Црњански, Милош - Сеобе 2
Чека их и Ана. Петар није ни слутио, шта му је, у Токају, доживела жена – она му је, све што се са њом десило, у кући Вишњевскога, прећутала.
Њега, нико, није смео да такне, а то му је било доста. Крај тих лепих жена, у кући Вишњевскога, прошао је као крај турског гробља. Петар никад није, ни жмирнуо, на жене, кад му је жена била присутна.
Чудновати су путеви судбине. Картографски материјал, који је Штерба израдио, у то време, код Вишњевскога – и, за време боравка у Камиенецу, за Костјурина – лежао је под прашином, архива, у Кијеву.
Тих, одевен сав у црно, понизан, постмајстер је дошао Трифуну, са порукама Вишњевскога и Павла Исаковича. Од стране Вишњевског порука је била да ће, идући дан, доћи, да визитира.
Два дана после одласка Трифуновог, обрачунавши са постмајстером, Павле је отишао из Токаја, без збогом од Вишњевскога. XX ПУТ У РОСИЈУ ВОДИО ЈЕ У ВИСИНУ У породици Исакович, причало се да је – са поласком у Росију – Павла Исаковича,
Он је био давно заборавио и како су, у кући Вишњевскога, у подрумима, међу бурадима, лутали – и ту, грудату, Бирчанску, која му седе на крило, цврцнута, у шали.
Костјурин није био оценио добро тог Исаковича, о коме је имао неповољан извештај од Вишњевскога. Да је Павле, надути Австријац, уображен, свађалица, коцкар, који спава са слушкињама.