне воде Као што се спуштасмо сами у умор и зној, Или висије планинске изврнуте у вир своје слободе, Где потапасамо ожиљке сна раздравши плавила завој!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности