Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе вриском таре И живот куне свој? Ту прекиде Јула опет, јер кад је певајући ову строфу погледала на своју мáму, видела је како
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
јеку јесени, кад ветар, хладан, сав од неког језивог јаука, откида лишће и ломи гране са оном подмуклом и осветничком вриском која леди. Баш као да смрт витла косом унаоколо. Ваздух је био хладан и мокар, а облаци су се осећали над самом главом.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Са вриском у грлу, пресамитивши се преко колена, примети око тог сандука жабе, змије, пужеве, у блату, увијене у клупче, како се
У руци са марамом од млетачких чипака, сеђаше скоро непомично код свог прозора. За страшним вриском, којим је врискала сву ноћ кад је из несвести повратише, настала је у њој потпуна тишина.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сљедеће ноћи, пуне страшних снова, почех да бунцам и својом вриском узбуних читаву кућу. Одлежао сам два-три дана, блијед и замукао, а једног јутра пробуди ме гласан шум споља и ја истог
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А невеста нема гласа да јој вриском одолева, сакрила се за ступ златни Астароте, мајке света. За ступ златни Астаротин, што почива на њем греда, а на
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и она покри лице врелим рукама и горко зајеца... — Знам... знам... све знам !... Видео сам!... узвикну Гојко таквим вриском, као да неко одсеца парчета жива меса са њега.
А она, не види се... само се шарени и бели некаква маса на кревету и разлеже се врисак за вриском... Гојко побеже од прозора и више не приђе тамо. Чим би чуо врисак, он би бежао даље, даље...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Коњиц њојзи вриском одговара: “Ој богами, лијепа дјевојко, Није ми се господар женио, Него мисли тобом о јесени, О јесени која прва
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тврђава златна горела је и урлала. На жару ломача јадра су буктала, ропска вам мирисна тела блудним су вриском нудећи се гола пала, вијајући се око мача. Мостови танки златили се и сјали, ко месеци на реци са неба пали.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Сваки су час отуда из кујне истрчавале са вриском и врелим лицем. Сваки час су силазиле у подрум, где је било пиће, и око бунара већ је увек по која хладила лице и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
88. Приспи чаре на мачаре, на пање декање, на сење дупоре. 89. Прође бан јербан с мора на Дунаво коњском вриском, јуначком виком; мало га ко виђе, сватко га чу. 90. Пружи платно од мора до Дунава, па га сави у ораову љуску. 91.
Они код куће опазе издалека рибу, ђе дијете у зубима носи, и ђе риба вриском трчи, а дијете пишти и цичи, те сви у плач и у вриску, а пророчица их стане ћешити и говорити да се не боје, јере је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ужасно је обртање попустило, малаксало, док сасвим престаде, па се ја, са главом пуном олова и страховитим вриском, сруших на земљу. Око мене окретале се куће, дрвета, кровови, шупе, тарабе, људи, бунар. Бунар се окретао као чигра.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Куда ћеш? Врат’ се, ој! Из света зар је момче Од мајке слађе старе, Што сузе с вриском таре И живот куне свој? Зар тамо, куд си пошла, Зар сунце лепше сија? Ил’ цвеће лепше клија? О врат се, снахице!
Једино је, према М. Ћурчину, у ст. 3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а
Једино је, према М. Ћурчину, у ст. 3. строфе ИВ м. вриском штампано с вриском. — Фемка, о којој песма говори, удала се за Николу Бибића, сина меленачког пароха Павла Бибића, а Никола је био „један
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и грчевито здера са себе сву одјећу и го побјеже с гробља, а за њим се нададоше остали блентови са силном, заглушном вриском И писком.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Опијени мржњом, опкољени вриском, Припијене усне до крви смо гризли, Моћна су нам ребра дрхтала под стиском Прстију, што међ њих незнано су склизли.
И он кô кепец блуди сам и плаче. XXXИ Кô устремљене две буктиње свеже, Уз праскав пожар растопљене смоле С вриском фауна и нимфи, што голе У сусрет јуре, кроз вијор што реже, И крше стабла и кидају мреже, Наша су срца што се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кумрија му с вриском одговара да не има ђеце ни једнога. Кад то чуо бане Задранине, он говори Кумрији робињи: „Је л’ ко данас двору долазио?