Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ПЕСМА 395 УТОПЉЕНИЦА 445 ОСВЕТА 476 УРОШ 504 (ОДЛОМАК) 534 ЂАЧКЕ ПЕСМЕ НА НЕМАЧКОМ 545 ОДЕ СЕИНЕР ЕXЕЛЛЕНЗ 546 АБЦХИЕД ВОМ КАРЛОВИТЗ 547 ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ 549 ПЕСМЕ 550 И 550 РИБАРЧЕТА САН 551 ВРАГОЛИЈЕ 553 ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ 556 ДРАГИ НА
— Муѕе, ерхöхе ду іхн, Спріцх Гетöн, Хеллѕінгенде, даѕѕ дер Донау Стром ерѕцхаллт вом Доппелгеѕтад', унд Фруѕцхкаѕ Ецхо ерwацхет!
АБЦХИЕД ВОМ КАРЛОВИТЗ Діе Сонне кüѕзт деѕ Бергеѕ Спітзе, Діе Хüрде біргт даѕ мунт'ре Сцхаф, Діе бланке Сенѕе ѕцхіцкт ніцхт
Нова дана, опет нова мука, Она с' диже да изнова кука, Кука сада, па ће и довека, На 'вом свету за њу нема лека... Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ја«, вели он, »један гурбет и нико, ја сам један човек раденик, мајстор; ја поштено зарађујем свој комад хлеба у ’вом селу!« И власт остане, не сме даље. Јер ако ћемо право и по души да кажемо, оно тако је некако и било.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ови добродетељни и божествени човек, од своји[х] грађана неправедно осуђен да отро|вом убијен буде, запита га његов љубими Критон како и гди жели да га погребу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чуло се како звижди и крцкају везе на апарату. Мотор се Елиса се угасила и од чаробне постала вом. Аероплан је стрмоглаво ронио ка Ближила се као чудовиште. — Падамо, падамо...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Wанн wирд wохл дие Стунде коммен, Wанн дер Куммер мир геноммен, Wанн дас Херз вом Еіѕ беіреіт? Даѕѕ ицх, Ліебцхен! дицх умѕцхліеѕѕен, Унд ѕо wонніг кöннте кüѕѕен: Wие вор лäнгѕт верганг’нер Зеіт!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
крај огњишта, па почнемо, штоно ви велите, штудијерати: ово је, жено, по закону, ово јопе' није; ово би могло бити по 'вом палиграпу, ово јопе' не би. И тако до неко доба ноћи штудијерамо. Судац: Баш тако штудијерате?
А кад се Срб у мени напири и надме, нема тог царског кантара на 'вом свијету који би ме могô измјерити!!! Судац (у себи): Ово је чудноват створ.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Срба, као и код других народа, везује за горњи свет и сматра за култички чист (код Јевреја и Мисираца »wеіл еѕ ніцхт вом Беѕеелтен херрüхре«, ‹= »зато што не потиче од онога чему је створитељ удахнуо душу«› в.