Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
и то! и то! Браћо моја, лажима су кратке ноге. Све што није паметно, оно је лудо; све што није од бога, оно је од врага.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Ја му кажем: „Прођи се, брате, врага и диплома и више учења; нама је нужда и невоља за учене људе, и то што си научио нама ће бити засад доста, а дипломе
Од свију мисли ова ми се учини неопходимо најпреча и најнужнија: молити највећега врага, Турчина. Од два зла бирати мање. Пређем на крај турске војске.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
А како ћеш му, врага, управљати кад те се не боји!... И ти, опет правници и лицејисте, што уче тамо по Београду, мисле тако је то; мисле
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко не знаде шта да одговори. — Што си се ког врага устумарао?... Не можеш да се скрасиш!... — Па... није... — муцао је Станко, гледајући да забашури. — Ех, није!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета до кревета. Па добро! Па шта је то, врага, што ми је тако страшно насело на груди? Та овима је људима добро!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Код мене је то правило — говори поп Спира — да је човек весео. А како ће, врага, и бити весео брез вина; јер »вино веселит сердце человјека«, што рек’о цар Давид у једном псалму.
»Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«. Кад ал’ јест, врага, чашица! Буде ту и десет! — Па и двадесет! — додаје г. Пера смешећи се. — Та да, да, што кажете, и двадесет!
— Врло добро! Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу. — Та ман’те их до врага! Ми к’о људи треба да смо паметнији. Та због њих смо, што кажу, и царство наше узгубили. ’Ајд’ спаси бог!
Хахаха! Његов рођени зет! О, убио те бог, Габриела, откуд само то да ти падне на памет! О, жено, жено, иди до врага! Да ме ко чује ди се овако смејем, мислио би још да сам нека пакосна жена. Сирота, сирота Јула! Баш лепо наслутила!
онако, свакојако... — Па ти кажи — учи га гђа Сида, — да га тога дана ниси ни вид’о, а камол’ повредио. — Е, врага! Кад је узео зуб, па га чува код себе к’о очи у глави. — Ју! Па шта ће бити? — пита преплашено гђа Сида.
— А кол’ко сте платили ви за кола? — запита поп Спира. — Десет сребра! — вели поп Ћира. — Шта, врага?! Па и ја толико... Ал’ ваљда зато што сте ви први и погодили? — вели поп Спира.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Ево, све ће це, вели, уредити без рата.... слободан превод. — Врага ће се уредити. — Ама јесте ли ви изабрали подрум, кажите ви мени? — Како, какав, шта подрум? — Подрум, подрум.
Два рата и једна побуна, ти тек што данусмо душом, ево ни ране ми нису још суве, а, врага, шта се понова спрема. И онај бле сави свет тиска се тамо око Министарства, чека неку вајну одлуку од оне куће, као да
Црњански, Милош - Сеобе 2
Текла Божич се на то смејала, а лепо се смејала. Каква, каже, у Енгелу, рођака? Врага! Њена мати је долазила, јер је љубоморна, и јер је хтела да види, није ли са Исаковичем нека женска.
ли се обукли у светло оружје, и вратили се, у оклопу, сребрном, на ратишта своје земље, победоносни, као архангели? Врага! Дођоше овамо у гомилици, одрпани, као просјаци. Виткович, ето, бригадир, а чека на плату, осам месеци. А Сервија?
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Наћи ће се ваљда излаз из свега тога, треба се посаветовати с ким! РИНА: Посаветовати. С ким ћу се врага посаветовати кад ево пола сата звоним и тражим свога мужа, а њега нема у канцеларији; отишао је бог те пита када, а
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Рекох јој како сам био убеђен да ће доћи. — Јеси, врага! — рече. — Да ли си написао? — унесе ми се у лице док су јој очи у сумраку фосфоресцирале као у мачке, а у торби нешто
Можда је Рашида махала руком? Можда бих је видео још једном? Можда би се нешто дало учинити? Врага! Сулејман ме је брзо разуверио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Имао сам ноћас и лађара доста у меани, само та врашка деца даме слушају, већ све од посла измичу. — Па кажи ми ког врага већ тргујеш, зар још ти није доста, та већ си малим Рочилдом постао!
— То што и ти са својим Тошом; даћу га за фишкала. Кречар је имао већ сина јуристу. — Ког врага ће нам толики фишкали.
— Сад ћу ја тебе узети у регулу. Ако не будеш друкчији, ја ћу те отерати до врага, па ћу узети себи зета у кућу. Сад се торњај и гледај твој посао! Пера се удаљи.
— Зашто? — Теби већа срамота. — Тако и ја мислим. Но, лопов ће ме још убити. Шта да радим? — Остави до врага дућан. — Никада до смрти. — А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове.
Црњански, Милош - Сеобе 1
„Кога врага ради тај човек“ – рече тихо Беренклау, коме је било стало да прва смотра прође што величанственије, гледајући нетремице
да су се, вриштећи, узалуд довикивале по мраку, падајући у јаркове и покривајући рукама и сукњама лице, да бар не виде врага, који ће их свакако однети.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Завежи! Бел Ами се протегне: – Будала... права будала! Да је то казала мени... – Било би исто. – Врага би било исто!
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА (ухвати је за руку): Слатка моја, ви не знате како за вама чезнем! ДЕВОЈКА: О, врага, извукла ми се машлија. МЛАДОЖЕЊА: Зар ви мене немате радо? ДЕВОЈКА: Ја не знам одкуд сте дошли на то?
МУЖ (оцу): Гди су новци? ЖЕНА (мужу): Гди је капа? ОТАЦ: Ког врага, шта је то? МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити?
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Чујем да су ми из куће однели све. ШЕРБУЛИЋ: Платила је каса одборска. Али ја ни службе, ни врага, па да ми однесу двеста мерова жита и сто акова вина.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага. Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па
облак прашни дино коњи вриште, Пушчана зрна наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му помоћу.
наоколо пиште, Ди оштри мачи пламенито звече, Мој отац напред силно врага сече — Онамо ићи таки њему оћу, Слободе врага бити му помоћу.
Ма што заоста, све је челик тврди, О Бог би дао да врага нагрди. Све истопи се, тек и је иљада Ма све је, брате, она крвца млада, А крвца млада, она крвца врела, За правду
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Богами ти је та на мјесту — сложи се иконописац. — Види врага, свему ли се овај Веселица досјети. Заиста, те исте вечери, на појилу, стриц Ниџо, опсједнут свечаном тишином и
Тај има посла с дрвећем и висином, па, ево, спузнуо с ораха и нашао се ...Јест, врага, откуд сад он! Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе.
Е, то је већ мирисало на великог врага. Среска „ћуза“, ех, и то ми је неки затвор! Чак те пазарним даном пусте да се промуваш по граду и да се видиш с
— А тебе сад нападају да си у пљачку кренуо, ето ти врага. — Кренуо, брате ...Огољело се, обосило. Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро.
Остаде нас ту четири-пет на гомили, као да смо бункер заузимали. — А ти ништа, купиш ли, купиш? — Ма врага купим. Ваљало ми је најприје ликвидирати онога митраљесца.
— Ето ти врага! — оте се чак и ћутљивом бирташу. Ускоро још веће узбуђење изазва вијест да се један од пилота, Руди Чајавец, рањен,
прошибаше кроз главу сви прописи и параграфи везани за овакав случај, али од тога му се више стијесни у грудима. Врага, за луду нема закона, шта јој ти можеш, трпи што те снашло.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па реци, нагов'јести, дај Ми знак, што видиш отуд, свјетлост или мрак? Видиш ли врага, оног старог, твог? Једва га видиш, сломио га бог. Бињиши су му сад крпетине, а мач и круна подсм'јех свјетине.
„Сад је код паше посланик врага! и ти још стојиш? таки без трага! Седлајте коње, седлајте сваки, идите паши, идите таки, поручите му да се не
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ 160 НОВАЦ ДУШОГУБАЦ 163 СВЕТИ САВА И ЂАВО 164 ДЈЕВОЈКА ЦАРА НАДМУДРИЛА 167 НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА 170 ХАМАЛ И ХАЏИЈА 177 ЦРВЕНА БРАДА 183 БЕКРИ-МУЈО 186 БОЉА ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА
Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.
Цар видећи то, пољуби је и поврате се опет у царски дом. НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА Некакав војник служио дуго времена у војништву, нијесу га старјешине ништа аванцирале; а обрст је био
с њима у бој, да су скувани, „та појешће нас за ручак све до једног“, рече овај, „и најбоље ће бити да се ми оканемо врага и боја, те да не изнашамо нашијех кожа на пазар, већ да маглимо куд који“.
И у овој је причи исти случај са „дјевојкама“ и „ђевојкама“ као и под 5. 36. НЕМА ВЕЋЕГ ВРАГА НАД ВОЈНИКА: Испричао и забележио Голуб Роснић, а редиговао Вељко Радојевић из Херцег Новог и објавио у Босанској вили
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Софија има најбољу кондуиту. МАКСИМ: Има врага, да је носи, и кад сам ју познао! (Одлази.) ЈЕВРЕМ: А, непријатељ је преотео ма; ја ступам с тобом у алијансију.
(Јеврем намигује Софији.) СОФИЈА: Ја мислим да знам шта се по кући чини. МАКСИМ: Знаш врага, да те носи! Неће се кувати. СОФИЈА: А шта ћемо јести? МАКСИМ: Ништа. СОФИЈА: Онда би опет псовао.
МАГА: Е сад се, ето, опет једиш. НИКОЛА: Како се нећу једити на такву потрад. МАГА: О врага, не знам, како да ти угодим, да се не љутиш. НИКОЛА: Та растреси се и ти једанпут да га ђаво носи!
Бар може коју моду од ње научити, а ћирице тако су безобразни, да не можеш с њима ни проговорити. — У, врага, ето је већ! з. НЕША, СТАНИЈА, ПРЕЂАШЊА НЕША: Ево мајка! Овде ја седим.
Иди, кад ти кажем. ВУЧКО: Лепо, лепо. (Одлази.) СТАНИЈА: Добро се момче види. ЉУБА: Добро врага. Не могу да нађем какву девојку, пак би га отерала. Нема ко ни да ме очешља.
ЉУБА (Пијади): Мани мајку, бога ти! — Знаш шта сам ти хтела казати? ПИЈАДА: Ста? ЉУБА: Удајем се. ПИЈАДА: Е, врага! За кога? ЉУБА: За Милана. ПИЈАДА: Ћеститам! Бас је лепа партија. ЉУБА: Је л’ даје леп?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Та забога... СУЛТАНА: Их! Докле ћеш ме јести, Луциферу, тако да ти рекнем! Три стотине врага из тебе се витлају, кад помолиш тај твој језични језик. — Ох, Боже! Зашто сам дошла у ову кућу?
Пело, ти ваљда чекаш повојницу? (Дрма је појако.) Море, ти! СУЛТАНА (обучена у Пелиним аљинама, ђипи): Триста га врага однело! СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли?
СРЕТА: Спавај јошт, бубо женска, оћеш да ти најмим слуге да те буду, је ли? СУЛТАНА: Шта, триста те врага однело, сад ћу ти очи ископати, угурсуз, и да би ли харсузине, тко ти је дао слободу дирати ме?
СУЛТАНА: Их! — Триста те врага однело, јошт ме ти ниси тукао. (Полети му у очи.) СРЕТА (опет је опали): Милостива госпоја Трифичка, ја молим
СРЕТА: Је л’ тако? (Почне је мазати.) СУЛТАНА: Јао, триста те врага однело! (Лати шанове, пак се на њега баци.) СРЕТА: Шта, на мене руку? Чекај, курјачко семе. (Шчепа је, па је веже.
Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Али јест, оћеш врага! Како наћи неког сличног Суленцету! Због тога га приупитају има ли ико у граду да му је бар приближно сличан, да га
тренутку, човек о коме је реч помисли да ће живети као камен у бубрегу, сад кад је најзад мазнуо телефон, али, види врага, некако није знао коме прво да се јави, и не само то: није уопште имао никога на целом свету коме би могао да се јави!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: О, изволте без женирања. ЈЕЛИЦА (с оцем одлази). МИТА: Ког си врага радио, те ниси задржао прстен; бар би поштено неколико дана поживили. АЛЕКСА: Ћути, дедаче, овако ће боље бити.
Алекса, Алекса, свега си ме раставио; сад ме можеш и чести лишити. 6. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА (за себе): Ког врага, нашла га је. МАРИЈА: Ево, и овај је с њим заједно око мене облетао; сад ме неће ни он познати. МИТА: Ја?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Ноге се буне: „Крива је глава, ноћу је будна а обдан спава!“ Бака се љути. „Погледај врага! Зар ова глава рођена, драга?! Прије ћу за брк Баука вући, него ли сненог унука тући. Измлатићу га, ал други пут.
Иде јеж, гунђа, док звезде сјају: „Кућицо моја, најлепши рају!“ ПОТЕРА Остаде лија, мисли се: „Врага, што му је кућа толико драга? Кад Јежић тако жуди за њом, биће то, богме, богати дом.
“ Најзад, богме, с много муке — држ за ноге држ за руке! Какав терет! Није лак! Убацише деду, врага, а он само запомага: „Дошао је свету смак!
Ко сретне бика треба да гледа да га никад не дира спреда. Кад коња видиш, чувај се врага, њему не треба наићи страга. Овцу већ можеш и за реп вући, она се не зна ваљано тући. Прогони мачке.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пошто је та ствар имала за наслов Рај, мој издавач, Цвијановић, питао ме је, преко писма: шта сам то кога врага написао. Шта би тек било, вели, да сам пакао описивао? Тако сам, заувек, отишао из Темишвара.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом и шта ког врага они уче под седом косом. Каква ли је то опет школа у Страдији?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Здраво! – загрми он крупним, јасним гласом. – Како да ме се не сећа... Хе врага, а ја ти послао позивницу у Београд. Не мари... ево сад лично...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Донеси Микеланђеловог Мојсија, нико се на њ Обазрети неће. (Шта он ту тражи, ког врага?) Стави коцку шећера, ил прегршт мрва на пањ: За пола сата, све ће нестати без трага!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СКУПШТИНА УОЧИ ТРОЈИЧИНА ДНЕ НА ЛОВЋЕНУ ГЛУХО ДОБА НОЋИ, СВАК СПАВА. ВЛАДИКА ДАНИЛО (сам собом) Виђи врага су седам бињишах, су два мача а су двије круне, праунука Туркова с Кораном!
Удри врага, не остав му трага, али губи обадва свијета! ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг
Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа не помаже!
Свуд је води по манастирима и чита' јој масла и бденија; куми врага у све манастире да остави снаху Анђелију, куми врага — ништа не помаже!
(и плаче баба) КНЕЗ ЈАНКО Чудна врага, видите ли, браћо? Хвала Богу, има ли вјештицах? КНЕЗ РОГАН Има, кнеже, некијех рогошах, под облак ће устријелит
Куће турске огњем изгорјесмо, да се не зна ни стана ни трага од невјерна домаћега врага. Из Цетиња у Ћеклић пођосмо.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Природа је сасвим проста и... то јест ствар је сасвим проста и природна, а ви овдје као нов и невјешт...“ „Ајте до врага ви и ваша реторика!“ прекиде га срдити ђенерал. „Но, кажите ми, рашта се стекао јутрос овлики народ овдје?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Што за злом дође, с врагом пође. — Ко за врагом пође, враг га и однесе. — Од козе јаре, од овце јање, а од врага враг. Боље је празна врећа, него враг у врећи. — Зло оснуј, а враг ће изаткат’. — Ђаво је увек у свом селу.
— Добар је Бог, али су и ђаволи јаки. — Бога не гневи, врага не дражи. — Враг би и главу скинуо, али бог ни длаке не да. — Богу се моли, али ни ђавола не срди.
Тешко оном кога снага храни И ономе кога други брани. Тешко оном свакоме јунаку, Који узме врага ради блага. Тешко сабљи у страшивој руци, Џефердару на лошу јунаку, — Још јунаку — у селу нејаку.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
109. Сједа сједи у Сједину граду, цар је проси, окован је неда. 110. Сједе на врага, оде без трага. 111. Сједи вила навр вила, чека синова из бијели градова. 112.
Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: „Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Флашом, намртво! ГОСПАВА: Грех је несретници обећати, па слагати! ИКОНИЈА: Шта ти је ког врага обећаво? ГОСПАВА: Брак! Људски живот! Кујну! Спаваћу собу! Чисту постељину! Поштовање! Децу!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
У руци јој је била ружа. Она је принесе лицу и зачуди се њеном мирису, па је пружи суседу да помирише. — Гле врага! — јекну Ђаволак. — Где му нестаде реп? Прича о чаробној ружи брзином ветра обигра град.
А ко би за то био спремнији од два оштровида младића? Њима Татага ни у најгушћој шуми неће умаћи! Но, гле врага! Шума је и од њих сакри. А кад се вратила, дуго је у ноћ горела њена светиљка.
Смислили да му поклоне крилатог кона. Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња. Само замагљених очију зури у даљину, а на лицу му цвета туга. Шта сада?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
к вечеру бјеше већ нагнуо у цвијетне небесне равнине, два вјенчана славом полковоца уљегоше у густе полкове врага неба, а несреће оца; ка дв'је лађе крилах надутијех када иду ускијем каналом кроз покрите снијегом равнине, - тако
Мучително врага неба царство нискијем је сводом наднесено крута туча необдјеланога; по њега је океан велики смолне смрадне воде
“ Пошто ријеч свемогући сврши и објави вјерним војводама страшну казну и погибељ вјечну врага неба и сопутниках му, архангели с благоговјенијем од вишњега одоше престола међу вјерне небесне полкове, који
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А чим одем потражићу исто оно друштво да још једанпут онако славно испијемо за душу мога „покојног“ побратима. Шта, врага? Ако не буде црк'о, као што он говораше за свога кума и њему неће бити рђаво.
и онај гроб и чобанка, и снови наши и сва страдања, шта велиш: све нека иде до врага! Зар нисмо сви ми као и она мала Колета од Розена?
и све оно на сат и на кашику и по наредби, те све то побаца до врага, и онда силази доле на Дорћол до кафане зване „Код Наполеона“, где му се чинило да је „ружица“ права, а друштво оно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На тим опасним окукама, међу филхармонијским кумовима прошарала би језа и ишла је узбуђено ријеч: „Брзо, брзо! До врага, што тамо више чекају!” Ето, то је био мој први учитељ.
Зашто те људе некако не издвоје! Болничар га утишава: — Стрпите се, то је само привремено... — Кога ћy се врага стрпити!... Што их не изнесете одавде!... Хм!... „Привремено!” „привремено”! ... Та све је на свијету привремено!...
Повирио је у бријача, али је видио да има много свијета, па је одмахнуо, „ врага ћy чекати!“, и отишао даље. У читаоницу и у кавану, изгледа, није свраћао. Довде нас потврђују провјерене чињенице.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СИН 99 У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ 105 КО ДОБРО ЧИНИ НЕ КАЈЕ СЕ 107 ПЕПЕЉУГА 112 КРАВАРИЋ МАРКО 116 ЗЛА ЖЕНА 126 ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА 129 СВЕТИ САВА И ЂАВО 131 ДЕЧКО КОЈИ СЕ НИЧЕГА НЕ ПЛАШИ 134 ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ 139 ГРБО И КРАЉ
— И с тим враг отиде. Кад прође већ близу година дана, врага никада кући нема, а стари једнако ложи ватру, па и не зна кад му је година.
Ти служиш врага; он је отимао и неће доћи док ти не прође година, а ти не знаш кад ти је година. Старац му рече: — Не знам.
Кад то зачу цар орлујски, стане га одвраћати говорећи му: — Прођи се ти, шуро, тога ђавољег врага, и не иди тијем путем, него остани овдје код мене, бићеш свега задовољан.
— повиче ђаво, па скочи из цареве кћери, и утече чак у сиње море, и више се никад не врати међу људе. ЖЕНА ВРАГА ПРЕВАРИЛА Неки је човјек имао жену на коју је много сумњао, и зато се с њоме вавијек инадио.
Али би га жена сваки пут надинадила и, будући јача, за плот свезала. Он једанпут ухвати врага, враг га замоли да га пусти, а он му рекне: — Пустићу те ако моју жену превариш.
Онда се можеш с њом гонати и њу добити говорећи јој: јест ја, тако је баш као и боца. Тако и буде. Он стрпа врага у боцу, донесе га кући и рекне жени: — Ето, жено, видјећу ја како си ми вјерна.
Кад то враг чује, сједе до њега на клупу, па се стану картати на крајцаре, али мали од врага однесе пун један буџак крајцара.
Кад већ у врага нестало крајцара, стане се картати на форинте, али мали и њих однесе, па и њих натрпа пун други буџак.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Одричеш ли се: псовке, злобе, безбоштва и блуда? — Клекни, луче! Одреци се врага пакленога, а пригрли овога, — и показа руком на крст, — који је за те пролио своју драгоцену крв! — Клекни!
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
На њег’ пада свака руга И потвора кивна врага — Све то види, све то чује, Све то прима душа блага. Клете руке на њ се дижу, Ено камен на њег’ лети — Дуго ће
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Сад ће ме сместа грозница уватити. ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице... ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим аљинама.
(Виче.) Анчице, Анчице! ПОЗОРИЈЕ 7. АНЧА, ПРЕЂАШЊА АНЧА: Ево ме! ФЕМА: Да ми купиш мало хоп-хоп... како га врага зову, хопманише тропн. Овај гурбијан Јохан тако гадне речи говори, да се човеку морају црева мутити.
(Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица? АНЧА: У башти. МИТАР: Иди је зови. (Анча отиде.) Ког врага, ил’ је полудила или се чини. Какве су то речи: мико! мико! Канда краве ваби. ПОЗОРИЈЕ 9.
ВАСИЛИЈЕ: Ја ћу се убити. ЕВИЦА: Ја луда, што сам је тамо оставила? ВАСИЛИЈЕ: Гди си је, до триста врага, оставила? ЕВИЦА: У бурмутици. А моја несрећа мати дала филозофу. ВАСИЛИЈЕ: Шта, филозофу?
Свјатозар Розичич, пјеснословец, достоин јест да лепшу узме. ФЕМА: Та триста те врага... САРА: Пст! (Не шалите се викати, он има такву нарав.) ФЕМА: Бре, але га однеле, неће он мене срамотити!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ЈАЊА: ’Ма, ћути, бедо!... Што си се, врага, тако напсио?... ПОРФИРИЈЕ: „Ћути!“... Како да ћутим, бре? (долазе обојица близу ватре.
СУЛЕЈМАН (види Стану): Дошла си зар?... А шта ћеш ту? (У себи.) Син јој је јоште ноћас умакô Па ко је, врага, држи овде још? (Гласно.) Махнита је!... Одлаз’те сви, Да јој намеру боље искушам. (Турци одлазе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
До врага!... Још нам и то треба. А ми немамо ни маказа за сечење. Од хране имали смо само хлеб и конзерву. Чутурице су нам биле
— Откуд ти залута овамо? А ја чуо да си ти умро. — А ја сам чуо да си ти погинуо... — Ај, до врага! Наравно, не можеш да чујеш да сам се оженио и стекао кућу, већ само тако нешто.
Зуби су јој штрчали изнад усана, а једно јој око бело и стално отворено. Јадна и жалосна... — Ај, до врага! — упаде Лука. — Обузело ме је неко непријатно осећање.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред све своје аморфности, „расутости“ и непоуздане
Ти се нађе једна Да те узме онај кој' те није вредан!) Код мога мираза и толиког блага, Узех рђу на врат и великог врага.
Ништ’ је равно восхишчен’ју Видити по разбијен’ју Разбегати врага свог. Победу славјашч појемо, Једногласно и зовемо: Јако с нами богов бог!
Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно: Дететом кад сам
Беде и туге је доста! Бог хоће, небо и свеци, турска да престане сила. Ти ако верујеш тврдо у Бога, сакрушићеш врага. Све може храброст вољом са божијом здружена крепко. Данашњи дан ће одсудити снагу ти мишце и духа.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
тешко приклопи сварење. И јесте, тма котлова у котлу. Бога ли ради пристави враг, врага ли Бог? ИИ Живоме живо крвави дуг, брат брата једе, друга друг.
Ћипико, Иво - Пауци
„Да је дам оном гладном Талијану, ча је доша' из врага да се наји наши труди?!” гунђаше он и носијаше рибу у град. Увече момчад долажаше у крчму да види шјор Антонија.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кажу ми да је моја дужност да из свога окуженог тела истерам врага што се онде угнездио, канџицама се ухватио за нутрину и сви моји ударци као да га се не дотичу.
манастиром, на три дана хода унаоколо неће остати ни једног проклетог глоговог дрвета ни џбуна, јер ће, да би истерао врага и очистио манастир од зла, наредити да се на глоговини кува свакодневни оброк.
Шта се ово догађа с овим светом? Али није. Мало му је било што се и сам закликтао (шта је ког врага било толико смешно), него је и легао на леђа држећи се за трбух и отирући сузе надланицом леве руке (шта је ког врага
врага било толико смешно), него је и легао на леђа држећи се за трбух и отирући сузе надланицом леве руке (шта је ког врага било толико смешно). После се све одвијало сувише брзо да бих ја то могао да разумем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' шта је прошлост? Ко у њој Пропале иште дражи, Он мучи само живот свој И тугу своју снажи. До врага с њоме! Занос тај Студеним зраком сјаје О, Хебо моја, вина дај! Заборав оно даје.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ево ћу да окренем веселије. Често се сећам твоје класичне лекције о штедњи, и трудим се да штедим. А шта ли ћу, ког врага, штедети! Три комада намештаја око мене од тврда су дрвета, и штеде више они мене него ја њих. Ваздух не могу штедети.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
(Лисица се нађе једном с магарцем. Господин магарац, рекне она, сви вас држе за особити жени и великог човека. Ког врага, одговори магарац, та ја нисам ништа будаласто учинио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Затим наједном диже руке увис и поче из свег гласа: Да ја видим Јовине сватове... — А до врага! — лупи се Драгиша по потиљку. — Јесам ли ти казао? — обрати се Топлици. — То му је све што има од живота. Пусти га!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Тад се Марко у све мисли снађе, пушти врага, нек му није трага. Тешко Србљем ђе им није Марка! Надмоћност Маркова над Турцима, и над свим другим непријатељима,
Ал’ беседи ага од Рибника: „Ман’ се, Иво, врага и мејдана! Још мејдана ни видио ниси, а камоли да си излазио; већ од’, Иво, да пијемо вино: греота је тебе
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Јао, пропадох! Престрашено је буљио око себе, јер је управо сањао како паде с неке крушке. Какве, врага, крушке, кад је над њим буква!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
не то тек да су људи таки, а попови од боље руке иначи, него све једнако накимној мушко и женско пуно дор накукљано од врага пизме и злобе.
Те то ви је вера и закон и Бога спомињање. Неће ни да се прекрсти, него првипут врага спомене, пак хајде кудгод у поље, или на пут и за посао који. Пак се броји да је хришћанин! ...
Јоште смех и подсмех савише, куњање, дремеж, обзирање, подзирање, намигивање, а кога врага нејма? Како да ту Бог оком својим милостивним погледе? Пре од себе протера!
Никад није био златољубац чловекољубац. Непродато га продаде, без цене, нескупо. Ко надвлада овога врага, Добиће вечна блага. Животни су путови многи.
Врата од берићетнога места с храном затворена су. А нашто је кад нико није за то? Соборенога и истерана од борца врага милујем и меште човека идем ја сам, у образу човечу, потајем сплести се у коштац те се похрвати со тим борцем.
Спази, вели, време и врло се чувај од лукавога врага. Време је, рече, родити се и време пак умрети. Време сејати, а време скупсти сејано.
Да вам добрим грађаном и Христовим проћу врага и греха војиштаном дам на глас, и укажем како би се сачували и од душмана душевних одбранили.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
ла франга — по европски алис — управо, баш алиш-вериш — добитак трговањем амберија — мирисна ракија анасана — до врага арам — проклетство аргатка — радница арч — трошак аскер — војник асли — сасвим атлас — врста свиле аусганг —