Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад би поред њихових вратница, а он враголасто намигну на њу и рече: — Јеси ли сустала, Маро? — О, кљусино матора! — промрмља љутито Марица, па
Немам све код себе, богами! Кусур ћу ти дати чим одем кући — само се наврати до мојих вратница... — Е, хајде баш, газда-Рако — не могу где си ти а вере ми да је ко други, не бих ни по које новце.
Куме! Ви'ш, оооде!... Мати пође коса навише. — Хајдемо, куме, кући! Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође.
— Хајдемо, куме, кући! Хајде — и ја ћу до твојих вратница!... — позва га Мато те пође. Кад беше код вратница да се растану, Радан хукне и рече: — Девет пута, мој куме, није шала!... — Хеј, мој весели Радане!
— Еј, еј, Миле, полако море!... — поче Видак још с вратница, као токорсе у шали. — Што си се развикао толико? — Како нећу, брате! — окрете. се Милун њему.
Још с вратница поче тек један: — Ама Милуне, шта ти ово учини од нас? — Шта, море? — упита Милун зачуђено. — Што ти нас закла?
Пут иде баш кроз сред Зарожја, поред вратница кметових. Страхиња помисли и нехотице да би добро било да се сврати мало код Пурка и још неких познаника, те да се
— Шта ли ће у Зарожју? — упита неко. — Па, хвала богу, има коме доћи!... — рече кмет. Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. — Страхиња, брате! — зовну га кмет. — Акобогда тако? Сврати мало амо! — Па сврати мало, Страхиња, сврати!
Чељад послује по кући. Утом се отворише вратнице и уђоше Зарожани. Кмет Пурко још с вратница викну: — Домаћине!... Има ли кога дома? — Има, има!
Пурко, чича Мирко и остали ту код вратница. Страхиња и Ћебо прикрадоше се горе до вајата, што беше за добру пустемицу од куће, и ту стадоше.
— зовну Живан још јаче озго. — Ој, море, ој! — одазва се Пурко. — Изиђиде, мало 'вамо, изиђи! Пурко изиђе онамо до вратница. Сви се ућуташе да чују шта ће бити. — Што зовеш, море, што? — викну Пурко Живану. — Море, врати ми дете...
— Не шали се главом да бубаш којешта! — Нећу, попо! — протуњка Вуја, и опет се зацрвене. Утом стигоше до вратница Бошкових и уставише коње. Вују спопаде некакав страх: поче му пиштати нешто у ушима: поп му се учини — бог с нама!
Африка
У средини је камен са кога Пебењани влада и суди. Сликам га поред вратница од тешког вајаног дрвета, којима се улази у двор. На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
одјеци копита у штали— крикови ноћних птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху срећу, и виде напознату таваницу, напуклу по средини, старе
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
шапућући једно другому о љубави и срећи, а у то време дојурише сокаком једна кола и зауставише се далеко од школских вратница. Изиђе из њих једна слабуњава, суха жена у варошком оделу, отвори.
»Све изгубих, што год сам имао !«... Ево овога плота... ено вратница... није никад до сад одлазио у њен стан. Шта је то?... Не чује се кукање ...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
остала само младеж и понека жена међу њима, а старији се дигли тамо под гранати орах, где се отегла совра, чак до вратница. Ту ти се они »налазе«, гледају, како се поставља... А комишиоци готово престали радити.
Дете запази баш ту плашљиву опрезност, па стаде и само истрчавати до вратница, и кроз отшкринуту половину гледати шта се то збива на улици. А оно баш ништа!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Вјетар је дувао и пирио на махове, а таман кад човјек сједе, захуја жестоко, да стаде треска прошћа и вратница по зградама, па у мах утоли.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Полазили су кад се смркне, полазили ка Морави, а Ката би са отворених вратница викнула за њима: „Срећан вам лов, мушки!“ И једино је она то смела.
мрзовољно мрморили и шапутали, не само укућани, већ и слуге и надничари што су галамили, смејали се и звиждали само до вратница и лесе високих, мрких јасенова, да би замукли чим би ушли у Катићево двориште.
најстрашније му је било сећање на оно пролећно вече кад се вратио из шуме са чопором свиња; био је тада дечак, и још с вратница је чуо танко мајчино цвиљење. Није то био женски плач и кукњава какве је до тог дана чуо.
Застаје код вратница, одмара се, у очима му два мутно осветљена прозора, а у глави тутњи кашаљ, мукао, сув. Боже, зар ниси могао мене да
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.
Последња Двојица полегали су у корову, што је израстао по ђубрету близу вратница, а Ђурица се завукао у витлове шиндре, коју је Никола спремио за нове стаје.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
за намерника побратима, после дуж ега саветовања и оклевања сиђоше и подигоше букову засовницу са тешких двокрилних вратница. Поп кроз мрак осети да му се та врата никад хладније нису отварала.
је деци поп кумовао, осећајући сав бол и срамоту за овакав дочек кума и побратима, заклонише га леђима и осташе код вратница све дотле докле он не умаче кроз густу тмину...
Петровић, Растко - АФРИКА
У средини је камен са кога Пебењани влада и суди. Сликам га поред вратница од тешког вајаног дрвета, којима се улази у двор. На вратима су изрезани фетиши: крокодил, корњача и змија.