Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ЗА СВОЈ РОД И ПРИЈАТЕЉЕ За наше старије, за цара и господу му, за своје спахије, за војиштане и поглаваре њихове, за кнезове своје и бирове, за свој род и пријатеље, мобе и прошње на добро им за њих Господу Богу
у другу војску, те кад се сразише бити се, већма свој мах узима у сечи она друга непријатељска војска него ли његова. Војиштане му секу, а њега проходе, врло се пазе да који крала не дарне.
Свуче краљско рухо са себе, те се у мушкатирско рухо преобуче, замеша се мећу своје војиштане, узе тако сећи се с непријатељи. У томе и погибе; не познајући га посекоше.
Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде. Ама Бог за тај његов посао на све се војиштане врло расрди и до згоде остави кад ће им то с временом отчалити. И ту крађу пројавити на мејдан.
Тераше их Ђетани близу до велике им арманде војиштане. И сав табор врло се препаде и толико се сви од страха узмутише, да већ пак натраг беже преко воде јорданске.
и црковну наредбу сву по реду; за правовернога цара и све му коморнике и официре, велику и мању господу и све војиштане. Да би под њином владошћу мирно се ми борављећи обдржали и тихо поживили у нашем добру.
Како официре тако и војиштане једнако оштри на бој супроћ непријатеља им својих а њих слаби и страши. Како што је Израиљтене војујући с Давидом