Теодосије - ЖИТИЈА
А свети тајним уздасима призиваше у помоћ Вишњега, говорећи: „Избави ме, Боже, од непријатеља мојих, и спаси ме крвника, јер ево, уловише душу моју.
Сада те видех и уверавам се у речено: ,Праведници ће живети на векове, и од Господа им је награда и делање и сила од Вишњега̒. Нека је слава и величије на висинама човекољубивоме Богу, који те је такве благодати удостојио!
„Јер Вишњега си“, рече, „положио као своје уточиште, неће прићи зло к теби, и неће рана приступити к телу твојему.“ Зато и ви у
од Бога свечистој и непорочној Деви Марији, дође к њој и благовести јој да ће безмужно Духа Светога доласком и силом Вишњега осењењем, од пречисте своје крви девичанске родити телом Христа Бога нашега.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
То је управ благослов вишњега. ИГУМАН СТЕФАН Ја сам прошâ сито и решето, овај грдни свијет испитао, отрови му чашу искапио, познао се с гркијем
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Поклоника виђи сиромаха како плови морем к светилишту: готово је смрзнут побожношћу, носи завјет на олтар вишњега; на њ се буре с јарошћу пуштају, ћерају га тамо и овамо, мучећи га стравом погибије, док га баце у бездну кипећу.
стр'јелу на кристалну круну Чамалара, тако трену бесамртни ангел на свијетла и огњена крила к небу сјајну и трону вишњега међу своје блажене ликове: мене узе под зефирна крила и унесе у предјел небесни.
Два војводе небесног воинства одлећеше к престолу вишњега на огњене своје колеснице, спровођени с много легионах и с грмљавом небесне музике.
“ - Гаврил поче архангел зборити; но хулења хиљаде криковах на вишњега и на два војводе око њих се почеше хорити, Гаврилову ријеч пресјекоше.
Два вишњега вјерни војеводе приправљају хитро легионе, жедно хите крвавоме боју, распаљени гадним хуленијем мрачне душе неба
објави вјерним војводама страшну казну и погибељ вјечну врага неба и сопутниках му, архангели с благоговјенијем од вишњега одоше престола међу вјерне небесне полкове, који страшну и крваву борбу с царем ада једнако вођаху; у бој хучни и
Цар тартара и његова војска попадаше на поље сражења, поражени стријелом вишњега и њенијем пламом опаљени, облачени у вјечно црнило.
Ово ниско људско осљепљење биће злоба душе Сатанине на похулу неба и вишњега. Божествену моју душу њежну забољеће судба човјеческа: ја ћу слово моје возљубљено у плот људску посље облачити,
“ Легионах сретњи началници полећеше од трона вишњега на огњене своје колеснице у веселе небесне равнине да светкују у слаткој љубави паденије неба противника и рођење
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Нађох се тамо — За часак само; И за тај часак Прегледах тајне, Чудества многа, И видех оком Или душом само, Вишњега Бога. „Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Твоја је клетва земљи благослов!... ЈЕЛИСАВЕТА: Благослов клетва?.... А суза ми је смрт?... Е ја ћу молит бога вишњега Да сваку капку црне жалости У грозну клетву мени претвори; Те ћу бар тако проклет судбину, Што ме у ову земљу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА (ОБИЛИЋА) Лјепу шету пошетала Милица Лазаровица, љуби Лазарова, и она ми шеташе, вишњега бога мољаше: „Ти ме, боже, донеси на сваке на невољне среће, боже, ма ме немој дон̓јети на јунака израњана, ер су
И овако шеташе, вишњега бога мољаше; срећа ти је донесе на један језер црне крви, љуби Лазарову. У језеру находи гиздава господичића љуби
Тамо бјеше, низ Косово, брже од вјетра одјездио витез, добар јунак. Бјегу ми ти бјегаше, вишњега бога мољаше: „Допуст, мени, мој боже, тиху росу у равнини, мој видовни боже, тиху росу у равнини, сињу маглу у
кроз планину, дај ти мени мушко одијело, и дај мени свијетло оружје, ја ћу поћи прва у планину, и уздам се у бога вишњега да ћу проћи у кршне Котаре“.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак по неком времену Радул бег оде к Богу. Милостива она душа милост и достаде од вишњега Бога. Ал' по њему опет наста онде лукави и злочести бег Михна војвода.
И то рече к њојзи: Гаврил Слушај невесто божија преславни вишњега Бога потајни му с тобом уговор, те де, дочуј чудан леп глас, ево ћеш од данас таки затруднити у себи и родићеш сина и
А на твоју велику свагдар хвалу бит ће ти то. Јерно из тебе рождени вишњега Бога син ће се назвати. А ето ти, пречиста, с држањем на својих ти руку и врло жељно носићеш га.
С добром ти указујем доходак к теби вишњега цара недомишљен. Та сама ти собом, и та на теби порфира коласто свилено одело што га на себи носиш, проказује те јер
А ако не верујеш ми што ти казујем, то каде ти се збуде тадар ћеш прознати мојих речи доконање и вишњега Бога неизговорно к теби слазење.
Гаврил Свети ће дух напасти на те и сила вишњега Бога оца хоће те обсенити. У томе и дијете ће се у теби зачети и рођено из тебе назваће се син божији, син вишњи.
Тога рад и вељу ти да не од жеље женске ни од мушке ко тому боље хоћеш зачети него ли од вишњега Бога и находења светога на те духа, твоје ће се дијете од тебе родити.
Што је то од тебе, помагај, чудо о, владико? Та вишњега Бога син си ти, и цар небу и земљи. Син и цар горе, а и доле то си.