Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Каква беше јама, колико је брдо, где смо закопали војнике и коње! Како су ћутљиви Чеси и Тиролци! Мирни Пруси неће ни мрава да згазе!
Судијама је већ свега тога доста! Смењују стрелце, отпуштају војнике, џелате вешају - они им као криви. Па опет на нас: те топузином, те топом, те вешај, те сеци, те кољи! А ми живи.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Говорим ја једнако Мијушку: ,Пиши нека ћесар шаље што пре своју војску, пак ћемо лакше и наше војнике у скупу држати.’ А он ми све од дана на дан одговора: ,Писао сам, писаћу’ или: ,Војска ће скоро прећи’ итд.
Тако су опет полазили и Пореч узели. Београдски везир нема доста војске, зато почне купити и он под плату војнике. Порез је био 7 и по до 8 гроша на по године како је у хатишерифу; сад везир подигне порез на 15 и на 18 гроша на по
Сад да видите моје памети, које ми уверило, да стари људи право кажу: прва војска за другога. Ја саставим војнике и рекнем онима који су из оближњи̓ села: „Вечерас су, браћо, покладе: идите кућама те покладујте, па рано ујутру
Веће пуче глас по ордији: мир, мир — и сви капетани све своје сиромашније отпустише војнике, и послаше кућама, и свој Босни је мило. Но сад да видите. Човек уговара, а Бог решава. (И ово сам заборавио.
Ја сам њему казао да ви код себе имате војске, но нису сви, али сте врбовке послали и догоните војнике. Зато опет велим: ако код вас не буде сва ваша војска на број, ти не можеш жив остати, а и мене ће посећи што га варам.
Док већ у неко доба потрчасмо молити и Стеву отурисмо, те побеже, а он крџалинку до̓вати да убије, а Стева се умеша у војнике и тако се спасе.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гнусни су јој ужасно ти нељуди, јер сваки дан стрељају оне несретне војнике што долазе овамо да виде кућу и фамилију па да се врате, и пошто побију оне јаднике ту у некој јарузи више гробља, они
будите врло опрезни Али официр то и не чу и мало после, пошто одабра војнике, изгуби се у јаругама... Тога дана одред не крену ни стопе напред.
ВИ. Оне ноћи кад је Јуришић без ичијег знања, у неком пустахиском наступу, напустио војнике и батерију и фронт и све послао до ђавола па на коњу појурио негде ка Солуну, одакле је, пошто је већ био измакао
Црњански, Милош - Сеобе 2
У рескрипту, који је добио, писало је да нежењене војнике има просто да расели, а неколико официра, који су намерни да се буне, да повеша.
– и куће, и штале, и латрине – одговарао је да се тако не управља људима и да ће те драконске мере отерати те верне војнике ћесара, у царство росијске императорке.
Павлу се чинило да чак чује, као неку грмљавину, у даљини, Трифунове војнике. Или да их пусте у далеку Росију, или да се врате у Турке. Али неће у јобађе и неће у наполичаре.
Гарсули је био дошао да отпуштене војнике, Расцијане, врати, што више њих, у рупе, и на згаришта, дуж турске границе. Зато су им одобравали селидбу у Росију.
За те војнике, то је било и ружно и невероватно. Божичева кола, кад су далеко одмакла од Будима, у брдовитом крају, застала су, у
Они гаје некакву надежду, али за војнике и официре надежде, у Аустрији, више нема. Аустрија им је крв попила и сад их напушта. За њих више овде нема места.
млада, дошла је у бараке преображенског пука, гологлава, са оклопом кирасира на грудима, као богиња Палада, и повела војнике и узела Зимски двор. Елисавета, царица свих Руса, свих Росија – виват!
Радиће у штали, у земљи, свој посао, ораће, копаће, док не почну маневри, у мају. А тада ће изјахати пред своје војнике и спремати их да пређу у траб, галоп, па јуриш и смрт, и победу. Зато се родио.
Теодосије - ЖИТИЈА
истога земнога праха од кога и они, јер и вама је потребно од Бога Владике свију исто човекољубље као и њима од вас. Војнике учаше да избегавају насиље и неправедно грабљење, и њих саветоваше да буду задовољни платом својом, супругама и
Црњански, Милош - Сеобе 1
” Тако је стотине прегледао, опипао, испитивао; пропустио кроз шаке хиљаде каишева, пиштоља, копчи, шаљући војнике ковачу, друге пушкарима, треће сарачу, задржавши крај себе оне које је хтео да награди.
Прескачући, прекодан, са својим младим официрима јаркове, и учећи нове војнике да бацају читаву малу бурад барута у ровове, ознојен и барусав, он је долазио тек пред вече да поведе жену ма куда,
И иначе, каквог је то уопште имало смисла што му беше жена? Зар није више бринуо за своје цркве, војнике и коње, него за њу? Па и ту своју децу волео је, њу и не рачунајући уз њих.
Омрзнув нарочито војнике, што су по наредби маторих и надодољених официра ишли да се кољу са Турцима, Французима, Прусима и Мађарима, он је
Ломећи пук, који беше опет раздражен, јер је ишао последњи, вежбама преласка преко реке, успео је да војнике прибере за онај последњи час, за који их је брижљиво припремао. За сечу и покољ.
уморним осмехом, у коме беше много пакости, рече да ће му послати неколико овнова и говеда и неколико буради пива за војнике, а за официре пилетине, вина и зеља, пружајући му још једном, под нос, на пољубац, своју жилаву руку.
Знајући свега неколико речи њиног језика, он им је као нека ухода упознао душу. Дражио их је и мучио, не само војнике, већ и официре, да би се после плаховито са њима мирио.
Пошто није знао намере фелдмаршал‑лајтнанта, живео је и спремао војнике од данас до сутра, тако да су га кишовите ноћи стизале без опреме, а дуга логоровања без шатора и преобуке.
Сажаливши се, више него икад пре, на своје војнике, није имао на коме да искали свој гнев и горчину, што се све дубље упијаху у његово тело.
слао му је сваки час официре да зајме новаца, јер су га пљачкали, при набавкама, а за време примирја почеше им вешати војнике ухваћене при крађи ма само и једне једине главице купуса у пољу.
Јасно су распознавали војнике, у шанчевима, на другој обали. Беренклау је каткад дизао дреку са њима, тако да се Французима чинило као да премештају
Дижући пиштоље до врха носа, још једном прегледа фишеке, па их опет закочи, затим извуче сабљу, одбацивши далеко, пред војнике, корице.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па посједаше. На ходнику момци служаху напитком војнике. Игуман Ђорђе започе: — Поздрав ти, господару, од попа Милутина из Тушине, па онда од свијех Морачана.
А и ја сам од добре куће... Јанко затече пред владичином ћелијом: архимандрита Јосифа, ђакона, ђаке, војнике и онога високог човјека којега видје с прозора. Бјеше тај већ средовјечан, али се видјело да је жилав и живолазан.
Мним да ако он не плати главом, биће велика погибија. — Дакле, мичеш га на душу? — Мичем! — Е, а ја не дам своје војнике, јер би се, због истог разлога, и по другим племенима угледали на вас, а то не може бити!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Затим, Срби су у рату давали храбре и поуздане војнике, а у миру су били вредни и предузимљиви трговци и занатлије, сачињавали солидан део грађанства по угарским варошима
Живковић је био један од најпопуларнијих српских песника. Неколико његових родољубивих песама (као »Радо иде Србин у војнике...« и »Ор̓о кликће са висине...«) постале су готово химне угарских Срба.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тако седи он у куту, Премишљајућ срећу љуту, А око њег' гле војнике, Пуне оне пусте дике, Сваки с' чини с педи већи, И за царем барем трећи, И бога ми није шала, Често с' чета
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
потјерама, они се пребацују из планине у околне шуме или из једног подручја у друго, преобучени често у милиционаре, у војнике или чак у официре, а каткад наиђу колима или пјешке као безазлени сељаци путници.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Изађем у башту, он бесни: „Шта ћеш у башти?” А сад тражи да му дођем у планину, међу војнике! Од страха нисам смела, ефендијо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Колико пута копне магарца, толико се оклопника појави, те он сваком заповједи да веже војнике. Војници немадоше кад ни дахнути, за трен ока бише сви повезани.
Он их тако повезане посла цару и поручи му да пошаље мараму или да изведе сву војску. Кад цар видје толике војнике повезане и без ране и без мртве главе, побјешње од љутине, па трже пола војске те на оно поље.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У нерад сам повео војнике да сред мириса траве девичанске у огледалу ханџара открију болне рубове тела. У корену је посечен празник и
Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је гром још синуо и тада угледах своје војнике: не туку се више, ваздуха немају, ране своје отварају као шкрге велике и кажипрстима полако по муљу имена своја
Неко је на небу заверу ково и кидао перунике с ливаде као што смрт отима војнике. Једно поподне видесмо свог бога како силази да се купа с нама, ми излазимо из воде на спруде да се не чешемо о
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Закорачих. Угледах једнога наредника како постројава војнике. Мало даље једна група носила је сламу... Један је трчао некуда.
— Ништа немаш ти. Само нареди трубачу да свира „збор“, онда преброј војнике и изиђи потпоручнику на рапорт. Он врши молитву. А ти после ради шта ти се нареди.
Пошто ми лако отпоздрави, поздравио је одсечно војнике. Из стотину грла одјекну сложно: — Бог ти помого! По завршеној молитви потпоручник нареди да се војници прозову.
— Хајде, хајде, шта се вучете као мрцине — журио је војнике поднаредник Живојин. — Поднаредниче, од јахања сам добио ране... — Рана на рану, и ето ти лек...
Командир је бледео, црвенео, знојио се, шкргутао зубима и бесно колутао очима на војнике који нису обратили пажњу на своју спрему. А било је много замерака... Каиш на опреми преврнут.
— Нови војници, резервисти — покушавао је да правда командир и себе и војнике. — Да, али зато имате капларе, поднареднике, потпоручника, и опет на крају треба све ја да видим — говорио је строго
Чињене су последње припреме. Посилни су довлачили сандуке официра, подофицири су слали војнике у варош да им купе разне ствари. При улазу је стајала маса луди и жена.
Е, то је било најболније питање свих батерија. Командир је највише страховао за коње. На сваком застанку је опомињао војнике да коњима бришу марамом очи и груди од прашине и зноја, да им се груди од дугог тегљења не би израњавиле.
Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи. Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше.
— развика се командант пука. — Поручниче, где су вам људи? Командир се нервозно окреће и шаље ордонанса да истера војнике из шипрага. Извлаче се лено, закопчавајући полако одело, као да не чују вику команданта пука.
За нама наиђе још један пешачки пук и официри с тешком муком задржавају војнике да се не разиђу по рововима. Понеки су се ипак искрадали, и после се хвалили новим цокулама.
По навици сам скочио, али нисам био свестан својих поступака, нити сам знао где се налазим. Затим смо вукли војнике, који су се тромо дизали, гледали несвесно, наслањали се на штит топа и спавали у стојећем положају.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
почињу бивати све више утегнута и повучена, нестаје са њихових лица оне обичне дечје живости и она почињу личити на војнике у фронту. Она зна шта је узрок томе и осећа да не може ништа учинити да нестане ове појаве.
гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !... Али знам, то је све она проклета моја суровост. Шта ћу, не могу друкчије !
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Враницани је у тим војницима и официрима видео само војнике и официре једног краља, опанчара. Тај огромни дебељко, са главом Бибулуса, имао је стару мајку, у Новом.
Кажњавао је за сваку ситницу, тешко. Кад сам ја, једном, вадећи војнике из јавних кућа, изгубио своју патролу и очекивао и батине и затвор, мене није казнио.
Затим примам рапорт, салутирам, и враћам се, за идућег, у болницу. А пошто у болници, кад умру, све војнике сецирају, често, док за сандуком корачам, видим како из сандука полако крв и вода капљу у прашину.
После подне слушам, уштогљено, критику генерала Стоишића, који је, кажу, убијао војнике, својеручно, кроз Албанију. Вели, добро је било.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И зато, кад год погледам велику градску палату, У мени се пробуди сећање најтајније: Помислим на војнике који су умирали у рату, Тамо, у гудурама Албаније.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рече заповједник, дочекавши Которане на уласку. Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од њих, те се примаче к ивици бедема.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Један сипљив, а други ме сколи: јеси л скоро била на контроли? Поднела сам сезонце, војнике, срчане и плућне болеснике, ђубретаре који тегле канте, мајсторе, теренце, дилетанте, поднела сам кочничаре,
ИКОНИЈА: Шта знам... можда је неко снимање, ратни филмови, не читам новине... (Прилази Ставри) Помиње неке војнике, каже ту, пред кафаном! За једног каже да је можда официр! ЦМИЉА: Официр?
ИКОНИЈА: Ставро, овај је луд! Изводи га одавде, како знаш! СТАВРА: Где си, кажеш, видео те војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Ено тамо, видите? СТАВРА: Бога ми, не видим! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Па је л мислите да сам ја можда луд?
(Излази) ИКОНИЈА: Оде, а није ни платио! СТАВРА: Вратиће се, оде само да уведе оне војнике. ИКОНИЈА: Ама које војнике? СТАВРА: Оне што џуме тамо напољу. ИКОНИЈА: Цмиљо, дајде ми дуплу комовицу!
(Излази) ИКОНИЈА: Оде, а није ни платио! СТАВРА: Вратиће се, оде само да уведе оне војнике. ИКОНИЈА: Ама које војнике? СТАВРА: Оне што џуме тамо напољу. ИКОНИЈА: Цмиљо, дајде ми дуплу комовицу!
ВИЛОТИЈЕВИЋ (расположено): Војници би можда хтели и нешто да попију! ЦМИЉА: А шта да точим за те ваше војнике? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Сад ћу да питам. Капетане! Па где су? Кад су отишли? Што сте им дозволили да изађу?
ЦМИЉА: Није ни чудо што су га скинули. ИКОНИЈА: И није само да види неке војнике, и да с њима преклапа, него им још и шкембиће наручује! ЦМИЉА: А и ја, будала, верујем, па сипам!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се распршташе, њена секира полете и зари се у снег; жена застаде тражећи мету ударцу, виде џелеп коња привезаних
Ћуте везани Преровци, а ћуте и војници идући пешке за њима. Коњи њушкају војнике по врату и пожурују их да што пре изиђу из села у коме се данас пуцало бојевом муницијом.
Немој да дрхтиш, о животу се ради. То, ћерко, није грех. Пред Богом су нероткиње грешне, а не оне што рађају држави војнике и Богу вернике. Нероткиње иду у пакао.“ Да ли је она живела са Аћимом? питала се Симка, гадила се мајке и слушала.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Одједном је угледао, на прозорима те турске полиције (у којој је била и касарна), војнике како нишане у њега, у њих, видео им је зломисао и узвикнуо, опомињући.
маја, на дан када су у Новом Саду сахрањивали Љубицу, приредио величанствену забаву, у Топчидеру, за младе војнике. Исто тако је био забранио да се о смрти те жене објави и најмања вест у новинама како се јавност не би узнемиравала,
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Два дни св'јетла, двије ноћи сјајне у јарости бој једнаки траја; с обје стране бесмртне војнике на гомиле видиш поваљене, сви у љуте ране огрезнули; ма се напиј воде бесмртија, мало тугуј, па издрави одмах.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његова војска је тело које он покреће“. Други један римски војсковођа стаде причати како његове војнике спопада смртни страх чим на градским зидинама примете какво уже или какву греду; они одмах почну да вичу како
Архимедес закључа врата своје собе, оде до капије и отвори је. „Шта хоћете?“, запита војнике. „Шта питаш, старкељо? - Хоћемо да пљачкамо“, одговорише му они. „Како год хоћете!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Командант као присећа се неког важнијег посла, расејано слуша војнике, и онда нервозно прелази на четвртог да би прекратио рапорт. Четврти промрмља нешто, па се збуни.
да се будала пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка докле га одвезују, намигује на војнике и сав црвен победнички одлази под свој шатор, узима преда се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане
се добош са оном страном што није пробушена, вади излизане карте из масног копорана, пљује прсте, чешља карте и дозива војнике што радознало извирују из својих шатора. — Радња почиње, ајде народе! мало а... а... ајнца, мало ф... ф... фарбла.
Па командир Ресимићеве чете, мрачан и забринут шета поред чете, лупка нервозно корбачем по чизми и редом посматра војнике: — Дедер, јунаци, ко ће драговољно у патролу? — Ја, гоооосподине, капетане. — Па увек ти? Он гледа у земљу.
Зар бездушни команданти не стрељају, у име Божје и неког „божанског“ закона, своје рођене војнике који су у сто борби учествовали и били на свом месту, а у сто првој нису стигли да убију никога?
Скрећем вам пажњу, да су на овом путу мештани убијали наше заостале војнике из првог одреда, који је, пре неколико дана, овуда прошао. Пазите!
Скочим што сам пре могао и угледам војнике око мог одличног каплара Белића, који се бацакао и ногама и рукама и који је бунцао.
непуни час стигли смо у варош где сам одмах команданту рапортирао: да ми се ништа особито није десило и да сам довео војнике исправно.
Мој сапутник, неки млад медицинар из Јагодине, који се школује у Бечу, стегао флашу између ногу, и укочено гледа оне војнике, што повезаних глава и руку — нарочито, руку — промичу поред нас. — Та ово је, господине капетане, ужасно!
Неком неодољивом и невидљивом снагом гурани ми јуримо, остављајући пале војнике на њиховим самртничким, меким постељама од жита. Ми гледамо своје најбоље другове како падају око нас.
То су били алпинци шестог стрељачког батаљона који су радознало посматрали наше војнике поздрављајући их другарским осмесима.
Већ од сутрадан пароброди су, један за другим и праћени малим торпиљерима, стали пристизати, доносећи наше војнике страшнога изгледа, помодреле костуре у погорелим дроњцима, које смо с француским друговима заједно прихватали и са
Ћипико, Иво - Приповетке
По тијесним улицама пролази сваковрсна чељад, а понајвише сусреће дјецу, слушкиње и војнике. Ваља да прође поред саме касарне, а увијек, када се између војника нађе, преда да јој што зла не ураде.
Пролази поред страже: срчаније гледа у војнике и избије из града на обалу. Прво што запази сунце је, што непримјетљиво, поступице осваја комад по комад голети
Утруђени, попеше се на брдо. Дјевојка задивљено гледа подигнуте војничке тврђаве и војнике што се у близини на равној узвисици вјежбају.
Краков, Станислав - КРИЛА
ангаре и уплашену џами десу: - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - Заваљене у колима две мале прос гледају војнике. Смеше се. Ветар од к диже кратке сукње, а оне су сретне ш страшним ратницима могу да покаж округла колена.
Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе.
По угловима, под багрењем, били су фотографи. Они су сликали војнике, покаткад и официре, са боцама пива и нагим женама. Често је то био доказ савезничког пријатељства.
Мајор је ћутао. — Лезите, лезите, нема ничега, — умиривале су старешине узневерене војнике. Они се неповерљиво окретали, потом седали, али су били све чешћи гласови: — Шта је то? Ко је викао?
Телефон је и последњи пут зазврјао, мајор је побледео, па поцрвенео, ађутант је нервозно погледао на војнике под собом, и заповест је пала. — Напред.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити. Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане. Ми потерамо коње уз друм још за десетак минута и ту се зауставимо код једног
Скочи и побеже у мрак. Пошто сам се мало прибрао, пођем за овом детињом приликом. Код прве ватре упитам војнике: видеше ли да овуда прође једно дете. — Ено га онамо код оне друге ватре где се греје.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Наиђе тада и једна група артиљераца, носећи неке дењкове на леђима. Знаш... господа артиљерци пратили војнике чак на Островско језеро, да им се пере веш...
Испод нас је текла локва крви. Једноме рањенику шикљао је млаз крви из вратне жиле, и крв је шкропила војнике лево и десно. Један дохвати шаку земље и затисну му рану.
Расположење је било мучно... Хтели бисмо да сачувамо свој „инкогнито“, али, с друге стране, мучила је војнике неизвесност и страх од напада, те су непрестано пуцали. А најтеже нам је што се сада нисмо могли оријентисати.
Били су неми. Није се чуо ни најма њи звекет. Пошао сам дужином стрељачког строја и опомињао војнике да се равнају према деснокрилном другу. Некоји се померише напред, други позади. Вратио сам се према средини строја.
Једино што нам остаје то је да прикупимо војнике у гомилу, па да се изненада сручимо сви колико нас има и шта коме Бог да.
Ово ми се учинило боље, јер би ме, идући падином брда, приметили. У први сумрак обавестим шапатом војнике мога вода. Али када паде мрак отпоче паљба, те не могах да се извучем. Један од мојих јекну, и сломата се низ камење.
Тек је једанаест... На мом одсеку је мирно. Наравно... Бугари су иза мојих леђа, а ја сам поставио своје војнике тако као да су они испред нас. Измешали смо се у овој ноћи, те не знамо где је ко.
Али се овај до мрака није појавио. Капетан Петровић покупио је тада своје војнике, и прешао реку без иједног губитка. При поласку рече ми да ће у току ноћи прећи цео наш пук.
И још горе... Назирао сам равницу, видео јасно супротни брег, и опажао војнике треће чете, како леже на суседноме ребру. Паљба код Бојовића се мало утишала. Али сви смо будни и напрегнути.
Освестио сам се мало, и онда се окретох да видим где је Груја. Што ли је застао? Испрекиданог даха замолио сам оне војнике да виде зашто је застао. Двојица се дигоше. Магла се наново навуче и у овој шумовитој јарузи као да нас поклопи тама.
Чујем неко звецкање и топот. Иза једне окуке сретох војнике у шлемовима, који су за собом вукли мазге. Озбиљни и мрачни, поздрављали су ме нехатно. Гр-у-у!
Одговори ми једним крајем усана: — Немам. Већ чујемо неки жагор људи. На једном проширеном простору угледао сам војнике, који су са мазги истоваривали бомбе рововских топова.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
их, тепа, мази, милује, У пуној болти свог супарника Купујућ сигре деци љубљеној: Медене страсти, шећер пакости, Војнике хитре, брзу освету; И на меком их крилу љуљајућ Одгаја пород своје блуднице... — Бошко и Богдан, с њима Станиша?....
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Руски утицај устријске власти обилато су искоришћавале Србе као војнике, али су истовремено вршиле притисак на њих да приме црквену унију с Римом.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
?) у везу са митском личношћу и депоседираним божанством Тројаном. Да би могао направити одело за своје војнике, науми Тројан да сеје л. Никако није могао наћи згодно место, па зато пусти сокола, и где соко падне, да га ту сеје.
Ћипико, Иво - Пауци
Петрово ршање доћи ће за који дан на Дражбу; већ је судбено установљен и дан. Није, откада му два сина узеше у војнике, плаћао редовито тез и пропио се човјек, а остала дјеца нејака ....
И гледаше себе издвојена од биједе што у селу владаше. Бољи једнако одлажаху у свијет и у војнике, а на домовима не остајаху но старци, дјеца, бетежна чељад и гдјекоји младић што не имађаше чиме да у свијет пође, или
Колико само добива сваке године да очевима тобоже испослује да им синови не буду узети у војнике! — Ја сам чуо хиљаду најружнијих ствари, — наваљује доктор. — Је ли могуће да је све онако? — И горе!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али баш тада је Лауш купио по селима жупе војнике за поход на Грке, па је клишки старешина одредио њега, не осврћући се на кукање и запомагање његовог оца.
Артемије Данас сам прочитао своју душу. Препознао сам је, сазнао где стреми. Гледао сам војнике док су се спремали да пођу у рат. Лауш их је дивно опремио.
Ми смо монаси, рекао је. Наше је да се молимо богу за војнике, јер они ће, каже, бити заузети другим пословима па неће лично моћи да му се обраћају колико је потребно.
Знао сам да их шаљем у смрт. Одабрао сам старе војнике: Ратка Чигру, Милију Вугу, Кустуру, Петра Мрса и Мркојла Пиогуза.
који су пали мртви у двориште једноставно отискују низ литицу са северног бедема, упркос Макаријевом противљењу. Војнике сахрањују у плитко ископаним ракама, тек толико да их покрију шљунковитом земљом. Да ли од мене имају користи?
Јер, шта могу речи пред обамрлошћу чула? Видео сам неке младе војнике како Матију, свога вршњака, тапшу охрабрујуће по рамену, како га гледају са присним разумевањем и срдачношћу.
свуда около чекале занимљивије ствари: споља је допирао звекет битке и нечастиви се довољно добро забављао, туткајући војнике против разбојника и обратно, да би имао времена да присуствује оном нашем лудом шапутању. Била је ноћ.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гледају нетремице у оне парадно обучене асутриске војнике који чувају Христов гроб; привиђа им се нешто далеко, осећају да је љубав према далекој земљи предака најзагонетнија
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са чела је, у широким млазевима, текла крв и натапала његов шињел и војнике који су га носили... Спустише га на земљу. Неспретним рукама перемо његово лице и ружичаста вода јури преко одела...
Без ларме! — Викну кроз стиснуте зубе и оде међу војнике. Свој задатак извршио сам и премишљам да ли да се вратим. Мучила ме самоћа, па ми изгледало да ћу бити сигурнији ако
Шта да се ради? — Господине капетане — предлаже наредник — да узмемо војнике и посечемо све врбе покрај реке, да их набацимо...
— Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову. Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви.
У једном моменту чупао сам косу... Сакупио сам онда војнике. Замолио сам их као другове, нека учине још и овај последњи напор.
командир превуче прстима преко овлажених очију. — А сад? — Додељена ми је нова батерија... Али ја моје војнике не могу да оставим.
Говоримо... уверавамо, само они нека решавају што пре. На пољани потпуковник Петар сакупио војнике и држи говор: —... До овога часа испуњавали сте часно и поштено дужност према отаџбини.
Иако су наше очи навикле на расипну пустош, ипак се људи интересују за ово несрећно биће и запиткују војнике који су застали и чепркају по згаришту. — Не знам — вели један равнодушно — синоћ пуче нешто, и као да паде из неба.
А пешаци добацују. Али кад се омаче један рудни коњ, и повуче за собом војнике, а један пешак добаци: „Држ га, бре, за реп!“ — њему прекипе, окрете се и опали му шамар.
Сустижемо малаксале војнике, који седе покрај пута на снегу, погнуте главе. Бог свети зна кад ће они стићи своју команду.
Најзад, ускликну од среће. Нашао је пакло чаја, те нареди да се пристави казан са водом и скува чај за официре и војнике. Али ко ће да нађе воду на врху ове планине...
није могло ући, јер је била пуна војника, те се заклонисмо иза зида. Командант храбри војнике, како ће сада лакше ићи јер силазимо и пут нам је под ногама. — Море све нам је једно, те једно — вели један пешак.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Истога часа отпоче рат између стене и воде. У једном тренутку је вода стену нападала, у другом стена водене војнике назад бацала. Какав је то ужас био!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
стоку, отимали жене и децу и продавали их као робље; хајдуци су у заседама на друмовима сачекивали турске путнике и војнике (па и трговце који су с Турцима били у пословним везама), одузимали им упљачкано благо, заробљавали их или убијали.
Праву рају нигда робит нећу, а с хајдуци како начинимо“. Сви у скупу Добрићани дошли; онда Кулин викну на војнике, Турци бритке сабље повадише, добрићанске кмете исјекоше: седамдесет и четири главе, што србињске исјекоше Турци; па
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Усташе и тога дана остадоше кратких рукава. Тражили су по селу бивше војнике, међу њима и Николетину, тражили учитељицу Лану, али ником ни леђа не видјеше, све се бијаше посакривало.
Упадале су у село усташе, жандарми, талијански фашисти, тражили су бивше војнике, учитељицу, њушкали за сакривеним оружјем.