Црњански, Милош - Сеобе 2
Од реке му оста само старо, шпанско, име и расцветани врбаци. Темишвар је био дело људске, а не божије руке, и састављен од самих каменитих звезда, утврђења градских.
Тамо су непрегледне зелене утрине, Бегеј, врбаци који су запупели и процвали, плаво небо. Њему се чинило да у мислима осећа како трава зелени, како дрвеће пупи, како
Црњански, Милош - Сеобе 1
У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА 129 СЕОБЕ И БЕСКРАЈНИ, ПЛАВИ КРУГ. У ЊЕМУ, ЗВЕЗДА Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже.
Непрегледни врбаци и ритови, модре ледине и црвени шибљак. Тад зашкрипа ђерам и, у исти мах, залупаше на врата. И као да се трже не само
Река је била мутна и жута, пуна блата, а врбаци, што беху већ кренули да пупе, били су премрзли последњих, изненада хладних дана.
Беше му као да је стигао дома. Иста раван, иста река, исте баруштине, песак, врбаци, а иза њих плава брда. Из тршчака излетаху роде, а жабе крекетаху и хујаху сву ноћ.
Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде, као ни попа на дну избе, који је, непрекидно, мрмљао грчке молитве.
Велика дубина реке и густи врбаци, иза којих је било, сад, сиво, мутно, кишно небо, зјапили су пред њиховим очима, кад би се загледали онамо куд војска
Магловити врбаци испараваху се сваки дан, облаци се ковитлаху све ниже. Дубине кроз које су протицале реке беху мутне и непроходне.
На обали, у густој и високој трави, људи се беху разместили без икаквог реда, полегавши по блату. Мокри врбаци, локве воде и баруштине око њих, река, сва устрептале површине на пљуску, све их је то подсећало да су близу својим
Река, са ниског моста, чинила се много шира, зеленкасто‑жута, пуна песка. Острва у даљини, врбаци, тршчаци, све је било тихо, непомично, дубоко зелено.
Киша је и то вече падала. Све је било као и при његовом поласку. Магловити врбаци испараваху се, облаци се спуштаху све наниже. Земља је била само тамна влага, невидљива и кишовита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са висине коња, посматрамо лево и десно мирну равницу, узорану земљу, и пашњаке, а пред нама се као зид уздижу неки врбаци, који нам заклањају видик.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
ВОДЕНИ ЦВЕТ Тромо се вукла река равницом. У њеним водама огледали су се врбаци и житна поља, понекад ђермови пободени у небо, али није било снежних врхова планина.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
332 Реченица којом Сеобе почињу гласи: „Магловити врбаци испаравају се још од прошлог дана, облаци се ковитлају све наниже”.
„Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде [... ]”.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву. Послије коприва дођоше на ред врбаци и запуштени углови око ријечних окука пуни високе травуљине, ракита и дивље лозе.