Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прође доста у тој тишини. Попа се диже. — Ја идем мало до куће, па ћу опет доћи — рече он. И таман пође вратама, а Алекса махну руком. — Још мало... — прошапта Алекса. Лице му беше жуто као восак. Попа застаде...