Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
а ево ни дан-данас не знам што те двије ријечи право значе: оне и сад за мене имају неку тајанствену, помало митску вриједност.
њима одиграва, али сам имао јасно осјећање да се догађа нешто болно и узбудљиво, и тачно сам напипавао праву осјећајну вриједност тог збивања.
И да то, штовише, и јест њена права бит, да у том и јест права моћ музике, и њена права вриједност. Из те моје преосјетљивости за музику (или, тачније, за звукове) моји су у детињству закључили да сам јако наклон
А све је то, прилагођено Егидијеву тромбону, добивало однекуд исти израз и исту вриједност: што је год изрицао, Егидијев је тромбон изрицао аподиктички, не допуштајући ни најмање мјеста сумњи.
“ Тај је повик за мене постао као одах сунчаног поподнева и добио неку митску и магичну вриједност, попут повика: „Умро је велики Пан!” Тишина.
једна таква физичка лепота вишег реда, па и само једанпут и летимично виђена, може да људима постане једна доживотна вриједност. Идеал и осмишљење читавог њиховог живота и дјела.
Религија је поезија која се врши озбиљно. Врелина вјерникова жара, вриједност одистинског и пресудност које он придаје својој метафизичкој преокупацији, искључују сваку злу вјеру и сваку натруху
Јасно сам у њему разабирао ту вриједност опомене. Упињао сам се да јој дослутим право значење. Неколико мјесеци касније умрла ми је мајка.
А да то бјелодано значи жртвовати већу вриједност мањој, или чак једну стварну вриједност једној више-мање илузорној, о томе нисам никад ни часка сумњао.
А да то бјелодано значи жртвовати већу вриједност мањој, или чак једну стварну вриједност једној више-мање илузорној, о томе нисам никад ни часка сумњао.
Чак и такав бог још увијек има своју вриједност... (О, о! стари помало прелази у офанзиву — помислим ја.)... Али ми смо људи неправедни, не дозвољавамо другоме ни ону
сматрао да доказати своју тезу или тријумфирати са својим мишљењем представља, на неком опћем људском плану, већу вриједност него не загорчати човјека и не пореметити једну, макар како скромну, хармонију. — Тачно кажете, оче.
Ћипико, Иво - Пауци
живо настави: — Видиш, оче, ја се баш сада у војништву намјерио на једнога приморца, па чуј како он процјењује вриједност земље: вели, треба рачунати и своје наднице што се у земљу уложе, и труд... и друго он набрајаше.. .