Црњански, Милош - Сеобе 2
Дошао је го и бос у Вијену, са лицем мученика, а сад носи свилу и свилене, вијенске, чарапе. Уплиће у разговор философическе изреке, и скарадне.
Исакович помисли да тај човек – који седи прекопута, крај све те, много хваљене, просвећености, вијенске, којој њихове жене толико нагињу – има, свакако, нож, у чизми, уз ногавицу. Он, Исакович, га је имао.
Капетан, каже – сунце му јарко – хоће баш да ражалости госпожу Евдокију! Требао би већ да зна да госпоже вијенске, којима је муж остарио, не воле да свог курмахера пусте, далеко. Воле да је увек близу.