Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Страхиња се осврте још једном. Од Овчине се ништа више не виђаше. Око мале ручанице беху се испупили под оним орахом, пред кућом Пурковом: чича Мирко, Ћебо, Срдан, Ђилас и други
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чим пређе поноћ, подухну од Дрине хладан ветар... Небом се почеше ваљати сиви облаци... Овде-онде виђаше се по нека сјајна звезда како дашће и напреже се да просија, али је облак хвата као паук муву...
Како ли би их сад пригрлио!... и обоје се смешкаху на њ. И то беше тако живо, тако јасно, да он ништа друго и не виђаше сем њих. Ову грмљавину што је небеса проламала надмашаваше тепање са њихових усана...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Чвркну вода, а дим се склупча. У соби се ништа више не виђаше од дима. Опет као да се чује попов глас, али је загушен и не разбирају се ријечи.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Иако бјеше тек други час ноћи, не виђаше се свијеће ни кроз један од два реда прозора на манастирском лицу. Према лијевом рогљу манастирском бјеше ниска
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
је гудба, И околина мицаше се сва, У једно све је вукла нека жудба, — Снежано поље дизати се ста, Умилна свуда виђаше се лудба, Ружа се диза иза свога сна, У истоку се диза рујно море: То чинило је крас од младе зоре. 52.
„Ох, последња заш фишека Не оборих на себека, Па би сад већ миран био.“ И у мисли сав се збио, Ни виђаше ни слушаше Како му се подсмеваше; Седи као ладна стена, Као душа осуђена, Лете мисли на све стране, Ма све
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Кола су ишла. Он им се поче приближавати. Ено већ виђаше Тоду како разапела сунцобран, наслонила се на мужа, а овај је обухватио и пригрлио руком...
Твоја мала кућица, скоро зидана, приземна и местимице окречена, скриваше се у дну баште и од ње се виђаше само кров са новим цреповима. Наша кућа беше стара, широка, сува, гломазна и заудараше на чађ.
Била си само у јелеку и шалварама. Кошуља ти се на грудима беше откопчала и заврнула те се виђаше мали део белих ти недра. Хтедох дуже да останем али поче пуцати суво и труло грање под мојим ногама. — Стано!
Ко ће то да зна? В Беше почетак зиме кад на глас тешке болести моје старе мајке опет дођох. Из гостинске собе виђаше се мала светлост. Уђох право тамо. У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског.
зида, на асури и старом покровцу беше бачен „јорган“ — покривач, а из њега уздигнута и осветљена са стране свећом виђаше се сува, к’о восак жута, с великим челом, упијеним образима и увученим устима тако да се вилице и нос умало не
Јер он беше усахнуо, дрвеће исечено а земља гола, трошна и смрзнута. Погледах ка твојој кући из које се још ништа не виђаше и креташе. Само, она ти сад беше — да ли се мени тако учини?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Једва изиђоше и дахнуше слободно. Али тамо далеко пред њима виђаше се други, још већи облак, који им се нагло приближаваше.
— Е, синко... Говорила сам ја теби онда, рече јој мати, гледајући замишљено у далеки венац планина, који се виђаше с прозора. — Онакав човек!... онака душа!... Али ти си гледала на лепоту... Шта ћу ти ја!... — О, тешко мени !...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Дажд находи, тебе кор’јен расте, Вјетар пуна, гране ти подвија; Сврх тебе се град Будва виђаше, У Будву се млад Јово жењаше, Из кола му вила кликоваше; У тај данак, у који с’ жењаше, Танка га књига допаде, Да
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Она оданде гледа, живо блиста Као велико, тајанствено око. Некад виђаше лепу једну жену — — Од онда прође много, цела вечност — Кад долажаше с урном на рамену Да црпе бистру, животворну
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опазише нас и ућуташе. Пред нама се виђаше огроман пласт, а на вр' њега стајаше упаљена свећа. То беше велика рпа кукуруза, највећа у целом селу, састављена из
Па ипак, у тој његовој вечитој озбиљности ниси могао никад опазити строга и суха израза: у целу лицу му виђаше се неко нежно учешће и благо задовољство.
Кад је сам вечито је замишљен, иде оборене главе, а у оку му се виђаше дубока забринутост. Само у том случају могаху се на његову, иначе увек чисту и ведру челу, опазити боре...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ти нијеси саморана глава: Видиш ове пет стотин момчади, које чудо снаге и лакоће у њих данас овђе видијесмо? Виђаше ли како стријељају, кâ се грâда вјешто изиграше, како хитро грабљаху капице?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Поткровља није било, но сламени кров, поцрњели од дима. Према другој ластавици, виђаше се дрвени пребој са затвореним вратима; ваљда је била клијет за млађе женске и дјецу.
Не имаше ластавица нити јој се кров виђаше. Прочеље јој бијаше равно, а крајеви не бијаху ћошкови но заобљени, као турске карауле.
Ја не знам даље што би...“ Младић умукну. Настаде опет мртва тишина. На лицу његовијех браственика виђаше се да живо прате његово причање.
“ одговори Јока дижући се. Њено суховљаво и жуто чело бјеше тога часа борама набрано. На лицу јој се виђаше тврда одлучност. Никада је зар, сердар не видје таку. Човјек се побоја бруке. Зна женску ћуд.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
док тако дођу у некаку гору, којој врх до мјесеца дотицаше, а листови јој златни бјеху а стабла сребрна, а усред ње виђаше се велики плам и дим од огња. Младић видећи то препадне се и упита свога друга: „Шта је ово? каково је ово чудо.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора упре свој поглед на пучину мора. Онде се више не виђаше лађа која је отпловила ка југоистоку, но његове мисли однесоше га онамо.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То није обичан човек... А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже могао. На лицу му се виђаше сладак и блажен осмејак, а очи му непрестано звераху око себе. Оваква задовољства није он у свом веку доживео.
Обузе га велики бол; осети се тако јадан и тако усамљен, да већ не виђаше никаква циља своме опстанку. Неко љуто, горко осећање усамљености заседе му у души, и он иђаше по њивама и шљиварима,
Али сад, ова блажена и срећна жудња, која се виђаше на лицу му, као да не долази од мржње, већ напротив... — Што ћу те лагати, зар је мени мило!
Наиђе му нека црвенкастосива тама пред очи, која му заклони собом све предмете и сва лица... Он не виђаше више ништа, осим једно једино страшило, које се помаљаше из те таме са подигнутим ножем.
Преко целога темена, куда су жандарми, дижући га ваљада на кола, збрисали и скинули рукама изгорели пухор косе, виђаше се црвена, испечена кожа, па једном месту напукла, па ту зија огромна спржена рана.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
знађаше он да је сваког витеза поглавита дужност невиност бранити, и будући да му се поменута девојка у опасности бити виђаше, ободе свога коња преко, управивши пут бесном том зверу; на њега стрелу пусти, и тамо га згоди гди је најнужније било
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал̓ да видиш проклете ђевојке! На очи јој златали-мараме, — ријетке су, те кроз њих виђаше; ја кад виђе коња и јунака, превари се, занесе је памет, те устури златали-мараме, а открива очи обадвије, а пружа му