Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — „Лако ћу, господине, лако”, виче Катић, „јер сам овде за водом и преварен, ал̓ чућеш ме сутра на Врачару!” пак окрете се Турцима и рече: „Чујте, и дахијски и царски Турци, идите и кажите курви Кучук-Алији: ујутру рано нека
И одатле изилазимо преко Топчидера и с Турцима се често по Врачару бијемо, и Турци истерају чето-каик до за аду, и одатле нас топом туку.
Али је Живковић на сто тридесет добивао, и себи капитал начинио, и колико он донесе, то ми на Врачару за дан за два бијући се потрошимо, пак опет: „донеси!” као крадом, али то све Немци знаду, али кроз прсте гледе.
— Стојећи и тукући се ми с Турцима по Врачару, дође нам од везира из Босне Бећир-паше, у почетку или у половини јулија месеца 1804.
Ви ћете на Дрину — вели — послати неколико одабрани̓ кмети без силаја који ће га дочекати; а ви ћете кнезови на Врачару дочекати га са војском усулиле, а и ја ћу с њим у ордији доћи, и прочаја.
Од наше нахије отпустимо четири кумнаније, да се код кућа одморе месец дана, пак да дођу до ове измену на Врачару. Пођем ја и дођем кући у Бранковину, да се спремим за Русију, ал̓ ето ти Дамјана из Кутешице к мени: „Хајде — нели —
Заречемо се: баш да пођемо, па макар не дошли више; ако где и погинемо, доста је браће и на Врачару погинуло за свој род.
Одемо њему у собу, мало постојимо и на његова питања, како је на Врачару, одговоримо. Мало затим зовну генерал свога слугу и запита: „Лошади готови?” — „Готови”, одговори му слуга.
Сад ја покажем да сам на Врачару, како сам носио мур мога стрица Јакова, у хитњи, кад сам пошао, заборавио оставити, но у џепу однео и ево га.
” Сад ја ово његово писмо мојом руком препишем и оним стричевим печатом запечатим и, аки би на Врачару било писато, с датумом августа последњи̓ дана потпишем и адресирам: „на Теодора Филиповића у Московску, где се нађе”,
Ја како сам летос по Врачару лаке војене хаљине носио, а нисам се ни научио далеко путовати, тако и пошао; а Чардаклија и Божа у немачким ̓аљинама
И био се неко време на Врачару, пак дође опет Шапцу, а Милоје остане у шанцу, у Циганској Бари како сам горе казао. Да, и ово сам мало прескочио.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Казуј, дакле! — Играли смо се... — Где? — На Врачару... — Шта сте се играли? — Играли смо се рата. — Срба и Турака? А? — Јок! Играли смо се Бура и Енглеза.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
те извести рука фараона Лажни избавитељ пречицом води до новог ропства и Вавилона Сава на ломачи Ко је то са мном на Врачару био спаљен једна сен на крсту док сам горео васколик Мноштво је чуло глас и видело: Младенац и Реч срећу се у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Народ — то је њој нешто прљаво и лукаво. Прерово — вучја јазбина! С њом, шта ће бити мој живот? Имати кућу на Врачару, примати угледне госте, имати банку, направити фабрику, постати дипломата, бити Европејац у балканској чаршији...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Усамљеном Кнезу нико није, тада, хитао на поклоњење; сви су хитали Вучићу а он је, на Врачару, чекао да му дође и Господар Јеврем.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
За вас већ расту лаври на Прахову, На Варварину, там' на Суводолу, Врачару, дугим и широким Пониквам, лозничком пољу равном. Вам крстозрачне вејаће хоругве На гордим стенам' зиданим' прадеди.