Јакшић, Ђура - ПРОЗА
се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео... Кажу: бог! Божја воља...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹ У Хомољу, први зуб дете баци на кров од куће и каже: „Врано, нано, ја теби костен, а ти мени гвозден зуб!“² У Херцеговини: „Кад дјете први зуб извади, треба да га баци преко
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У росно јутро, још нигдје сунца, он се дигао рано. — Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде. Вече на раздрљене њихове груди И голе руке и лице врано, Све кречом поштрапано, Просипа црвене руже своје... И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо.