Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
ИИИ класе у еснафу нишком; Косту Костића, столара ИИ класе у еснафу ваљевском, за мутавџију исте класе у еснафу врањском; сву тројицу по потреби службе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Утисак је тај да су овде старинци били исто становништво са косовским и с оним у врањском Поморављу, па да су измењени под утицајем сасвим особитог живота који се развио у овој котлини.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁸² Трудници је у врањском крају забрањено да носи у скуту трске и грање, јер ће дете бити „шупљоглаво“; да рукама теставим (од мешења хлеба)
Тако, на пример, у врањском Поморављу верује се да ако је дете рођено за време пуног месеца, односно „у чис’ месец“, биће срећно и богато, а ако
У врањском Поморављу верују да ће дете рођено на Божић остати сироче. (Исто ово веровање забележено је и на Тимоку.) Такође, веруј
ПОВИЈАЊЕ Дете се први пут обредно повија на земљи да би било јако као земља.²⁴ У врањском Поморављу, прво повијање детета обавља се у „пашкуљи“ (делови очеве кошуље и мајчиног скута).
Многи предмети који се стављају у воду за купање имају магијску функцију. Тако се, на пример, у врањском Поморављу стављају у воду сребрна пара и ускршње јаје.
“⁵⁹ Магијском снагом изговорене речи зуби се такође могу учинити снажним или се може убрзати њихов раст. У врањском Поморављу, на пример, онај ко први угледа тек изникли зуб, ваља да каже: „Вучина му расте!
Обавезни реквизити при стрижби у врањском крају јесу хлеб и со. „Хлеб и со значе срећу — да у своме животу дете никада не остане без хлеба и соли.
⁹ У врањском Поморављу дете би, у овом случају, полагано ударили дрвеном кашиком (ложицом) по глави, да би проговорило.¹⁰ У Скопско
Кад дете напуни пола године, одреше овај чвор, па ће, мисле, дете убрзо проговорити.¹⁵ Да би дете проговорило, у врањском Поморављу, пошто га запоје водом из звона, заљуљају га на љуљашци закаченој на вратима собе.
методи у сврху обучавања не помогну детету да прохода, ако се оно и даље плаши да начини први корак, у том случају, у врањском Поморављу, мајка и ујак чине следећи обред сечења товара: они одведу дете на дрвљаник, помогну му да на леђа упрти
У врањском Поморављу мајка дечји пупак, који је чувала до поласка у школу, одвезује „да се, имитативним магијским путем, детету ’о
Зечевић, С., „Веровања и обичаји о рођењу“, ГЕМ, 42, Београд 1978. Златановић, М., „Божићни обичаји у врањском крају“, Расковник, 50, Београд зима 1987/1988. Зовко, И., „Вјеровања из Херцег-Босне“, ЗНЖОЈС, 6, Загреб 1901.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према веровању у Врањском Поморављу, »од свег шумског дрвећа стари брест не вала сећи, јер тада нема ,берићет̓ у пољу И стоци« (СЕЗ, 86, 1974,
дрвима може довести цопрница која је однела срећу супротан је пропис у Врањском Поморављу: »Глог никада не гори на ватри, да не би ,сагорео берићет у поље̓« (СЕЗ, 86, 1974, 104) — што указује на
да би на глави расла чврста »к̓о дреновина« (ГЗМ, н. с., 26, 1971, 43). у Врањском Поморављу на Светог Игњата полаженик, уз благослове за плодност, џара и распирује ватру д.
Здравац. У Гружи дете, докле га кум шиша, држи у руци з. (СЕЗ, 58, 1948, 264). У Врањском Поморављу брачна постеља за младенце обавезно је кићена з. ради плодности (СЕЗ, 86, 1974, 436). Ива.
с., 24—25, 1970, 304). У Врањском Поморављу, пред невестином кућом, баца младожења ј. са новцем и бомбонама међу сватове, и тај обичај је посвећен
Коприва. У Врањском Поморављу, чим чују прву пролећну грмљавину, к. се оките и ваљају по земљи они који су били жетеоци — да их не боле
и 388). У Врањском Поморављу, на Ђурђевдан ујутру, »ухвативши се рукама за дреново грање, високо према сунцу«, узвикују девојке: »Просо
(ГЕИ, 9—10, 130). У Врањском Поморављу за обредно умивање младенаца употребљава се вода у којој су три јабуке и три класа р.
Богородичина рука (анаѕтатіца хіерохунтіца). По народном веровању у Врањском Поморављу, штити од демона. И зато се породиља запаја освећеном водом у којој је потопљена ова биљака (СЕЗ, 86, 1974,
или погаче почев од просидбе па до невестиног првог доласка у род после удаје: на пример, у Врањском Поморављу просиоци мећу своје погаче једну преко друге испред свекра, а он своју поврх њих (за успех и плодност), у
За дочек суђеница спрема се погача (ГЕМ, 28—29, 179, Ресава). У Врањском Поморављу (СЕЗ, 86): на крштењу мајка дарује кума погачом, а по повратку из цркве дете се уноси са кравајем (422);