Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, само је мало незрело људско биће. Према детету (породу) постоји изразито позитиван став, оно се веома високо вреднује. Дете је изузетна срећа, радост и највеће благо. Мушко дете се прецењује, а женско се потцењује.
У традицијској култури, из већ поменутих разлога, много више се вреднује рођење мушког него женског детета. Свакодневно схватање природе детета у патријархалној култури најбоље се може
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Богдан Поповић, додуше, нигде изричито не вреднује, али вредновање избија из сваке његове речи; у опису књижевности другачије ваљда није ни могуће.
се, чим се на простор стављају ограничења ове врсте, он се мора јаче осећати: опажа се оштрије, а изразитије се и вреднује. Тако постаје чинилац од знатнијег утицаја, и са већим уделом у књижевноме тексту.
Али у Рајићевоме дефетистичком гласу који овако негативно вреднује живот може се разабрати још један, Чарнојевићев глас - он је, како би руски кубофутуристи рекли, зауман.